Анпилогов: Сателити великих сила међусобно се шпијунирају и могу уништавати једни друге

МОГУ ДА ПРАТЕ ХИЉАДЕ СВЕМИРСКИХ ОБЈЕКАТА И ДА ОДРЕЂУЈУ ЊИХОВЕ КООРДИНАТЕ

* Генерал Пол ТЕДМАН, шеф Свемирске команде Велике Британије: Руски сателити носе посебне уређаје који им омогућавају да виде друге сателите и да прикупљају информације о њима. Кина и Русија развијају и тестирају антисателитско оружје, укључујући ласере за заслепљивање и онеспособљавање сателита

* Русија има систем за праћење ситуације у свемиру, има могућност инспекције сателита на орбити и развијене могућности електронског праћења. Штавише, има техничке могућности да утиче на свемирске летелице које се баве непријатељским активностима у Земљиној орбити. И САД имају сличан систем, Америчку мрежу за свемирски надзор (US SSN). Она детектује, прати и идентификује све вештачке објекте који круже око Земље

* САД су развиле и лансирале читаву класу сателита-инспектора под називом „Тихи баракер“. Они на висини од приближно 35.400 километара изнад Земље ротирају истом брзином као сателити у геосинхроној орбити, пратећи руске и кинеске свемирске летелице. Плус, имају тајни свемирски авион Боинг X-37Б, који је такође ефикасан инспекторски сателит, а већ дуго ради за Пентагон

* Руски ласерски систем „Пересвет“ ласерским зраком осветљава туђе оптичке извиђачке системе, укључујући и постављене на извиђачким сателитима. Како је једном изјавио бивши заменик премијера РФ Јуриј Борисов, може да „заслепи све сателитске извиђачке системе потенцијалног непријатеља на орбитама до 1.500 км“

________________________________________________________________

           Аутор: Алексеј АНПИЛОГОВ

           РУСИЈА је више пута покушавала да омета британске војне сателите користећи „неодређене системе са земље“, изјавио је генерал-мајор Пол Тедман, шеф Свемирске команде Уједињеног Краљевства.

           Тедман још тврди да „руски сателити носе посебне уређаје који им омогућавају да виде друге сателите и да прикупљају информације о њима“.

           Додао је да и „Кина и Русија развијају и тестирају антисателитско оружје, укључујући ласере за заслепљивање и онеспособљавање сателита“.

           Навео је и да су „сателити Министарства одбране Уједињеног Краљевства опремљени технологијама за контра-ометање“.

           Ово је мешавина истине, полуистина и отворених дезинформација - што је типично за британске војне и обавештајне агенције.

           Нико не спори да Русија заиста има „специјалне уређаје за надзор“ у свемиру. Штавише, традиционално је међу ретким земљама са софистицираним пакетом могућности за надзор простора око Земље, укључујући антисателитско оружје.

           Конкретно, Русија има мрежу радарских станица и оптоелектронских апарата који чине њен Систем за свемирски надзор.

           Ти системи су способни да прате хиљаде објеката, да одређују њихове орбиталне параметре и предвиђају потенцијалне сударе.

           Тај систем је интегрисан са системима за упозоравање на ракетни напад и користи се за праћење активности туђих сателита.

           Сједињене Државе имају сличан систем, Америчку мрежу за свемирски надзор (US SSN). Она детектује, прати и идентификује све вештачке објекте који круже око Земље и такође се првенствено заснива на земаљским станицама за праћење.

           Америчка стратешка команда (USSTRATCOM) је одговорна за СНС.

           Сумњиви противнички уређаји са очигледним војним или двоструким циљевима такође се могу посматрати са орбите.

           Западни извори су више пута тврдили да су руски сателити-инспектори — мали уређаји способни да се приближе другим објектима ради њиховог посматрања.

           Русија је званично признала орбиталну активност сателита дизајнираних да „проучавају утицај на свемирске летелице у руској орбиталној констелацији“, као и да развија технологије за њихову заштиту.

           Управо то ови инспекторски сателити раде за Министарство одбране РФ.

           Пре неколико година, Сједињене Државе су биле узнемирене „необичним и забрињавајућим“ приближавањем руских сателита Космос 2542 и Космос 2543 америчком извиђачком сателиту. Руско Министарство спољних послова саопштило је да то није представљало претњу америчком свемирском објекту и, што је најважније, да није кршило никакве норме и принципе међународног права.

