За односе са католицима потребна су јеванђељска решења
ИЗ ИНТЕРВЈУА ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА ХРВАТСКОЈ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈИ (2. 9. 2012.)
- О ЕВЕНТУАЛНОМ ДОЛАСКУ ПАПЕ У НИШ: То је прилика где би могли да седну сви представници, поготово представници Православне и Римокатоличке цркве, јер они представљају Хришћанство у свету. Мислим да је то прилика да се једанпут сретнемо, једном конкретно, у једном контакту и разговору, без кога нема договора, било ког договора…
- О ОДНОСИМА СА ВАТИКАНОМ: Ми немамо неких проблема са Ватиканом. Мало у Православном свету постоји проблем са Русима због унијатства, то је један проблем са Русијом, који се мало рефлектује и на остале Православне Цркве. Зато би било добро кад би се нашла решења, али јеванђељска решења у том питању, у том проблему
- О ЗАЈЕДНИЧКОЈ МОЛИТВИ СА КАТОЛИЦИМА: Ја лично не бих имао ништа против тога, али ми имамо зилота који би то итекако искористили. То би се одразило врло негативно на народу
- О ЗБЛИЖАВАЊУ ХРИШЋАНА: ...Молимо се Богу да испунимо ону Реч Христову у Јеванђељу „да сви једно буду…”, да будемо једно као некада. Али, том евхаристијском заједништву претходи, ипак, рашчишћавање других питања и проблема, који су временом били настали
ХРТ: Чини се да су односи између СПЦ и Ватикана захлађени. Шта је томе узрок и како појачати међусобну сарадњу, наиме ту мислим и на евентуални поход папе Републици Србији? Хоће ли папа прво покорити Москву, па онда Вашу земљу? Је ли идућа, 2013. ту прилика, у обљетници 1 700 година Хришћанства, да се такав хриршћански самит у Нишу и догоди?
ПАТРИЈАРХ: Па, ја не бих рекао да су односи између Ватикана и наше Цркве захлађени. Можда они нису какви би се желело да буду, ипак, имамо односе. Ми смо имали 2-3 сусрета званична са Светим оцем, и мислим да су ти односи коректни и добри. Они увек могу да буду бољи.
Ми немамо неких проблема са Ватиканом. Мало у Православном свету постоји проблем са Русима због унијатства, то је један проблем са Русијом, који се мало рефлектује и на остале Православне Цркве. Зато би било добро кад би се нашла решења, али јеванђељска решења у том питању, у том проблему.
Вероватно би то допринело бржем зближавању и бољим односима са Римокатоличком црквом
ХРТ: А сад, у вези овог обележавања 1700 година Хришћанства у Нишу, има ли могућности да се догоди ту самит?
ПАТРИЈАРХ: По мени је то један крупан догађај нашег времена. Тих односа и сусрета није било подоста одавно, још од 11. века. То је један јединствени пример и управо прилика где би могли да седну сви представници, поготово представници Православне и Римокатоличке цркве, јер они представљају Хришћанство у свету.
Наравно ту има и других, али то су највеће заједнице, из којих су се родиле друге хришћанске заједнице. И мислим да је то прилика да се једанпут сретнемо, једном конкретно, у једном контакту и разговору, без кога нема договора, било ког договора…
ХРТ: Значи, још нисте позвали Римокатолике…?
ПАТРИЈАРХ: Не, нисмо позвали. Управо смо донели одлуку да позовимо највише представнике других цркава, појединачно представнике православних Цркава, а највише представнике и других цркава, у које рачунамо и Ватикан - је ли....
ХРТ: Па, шта мислите на предлог и на идеју у хришћанском размишљању, да би дошла идеја од добрих људи добре воље, да заједно Патријарх Иринеј и Кардинал Бозанић, као два морална ауторитета на овим просторима, и са две верске заједнице, служите заједно литургију у Јасеновцу и у Вуковару? Да ли би се Ви одазвали - то као гест добре воље?
ПАТРИЈАРХ: Па, овако, имамо овако мало и канонских препрека за то.
ХРТ: На пример?
ПАТРИЈАРХ: По неким одлукама и досадашњој пракси не можемо служити. Можемо бити присутни, као што смо врло често присутни на мисама у Београду, као што су представници Римокатолика присутни на нашим литургијама. То су заиста пријатељски односи, али не бисмо могли, при садашњем стању односа, са Римокатоличком црквом, да учествујемо.
ХРТ: А да то буде молитва, не мора бити литургија, молитва на таквим заједничким скуповима, да ли бисте прихватили? Да ли би то могло да се догоди? Ево, ја Вас особно питам.
ПАТРИЈАРХ: Ја лично не бих имао ништа против тога, али ми имамо зилота који би то итекако искористили. То би се одразило врло негативно на народу. Ми одржавамо односе, одлазимо на празнике и друге догађаје, кад је Пасха, Божић… Ми смо присутни, и обрнуто, они су присутни у нашим литургијама. Тако имамо један заједнички доживљај. Сматрамо то једним кораком ближе једних другима, а молимо се Богу да испунимо ону Реч Христову у Јеванђељу „да сви једно буду…”, да будемо једно као некада.
Али, том евхаристијском заједништву претходи, ипак, рашчишћавање других питања и проблема, који су временом били настали.