Иран ради на ракети домета 3500 километара

ТЕХЕРАН СВЕ СНАГЕ БАЦИО НА РАЗВОЈ

РАКЕТНОГ ПРОГРАМА И АТОМСКИХ ТЕХНОЛОГИЈА

„Шахаб-3М“

  • Техеран наставља рад на развоју ракетних система „Сеџил“ и „Шихаб-3“, који могу „добацити“ до територије Израела и неких делова Европе
  • У јулу 2012.  током свеобухватних војних вежби „Велики пророк-7“, Иран је тестирао нови систем противбродских ракета високе прецизности
  • Данас иранске оружане снаге поседују само две далекометне ракете, а то су - „Шахаб-3М“, чији је домет 1100 километара, и њена модификована варијанта - „Гадер-1“ може да пређе 1600 километара  
  • То није довољно за погађање циљева који се налазе у западној Европи. Развој ефикаснијих ракета „Шахаб-4“, чији домет би износио 2200 километара и „Шахаб-5“ са дометом до 3000 километара заустављен је још 2003. из много разлога
  • Има индиција да Иран ради на новој тростепеној ракети на чврсто гориво домета 3500 километара, али ни она неће бити реална опасност Европи
  • Експерти у Конгресу САД сумњају да ће Техеран до 2015. успети да произведе интерконтиненталну ракету која ће за Америку бити озбиљна претња
  • Пентагон је у јуну прошле године поднео Конгресу САД извештај у којем се наводи да власти Ирана улажу све напоре у развој новог ракетног система који ће моћи да повећа убојну моћ и прецизност ракета малог домета. Извештај је потписао министар одбране САД
  • Према мишљењу Мишела Мираја, начелника Департмана за стратегију у министарству одбране Француске, ракетни програм Ирана на данашњем нивоу не може представљати претњу ни за Европу ни за Русију ни за САД
  • Иранске оружане снаге сматрају за најразвијеније на Средњем и Блиском Истоку, иако за сада заостају за снагама Пакистана, Турске и Израела

        Пише: Сергеј Васиљенков

       ИРАНСКА штампа детаљно анализира последња достигнућа своје војске и одбрамбених структура земље.

       Недавно су у Ирану завршене војне вежбе ВМС „Велајат-91“ и Револуционарне гарде „Велики Пророк-7“. Током извођења маневра поморских снага армије ИРИ и ваздушни десант КСИР успешно су и без грешке испитали све нове војне уређаје који су постали део наоружања тих снага.

       Светске силе и даље су узнемирене због развоја ракетних технологија у Ирану. Недавно се сазнало да су ирански стручњаци конструисали нови ракетни уређај који обезбеђује ефикасније коришћење противбродских ракета.

       Тај ракетни уређај наводно обезбеђује прецизнији и дужи лет противбродских ракета. Ово постројење пројектовали су стручњаци војно-поморског универзитета „Хомеини“ и министарства одбране.

       Америчке обавештајне службе тврде да ће се у Ирану до 2015. г. појавити интерконтиненталне балистичке ракете које могу досегнути до територије САД.

„Велајат-91“

       Да ли Иран заиста усавршава свој ракетни програм?

       Како је изјавио Хабибола Сајари, командант војно поморских снага Ирана, такви уређаји се могу инсталирати на све типове бродова, без изузетка, а у најскорије време биће спремни за борбену употребу. Стручњаци сматрају да ће нови ракетни уређаји моћи знатно да побољшају ефикасност погађања циљева на средњем домету.

       Ирански војни бродови и сада имају системе за погађање циљева на малом и средњем домету, ипак, по речима креатора, нова конструкција ће омогућити знатно прецизније поготке.

       Иран сматра ракетно наоружање за једно од главних неконвенционалних наоружања, чији развој није забрањен.

       Како наглашавају представници Министарства одбране Ирана, ракетни уређаји су скоро једини начин пружања снажног отпора током ратних дејстава. Сем тога, поседујући озбиљно ракетно наоружање Иран ће моћи да представља реалну опасност за многе силе света, што је управо разлог због којег влада троши велики део државног буџета на развој ракетног програма.

       Ово потврђује и стручњак за савремени Иран, француски социолог иранског порекла Фархад Хосрохавар. Према његовим речима, војно-технички развој Ирана креће се у два основна правца, а то су нуклеарни и ракетни програм. Он тврди да Техеран управо за развој ова два правца сваке године издваја велики део државних ресурса. Сем тога, власти Ирана усмеравају све обавештајне, кадровске и организационе напоре на што бржи развој нуклеарно-ракетне области.

       Један од главних проблема Ирана је недостатак потребног броја научно-истраживачких центара и институција, који би могли да помогну држави да самостално развија нове типове ракета. У садашње време иранске власти су приморане да своје ракете заснивају на руским, кинеским и севернокорејским узорцима.

