... У питању је злогласна војвођанерска Лига...

ЕПИСКОП БАЧКИ ДР ИРИНЕЈ:

„У ИМЕ ЦРКВЕ ОДГОВАРАМ НА КЛЕВЕТЕ ПОЛИТИЧАРA”

Иринеј Бачки

• Ни као приватна личност („грађанин Буловић”, по формулацији једног од учесникa у полемици са мном, чију странку нисте у овом контексту поменули, а у питању је злогласна војвођанерска Лига), ни као члан Светог Синода одговоран за Информативну службу Цркве - нити сам тражио нити први заподевао кавгу ни са ким
• И зар озбиљно мислите да локална самоуправа - па ма то био и градски магистрат Новога Сада - представља власт или државу? Ко је, уосталом, подржао новосадске „градске челнике”, из било које државне структуре или партијске номенклатуре? Ако им испад Чеде Јовановића значи подршку, не завидим им
• Најзад, треба ли Вас подсећати на то да код нас не постоји јединствена власт? Постоји лабава интересна конфедерација антагонистички настројених министарстава под контролом ове или оне партије. То је јасно свакоме, па, ето, и мени
• То, наравно, не могу лако да поднесу малобројни, али агресивни богоборци у нашем друштву, а нарочито су бучни и жучни криптомарксисти - или чак криптостаљинисти - камуфлирани у псеудо-Европејце. Срећом, не могу да сакрију своје биографије и библиографије...
• Нема разлога да се Синод посебно бави овим невеселим, сећања недостојним темама. У име Синода ја сам се бавио. Камо среће да нисам морао ни ја

        Дана 8. фебруара текуће године обратила ми се новинарка листа Danas Јелена Тасић са три питања за текст који припрема као коаутор. Иако са извесном нелагодношћу, понајвише због ставова које Danas заступа када су у питању Црква и вера уопште, а посебно Српска Православна Црква, пристао сам, сматрајући да је потребно коректно одговорити јер је и поступак био кoректан: Јелена Тасић је о мојим изјавама и саопштењима тражила објашњења од мене, а не од надобудних самозваних „верских аналитичара”, иначе редовно присутних на страницама Danas-а и на укупној медијској сцени Србије.

        Али, моји одговори су испали опширнији него што је то дозвољавао предвиђени простор овог листа (био сам, додуше, унапред поштено обавештен о пожељној дужини мојих одговора), а сматрам да скраћена верзија, објављена у Danas-у бр. 5252 - 5253 од 15. - 16. фебруара, на 3. страни, под насловом „У име Цркве одговарам на клевете политичарa“, ипак непотпуно и недовољно одражава оно што сам желео да искажем, те овде објављујем и уводни део свог писма Јелени Тасић и одговоре на њена питања у интегралном обиму, без скраћивања.

        ...Помињете моје „све учесталије јавне полемике и сукобљавања са политичарима”, а у наставку „размену изјавã и саопштењã” између мене и „страначких функционера”. Ништа од свега овога није тачно. Ни као приватна личност („грађанин Буловић”, по формулацији једног од учесникã у полемици са мном, чију странку нисте у овом контексту поменули, а у питању је злогласна војвођанерска Лига) ни као члан Светог Синода одговоран за Информативну службу Цркве нити сам тражио нити први заподевао кавгу ни са ким, али сам на безобзирне нападе и клевете одговарао, и по дужности и по савести или, ако хоћете, и службено и лично.

        Нема, дакле, мојих полемика, сукобљавања и размењивања изјава са било којим политичарем или страначким функционером него постоје одговори Српске Православне Цркве на нападе и клевете против ње, а моја је дужност - на коју нисам сãм себе изабрао и поставио - да ставове Цркве адекватно формулишем. То и ништа више. То управо и чиним. У том оквиру одговарам и на Ваша питања.

        Да ли постоји разлог због ког сте се, мимо досадашњег става и увек доброг односа са властима, овог пута јавно и директно сукобили са челницима Новог Сада и са лидером опозиционе ЛДП?

