СПЦ почиње дијалог са Хрватском бискупском конференцијом поводом Степинчеве улоге

ДАЉЕ УРЕЂЕЊЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ САВЕ - У САРАДЊИ СА РПЦ И РУСКОМ ДРЖАВОМ

Степинчев саркофаг у Загребачкој катедрали

• За председника сталне саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а за председника Одбора за Јасеновац епископ славонски Јован, док је за питања изучавања јасеновачких логора смрти у Градини, на босанској страни, и даље надлежан епископ бањалучки Јефрем
• Архијерејски Сабор СПЦ пажњу посветио и кризи брака и породице, чији врхунац је све већи број абортуса, развода, породичног насиља и других појава које разарају брак и породицу, а изражена је велика забринутост због исељавања, „одлива мозгова“ и опште небриге за младе, за село и социјално угрожене

        САБОР Српске православне сркве (СПЦ) одлучио је да прихвати дијалог са Хрватском бискупском конференцијом, поводом намере Римокатоличке Цркве да канонизује кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата и званичног викара оружаних снага такозване независне државе Хрватске, објављено је на сајту СПЦ.

        Како је наведено, разговараће се о Степинчевој улози у том периоду, и то у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.

        За председника сталне саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а за председника Одбора за Јасеновац епископ славонски Јован, док је за питања изучавања јасеновачких логора смрти у Градини, на босанској страни, и даље надлежан епископ бањалучки Јефрем.

        Посебна пажња Сабора била је посвећена невољама СПЦ и српског народа на Косову и Метохији уз апел да се прогнанима и расељенима омогући повратак и опстанак у тој покрајини.

        „Са једнаком бригом и одговорношћу сагледане су, такође, тешкоће и искушења са којима се Црква и српски народ сусрећу у Црној Гори, Хрватској, Босни и Херцеговини и другде услед притисака, неправди и дискриминације, као и у самој Србији услед повремених неканонских упада клирика суседних помесних Цркава на подручје наших епархија у Источној Србији“, саопштено је из СПЦ.

        Сабор је пажњу посветио и кризи брака и породице, чији врхунац је све већи број абортуса, развода, породичног насиља и других појава које разарају брак и породицу, а изражена је велика забринутост због исељавања, „одлива мозгова“, опште небриге за младе, за село, за социјално угрожене.

        Разматрано је и питање верске службе у Војсци Србије и предложене мере за њено побољшање, а начелно је одлучено да се размотри могућност деловања представника СПЦ у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама Европске уније.

        На Сабору су донете одлуке о даљем току радова на унутрашњем уређењу Храма Светог Саве на Врачару, посебно о програму израде мозаика и фрескописању у најтешњој сарадњи са Руском Православном Црквом и надлежним органима Русије.

        За новог члана Синода изабран је епископ бачки Иринеј.

        Редовно заседање Сабора СПЦ одржано је од 14. до 29. маја у Патријаршији у Београду. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим митрополита дабробосанског Николаја.

        По први пут после заседања 2011. године на Сабору је био и архиепископ охридски и митрополит скопски Јован, који је пре неколико месеци, заузимањем патријарха московског Кирила, ослобођен из скопског затвора Идризово.

        Бета