СПЦ инсистира да сабрање на острву Криту буде почетак саборског процеса

ДЕЛЕГАЦИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ НА ЧЕЛУ СА ПАТРИЈАРХОМ ИРИНЕЈОМ ПУТУЈЕ НА „ВЕЛИКИ САБОР“

Патријарх Иринеј

• У саопштењу које је потписао патријарх ИРИНЕЈ, наглашава се: „Имајући свест о величини и значају Сабора, наша Црква жели да у духу црквоградитељства допринесе да и овај Свети и Велики Сабор испуни критеријуме и меру истинских Сабора из историје Православне Цркве и оправда свој назив“
• И истовремено упозорава: „Уколико Цркве које су већ присутне на Сабору, на челу са Васељенском Патријаршијом, истрају у ставу да одсутне Цркве без стварног разлога бојкотују рад Сабора и уколико већ присутне Цркве одбију да узму у разматрање сва постављена питања, проблеме и несугласице, представници Српске Православне Цркве на Сабору биће, нажалост, присиљени да напусте заседање тога Сабора и да се на тај начин придруже Црквама које су већ одсутне“
• Митрополит АМФИЛОХИЈЕ за „Политику“ са Крита: „Сви очекују да ће наша Црква доћи на заседање и сматрају да је то историјска улога Српске Цркве у тренутку када поново долази до конфронтације између јелинских и словенских Цркава. Нико то не жели, али се то сада некако догодило и очигледно се може користити чак и у политичке сврхе. Из тог разлога долазак нашег Патријарха и Епископа и учешће наше Цркве, која је већ присутна кроз припреме текста поруке, од изузетног је значаја, не само за нашу Цркву већ и за свеукупно Православље“

        У БРАТСКОЈ љубави, са одговорношћу и надама припремајући се за долазак на Свети и Велики Сабор Православне Цркве, који ће, ако Бог дâ, бити одржан у Православној академији на Криту о Педесетници, од 17. до 26. јуна 2016. године, Свети Архијерејски Синод у проширеном саставу на свом заседању одржаном у Српској Патријаршији у Београду, 15. јуна 2016. године, с обзиром на ситуацију насталу после одржавања редовног Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, доноси следећу одлуку:

        Најпре, имајући свест о величини и значају Сабора, наша Црква жели да у духу црквоградитељства допринесе да и овај Свети и Велики Сабор испуни критеријуме и меру истинских Сабора из историје Православне Цркве и оправда свој назив.

        Са друге стране, наша Црква захтева да проблеми и питања не само Српске Православне Цркве него и оних најсветијих Цркава које су отказале своје учешће на Сабору, морају бити разматрани на овом Сабору.

        У том циљу, Свети и Велики Сабор треба да траје док се сва питања не размотре и он не може бити талац унапред срочених и октроисаних правилника. Тек са пуним консензусом Сабор се може сматрати Светим и Великим Сабором.

        Коначно, наша Црква инсистира на томе да сабрање на острву Криту буде почетак саборског процеса, да се постављена питања решавају у његовом току, а у духу саборно-васељенског предања Цркве Христове.

        Уколико Цркве које су већ присутне на Сабору, на челу са Васељенском Патријаршијом, истрају у ставу да одсутне Цркве без стварног разлога бојкотују рад Сабора и уколико већ присутне Цркве одбију да узму у разматрање сва постављена питања, проблеме и несугласице, представници Српске Православне Цркве на Сабору биће, нажалост, присиљени да напусте заседање тога Сабора и да се на тај начин придруже Црквама које су већ одсутне.

        Овакав став представља доследно спровођење одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаног у мају месецу 2016. године.

        У духу наше црквене и пастирске одговорности, износимо ове ставове са надом у просвећујуће дејство Свесветога Духа.

АЕМ и Патријарх српски

Председник Светог Архијерејског Синода
И Р И Н Е Ј

Амфилохије: У поруци коју Сабор треба да усвоји биће и два захтева СПЦ

Митрополит Амфилохије

        ДОЛАЗАК Патријарха Иринеја и Епископа и учешће наше Цркве од изузетног је значаја, не само за нашу Цркву, већ и за свеукупно Православље - рекао је за „Политику” Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који на Криту учествује у раду Комисије за припрему поруке Сабора.

        Митрополит црногорско-приморски Амфилохија учествује у раду Комисије која припрема поруку Светог и Великог сабора. Он објашњава да ће ова порука вероватно бити усвојена на крају заседања и да је она упућена целом свету.

        - То је јеванђељска порука у којој се исповеда вера Цркве, говори се и у односу Цркве према самом Сабору и саборности која је у њеној природи. У поруци су садржани и неки од предлога Српске цркве, попут онога да, осим два васељенска сабора, и остали сабори до 19. века добију васељенски значај. Исто тако, укључено је и оно што је наша Црква тражила - да се констатује да су 14 аутокефалних Цркава свеправославно признате - каже Митрополит Амфилохије.

        Он наводи и да је из разговора са Архијерејима који учествују у раду Комисије стекао утисак да постоји добра воља да се усвоји и предлог СПЦ да заседање на Криту буде прва сесија Сабора који би се наставио евентуално идуће године. Али, наглашава да одлуку о томе може донети само Сабор када почне заседање.

        - Сви очекују да ће наша Црква доћи на заседање и сматрају да је то историјска улога Српске Цркве у тренутку када поново долази до конфронтације између јелинских и словенских Цркава. Нико то не жели, али се то сада некако догодило и очигледно се може користити чак и у политичке сврхе. Из тог разлога долазак нашег Патријарха и Епископа и учешће наше Цркве, која је већ присутна кроз припреме текста поруке, од изузетног је значаја, не само за нашу Цркву већ и за свеукупно Православље - наглашава Митрополит Амфилохије.