Осам векова и Милешевa и аутокефалности СПЦ
ЗАВРШЕН МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП У СУСРЕТ „ВЕЛИКОЈ ГОДИШЊИЦИ”
- Скуп је, иначе, радио у пет пленарних седница, а учесници из земље и иностранства представили су 47 од 80 пристиглих радова који ће бити штампани у Зборнику који се издаје поводом великог јубилеја манастира
МЕЂУНАРОДНИМ научним скупом Осам векова манастира Милешевa, Епархија милешевска наставља мисију очувања духовног наслеђа и утврђења народа Рашке области у вери православној.
Одржавање скупа је доказ да је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Филaрет на време започео припреме за обележавање велике годишњице манастира Милешеве 2019. године.
Не без разлога: у истој години када манастир Милешева обележава осам векова свог постојања - и Српска Православна Црква прославља осам векова своје аутокефалности.
Скуп је, иначе, радио у пет пленарних седница, а учесници из земље и иностранства представили су 47 од 80 пристиглих радова који ће бити штампани у Зборнику који се издаје поводом великог јубилеја манастира Милешеве. Научни скуп својим присуством и активном улогом у раду увеличали су Митрополит дабробосански г. Николај, Епископ бачки г. Иринеј и Епископ врањски г. Пахомије.
Аксинија Џурова из Института за словенско-византијска проучавања „Проф. Иван Дујчев " из Бугарске саопштила је до сада непознате представе Светог Саве на фрескама, иконама и графикама из средњевизантијског и поствизантијског периода: - Пре четрдесет година била сам први пут у Милешеви. Од тада носим у срцу лепоту и посебну љубав према овом манастиру. Данас у Милешеви поручујем да морамо бити увек заједно, а посебно у тешким временима.
Роса Д`Амико из Завода за заштиту покретних културних добара из Болоње, Италија, изјавила је: - Када су нам медији у Италији пре двадесет година извештавали да сте ви један варварски народ и да немате ништа вредно, желела сам тада, a то чиним и данас, да те лоше слике о вама нестану, јер нису истините. Заволела сам Србију због свега што има, што је дала у култури, уметности. Посебно сам је заволела због људи.
Богат културно-уметнички програм извоћен сваке вечери измамио је посебне емоције код учесника скупа. Проф. Камило Тароци са Универзитета у Болоњи каже: - Није било лепшег дара који сте нам могли подарити, сем овога - српска песма, игра, стих.
Фолклорно друштво из Сјенице, хор Свети кнез Лазар из Прибоја, Хор Краљ Владислав из Пријепоља, млади трубачи из Прибоја, Градски хор из Пријепоља, етно групе и фрулаши представили су песмом, игром богато културно и духовно стваралаштво народа Рашке области.
Алексеј Пентковски, професор историје византијског богослужења и историје богослужења словенских цркава, говорио је о историји обреда свете тајне брака у српским рукописним требницима 14. века који су претходили штампаном издању у Милешевском требнику из 16. века.
О овој теми шире је излагао протојереј ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић са Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
Посебно занимљиво излагање имала је Елена Кудравцева из Института за руску историју Руске академије наука на тему „Манастир Милешева у руским дипломатским документима” и „Палестински списак" Синода.
Жана Левшина из Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга, изложила је сазнања о рукописној и штампаној традицији зборника служби српских светитеља.
Татјана Афанасјева са Универзитета у Санкт Петербургу обрадила је српски превод апокрифног тумачења поводом слова Светог Григорија о Литургији.
Врло занимљив рад оставио је проф. др Марко Јачов из Италије, аутор књига „Балкан између Османске Империје и Европских сила" и „Европа између Османских освајања и Светих Лига") .
Изузетно драгоцени радови су и „Будимљанско-полимска епархија" др Предрага Пузовића са Православног богословског факултета Универзитета у Београду, „Милешева у историјској свести српског народа у 19. веку" проф. др Славенка Терзића, „Манастир Милешева и култ Светог Саве" - Славољуба Бата Пушице из Музеја у Пријепољу, „Свети Сава у бугарској историографији" проф. др Радивоја Радића са Филозофског факултета у Београду, „Милешева и Европа" Драгише Милосављевића из Народног музеја у Ужицу.
Архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница, радом „Од милешевског темплона ка најстаријим траговима-историјске основе за реконструкцију", уз пројекцију је упознао домаће и стране учеснике са својим истраживањем и закључцима.