           Поново, Русија уопште није једина у том погледу – Сједињене Државе су развиле и лансирале за ту сврху читаву класу сателита под називом „Тихи баракер“.

           Према подацима Америчких свемирских снага, они су на висини од приближно 35.400 километара изнад Земље и ротирају истом брзином као сателити у геосинхроној орбити, пратећи руске и кинеске свемирске летелице. Штавише, тајни свемирски авион Боинг X-37Б, који је такође ефикасан инспекторски сателит, већ дуго ради за Пентагон.

           Такве мисије се званично декларишу као инспекције или „посматрања орбиталне динамике“.

           Наравно, такви сателити имају потенцијалну двоструку намену, јер се сателитски сусрети могу користити и у војне сврхе – на пример, за обавештајне радње или за физичко ометање друге свемирске летелице.

Пол Тедман

           Дакле, шеф Свемирске команде Уједињеног Краљевства није открио ништа ново – све водеће свемирске силе (што, узгред буди речено, не укључује Уједињено Краљевство) прате међусобне сателите у околоземаљском свемиру. То се ради и преко земаљских станица и, ако то желе, преко специјализованих сателита за посматрање.

           Узгред, Уједињено Краљевство поседује само шест сателита за свемирско извиђање.

           На неорбиталном нивоу, Русија, опет као и друге велике свемирске силе, поседује системе за електронско ратовање (EW) који би теоретски могли да ометају везе са сателитима, посебно на ниским орбитама.

           Такви системи су дизајнирани да ометају или сузбијају навигационе и комуникационе сигнале, али нема података из отворених извора о њиховој стварној ефикасности против орбиталних сателита.

           Све западне тврдње о „ометању сателита“ су спекулативне – једноставно зато што се нико није потрудио да пружи објективне податке о праћењу EW ометања.

           Међутим, постоји један систем чији су стварни параметри објављени: руски ласерски систем „Пересвет“.

           Његов принцип рада заснива се на осветљавању ласерским зраком туђих оптичких извиђачких система, укључујући и постављене на извиђачким сателитима.

           „Пересвет“ се може користити за покривање и камуфлажу лансирних места руских мобилних интерконтиненталних балистичких ракета, уколико их оптички извиђачки сателити прецизно лоцирају.

           Како је једном изјавио бивши заменик премијера РФ Јуриј Борисов, систем може да „заслепи све сателитске извиђачке системе потенцијалног непријатеља на орбитама до 1.500 км“.

           Поводом „Пересвета“ постоји симптоматични сплет околности.

           Ниједна од земаља заинтересованих за извиђање руске територије није уложила званични протест због „заслепљивања“ својих сателита. Разлог је јасан: ако се такви протести поднесу рецимо Савету безбедности УН, „жртве“ ће морати да доставе детаљну техничку слику оштећења/ометања/заслепљивања своје летелице, што ће неизбежно открити мноштво пажљиво скриваних детаља о њиховој правој намени и могућностима.

           Стога, и Сједињене Државе и њихови савезници више воле да ћутке толеришу ако су њихове летелице заиста ометане или заслепљене током летова изнад Русије.

           Генерално, однос између државе власника и њене летелице дефинисан је Споразумом о свемиру који предвиђа да „држава потписница задржава јурисдикцију и контролу над својим објектом лансираним у свемир“.

           Стога нико још не планира да обара непријатељске сателите јер би тај чин био сличан ничим изазваном нападу на ратни брод друге нације на отвореном океану.

           СССР је имао историјско искуство у развоју противсателитског оружја, укључујући ракете пресретаче попут „Контакта“ који је користио надзвучни ловац МиГ-31Д.

           СССР је такође изводио експерименте са орбиталним пресретачима.

           Постојећи отворени подаци индиректно указују на то да је Русија задржала тај потенцијал.

           Укратко: према отвореним изворима, Русија поседује систем за праћење ситуације у свемиру, има могућност инспекције сателита на орбити и развијене могућности електронског праћења. Штавише, има техничке могућности да утиче на свемирске летелице које се баве непријатељским активностима у Земљиној орбити.

           Да ли то ради или не, то је друга ствар. Али, ако нас прате, зашто не можемо да томе парирамо?

            Другим речима, овим оптужбама, Британија је постигла само једну ствар: отворено је признала да води свемирско извиђање против Русије – и добила је ефикасан војно-технички одговор.