        Ваша формулација да сам се ја „мимо досадашњег става и увек доброг односа са властима, овог пута јавно и директно сукобио” са неким политичарима и страначким лидерима одише тенденциозношћу, ако не и малициозношћу. Као што претходно рекох, ја сам - у име Цркве, по служби и мандату који ми је она поверила - одговорио на нападе, лажи и клевете намењене управо њој, а не мени као „грађанину Буловићу”, како ме је у својој запенушаној полемици називао један од клеветникã.

        Даље, на основу чега ми приписујете промену мога става и откуд Вам идеја да сам увек у добрим односима са властима? Мој став, службени и лични, увек је био исти - став Цркве и њеног Јеванђеља. Он гласи: цару царево, а Божје Богу, све дотле док „цар” или власт не посегне и за оним што по природи ствари не припада њој него само Богу, а када се то деси, - као што се десило приликом обележавања 70-годишњице Рације и после тога, - онда се примењује јеванђелско начело да се већма ваља покоравати Богу него људима.          

        И зар озбиљно мислите да локална самоуправа - па ма то био и градски магистрат Новога Сада - представља власт или државу? Ко је, уосталом, подржао новосадске „градске челнике”, из било које државне структуре или партијске номенклатуре? Ако им испад Чеде Јовановића значи подршку, не завидим им. Најзад, треба ли Вас подсећати на то да код нас не постоји јединствена власт? Постоји лабава интересна конфедерација антагонистички настројених министарстава под контролом ове или оне партије. То је јасно свакоме, па, ето, и мени.

        Иначе, за Вашу информацију, и у круговима владајуће коалиције и у круговима опозиције, па, дозволићете, и међу лидерима и једне и друге, имам и пријатеља и оних који то нису. Лично не гајим непријатељство ни према коме. Према неким ликовима, нарочито према овима из скорашњих јавних сучељавања, осећам сажаљење, а као хришћански монах и православни епископ трудим се да из душе истиснем осећање презира и моралног гнушања у односу на њих.

        Да ли то треба, на било који начин,  доводити у везу са њиховом страначком припадношћу, као и са односом њихових странака према Српској Православној Цркви, њеним ставовима и потезима?

        Моји јавни иступи у својству портпарола Српске Православне Цркве немају везе ни са чијом страначком припадношћу. Црква је изван и изнад партијã. Партије деле, - то им и назив казује, - а Црква сазива и сабира, обједињује, што и значи термин Црква у изворном грчком облику. Ипак, добро сте осетили, има везе са односом појединих странака према Српској Православној Цркви. Нећу ваљда рећи хвала, или честитам, или само наставите онима који моју Цркву непрекидно нападају и безочно клеветају? Не узвраћајући злом за зло и не одговарајући равном мером ни истим методима, браним слободу своје Цркве и слободу верникã свих других Цркава и верских заједница, слободу јавног исповедања вере и њеног несметаног практиковања.

        То, наравно, не могу лако да поднесу малобројни, али агресивни богоборци у нашем друштву, а нарочито су бучни и жучни криптомарксисти - или чак криптостаљинисти - камуфлирани у псеудо-Европејце. Срећом, не могу да сакрију своје биографије и библиографије... Напомињем да се ове критичке опаске не односе на наше суграђане који су атеисти из личног убеђења, али тиме не машу, а поготову не желе да верујуће суграђане виде у положају грађана другог реда нити се баве Црквом и њеним пословима, понајмање пак претендују да су они позвани да реформишу Цркву или да је „ослободе” од њених вођа, епископã, као што је случај са онима о којима сам претходно говорио.

        Да ли има разлога да све ово што се догодило буде тема и за Свети Архијерејски Синод, чији сте члан?

        Нема разлога да се Синод посебно бави овим невеселим, сећања недостојним темама. У име Синода ја сам се бавио. Камо среће да нисам морао ни ја!