Адут Северне Кореје су специјалне снаге са 88-120 хиљада „црних нинђа“

САД У ЈУЖНОЈ КОРЕЈИ ДРЖЕ 28.000 ВОЈНИКА, А У ЈАПАНСКО МОРЕ СУ ПОСЛАЛЕ ТРИ НОСАЧА АВИОНА

„Црне нинђе“

• Пјонгјанг уопште нема намеру да чека да Американци и Сеул прве ударе, да изведу свој „превентивни удар“. Зато је појава његових специјалних снага закономерна
• Под изговором да је вероватан ракетни удар са севера, Вашингтон и Сеул могу у Јужној Кореји поставити мобилни систем ПРО Terminal High Altitude Area Defense. Могуће је: 300 километара јужно од Сеула. Батерију THAAD чини до девет мобилних гусеничних лансера са 72 ракете-пресретача, а управо то забрињава Пјонгјанг. Зато „црне нинђе“ могу добити задатак да ударе на ту „мету“...
• Издржљиви и добро обучени припадници севернокорејских специјалних снага у стању су да направе велике проблеме сваком, чак и противнику чије су јединице на највишем технолошком нивоу. И да приближе мирно решавање ситуације на Корејском полуострву

Пише: Александар ХРОЛЕНКО

        НОВИНСКА агенција Јужне Кореје - Рњенхап - објавила је да је Северна Кореја формирала нови род оружаних снага - специјалне тактичке снаге које ће по бројности бити егал са њеном ратном морнарицом.

        Припадници тих снага су виђени на војној паради у Пјонгјангу: са лицима обојеним у црно и са шлемовима са прибором за ноћно осматрање.

        Агенција Ренхап је објавила да је задатак новог рода севернокорејске војске да парира америчким и јужнокорејским командосима који имају задатак да ликвидирају државни и војни врх Северне Кореје.

        Међутим, вероватније је да је то - задатак минимум.

        Јер, севернокорејски тактички специјалци су оставили тако јак утисак на Вашингтон да према обалама Корејског полуострва шаље одједном три носача авиона. То је без преседана...

        Пјонгјанг уопште нема намеру да чека да Американци и Сеул први ударе, да изведу свој „превентивни удар“. Зато је појава његових специјалних снага закономерна.       

        Извиђачке и диверзантске јединице постоје у многим армијама у свету. Северна Кореја у том погледу није изузетак.

        По правилу, командоси у борби подржавају класичне војне формације. Међутим, формирање самосталних специјалних снага - то је велики пројекат Пјонгјанга који рачуна са применом значајних снага и средстава за специјалне операције на туђој територији. На принципијелном другом технолошком нивоу.

        У случају агресије САД и њихових савезника, Северна Кореја има намеру да одговори „као у огледалу“ и да асиметрично уништи важне објекте у противничкој позадини (укључујући и неутралне воде), а не да „седи“ у рововима на својој територији.

        На војним поприштима new generation warfare доминирају локалне операције, добро опремљених јединица састављених од професионалаца који изводе концентрисане ударе...

        Под изговором да је вероватан ракетни удар са севера, Вашингтон и Сеул могу у Јужној Кореји поставити мобилни систем ПРО Terminal High Altitude Area Defense. Могуће је: 300 километара јужно од Сеула.

        Батерију THAAD чини до девет мобилних гусеничних лансера са 72 ракете-пресретача, а управо то забрињава Пјонгјанг.

        Те бојазни деле и Русија и Кина.

        На први поглед, ракета-пресретача и није тако много, а њихов домет није већи од 200 километара, али је америчка ПРО THAAD способна да смањи ефекте узвратног (ракетног) удара Северне Кореје по објектима Пентагона на територији Јужне Кореје.

        Осим тога, систем THAAD је у стању да даје координате за гађање ударним групама америчких бродова и авијацији и да, у суштини, буде део глобалне ПРО.

        Наравно, та батерија THAAD би била добро чувана јер би била мета достојна напора нових специјалних снага Северне Кореје. И то: на самом почетку ратних дејстава.

        Ако би специјалне тактичке снаге Северне Кореје успеле да преузму контролу над неким од америчких ракетних бродова (или чак носачем авиона) - то би помрачило чак и познате сценарије Холивуда...

        Ништа није немогуће. Тешко да су посаде америчких бродова спремне да се у бродским одсецима боре са добро наоружаним и утренираним „црним нинђама“.

        Пјонгјанг не претендује на туђе ресурсе и територију, а за своје командосе преузима искуства специјалних операција САД, Русије и других земаља.

        Према различитим проценама, Северна Кореја има 88-120 хиљада командоса...

        Претпостављам да су издржљиви и добро обучени припадници севернокорејских специјалних снага у стању да направе велике проблеме сваком, чак и противнику чије су јединице на највишем технолошком нивоу. И да приближе мирно решавање ситуације на Корејском полуострву.

        Вашингтон је више пута одбио чак и да разговара о предлозима Пјонгјанга за потписивање мировног споразума, а још у Јужној Кореји држи више од 28.000 војника...