       У производњи ракета и атомским технологијама, Иран прилично тесно сарађује са Кином. Према речима неких експерата, у последњих двадесет година иранске власти успеле су да припреме прилично добру професионалну основу која је могла да усвоји искуство севернокорејских конструктора. Сада се иранске оружане снаге сматрају за најразвијеније на Средњем и Блиском Истоку, иако за сада заостају за снагама Пакистана, Турске и Израела.  

„Велајат-91“

       Још од лета прошле године је познато да Иран активно повећава ракетни потенцијал. Према саопштењу информативне агенције Newsland, Пентагон је у јуну прошле године поднео Конгресу САД извештај у којем се наводи да власти Ирана улажу све напоре у развој новог ракетног система који ће моћи да повећа убојну моћ и прецизност ракета малог домета. Извештај је потписао министар одбране САД. Сем тога у извештају је речено да Иран изводи глобалне војне вежбе и испитивања нових бродова и ратних авиона. Уз то, Пентагон је изразио мишљење да ће до 2015. г. Иран имати интерконтиненталне балистичке ракете. Власти САД будно прате не само развој нуклеарног програма него и развој ракетних система Ирана. Многи савезници Ирана већ су добили узорке балистичких ракета малог домета ради њихове даље прераде за коришћење у сопствене сврхе.

       Штавише, Техеран наставља рад на развоју ракетних система, таквих као што су „Сеџил“ и „Шихаб-3“, која могу „добацити“ до територије Израела и Европе. У јулу 2012. г. током свеобухватних војних вежби „Велики пророк-7“, влада Ирана је испитала нови систем противбродских ракета високе прецизности. Према оцени експерата вежбе таквих размера, а такође и испитивања ракета изведени су као одговор на ембарго иранске нафте од стране САД.

       Представља ли ракетни програм Ирана озбиљну претњу за друге земље?

       За сада Иран не поседује ракете које могу да долете до територије Европе, ипак, то је сасвим могуће, само је питање времена. Како истиче Владимир Јевсејев, директор Центра за друштвено - политичка истраживања, Иран, ипак, за сада није способан да развије ракете таквог домета. По његовим речима потенцијал те земље није довољан за стварање ракетних система који могу долетети до територије Европе. Данас иранске оружане снаге поседују само две ракете далеког домета, а то су - „Шахаб-3М“, чији је домет 1100 километара, и њена модификована варијанта - „Гадер-1“ може да пређе 1600 километара.  

       Наравно, то није довољно за погађање циљева који се налазе у Европи. Развој ефикаснијих ракета „Шахаб-4“, чији домет би износио 2200 километара и „Шахаб-5“ са дометом до 3000 километара заустављен је још 2003. г. због много разлога.

„Велајат-91“

Према мишљењу Владимира Јевсејева, могућности Иранаца на том плану већ су исцрпљене и највероватније они ће у будућности развијати ракете далеког домета на чврсто гориво, што се неће десити тако брзо. Међутим, он наглашава да неки прототипови у наоружању Ирана ипак постоје, например, ракета „Саџил-2“ на чврсто гориво која може да савлада 2200 километара.

       Развој на том плану може подстаћи стварање нове тростепене ракете на чврсто гориво, која може имати домет 3500 километара, што ће уосталом бити недовољно да би постала реална опасност за Европу. Власти САД такође сумњају у могућности Ирана у области израде интерконтиненталних балистичких ракета.

       Експерти у Конгресу Сједињених Држава посумњали су да ће до 2015. године иранска влада моћи да произведе интерконтиненталну ракету која ће за Америку бити озбиљна претња.

       Као што је већ наведено о могућности појављивања сличног оружја говорило се у извештају Пентагона који је предат Конгресу Сједињених држава. У свом извештају Специјална комисија Конгреса изјавила је да без обзира на нека прогресивна достигнућа у области ракетног наоружања Иран сада, ипак, зауставља развој ракетног програма, првенствено због недостатка ресурса, као и стручњака и савремених технологија. Они истичу да Техеран није у стању да ангажује стране стручњаке због строгих политичких санкција које су САД поставиле Ирану.

       По речима Тома Колина, водећег стручњака вашингтонске Асоцијације за контролу наоружања, многи конгресмени узалуд покушавају да код владе САД издејствују да на Источној обали земље до 2015. г. размести противракетну одбрану, јер је вероватноћа израде такве ракете у Ирану веома мала. Сем тога, Колин је нагласио да не треба журити ни са распоређивањем ПРО на територији Европе, што је једна од забринутости Русије. Мишљење страних колега подржава и Министарство одбране Француске.

       Према мишљењу Мишела Мираја, начелника Департмана за стратегију у министарству одбране Француске Иран може представљати само опасност за Европу, али никако не и претњу, јер за то Ирану једноставно недостаје снаге. На данашњем нивоу, како истиче Мишел Мирај, ирански ракетни програм не може представљати претњу ни за Европу ни за Русију ни за САД. Узгред, не треба заборавити чињеницу да Техеран постепено развија ракетне системе, а поред осталих Европска ПРО усмерена је и против ракетног удара од стране Ирана. 

       Превела  Ксенија Трајковић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари