ИРИНЕЈ: Разговор са МПЦ са радошћу, али по канонским принципима
НИКОЛИЋ И ИВАНОВ СЕ СЛОЖИЛИ У СКОПЉУ ДА СПОР
ТРЕБА ДА СЕ РЕШИ ДИЈАЛОГОМ „ДВЕ ВЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ“
- Наша жеља је да разговарамо, али по канонским принципима од којих нема одоступања и у складу са договорима које смо раније имали, рекао је патријарх СПЦ
- Патријарх Иринеј је, као владика нишки 17. маја 2002. годне у Нишу, био домаћин скупа и један од подписника тада постигнутог споразума о конституисању Охридске архиепископије и превазилажењу раскола између канонске СПЦ и непризнате МПЦ
- Договор је подразумевао признавање најшире црквене аутономије епархијама у Републици Македонији, с тим да заузврат Охридска архиепископија задржи симбол и избор поглавара Цркве у Македонији који потврђује патријарх српски
- Поглавар неканонске МПЦ - Охридске архиепископије, Стефан, изјавио је раније данас да предлог председника Србије Николића за превазилажење лоших односа између МПЦ и СПЦ заслужује да буде поздрављен, упркос томе што у кругу српске цркве има подељених мишљења
ПАТРИЈАРХ српски Иринеј изјавио је Танјугу да ће Српска православна црква (СПЦ) с радошћу прихватити разговоре са неканонском Македонском православном црквом (МПЦ), али по канонским принципима и у складу с ранијим договорима.
Реч је о прнципима постигнутим приликом ранијих договора, а последњи такав је постигнут 2002. године у Нишу.
„Наша жеља је да разговарамо, али по канонским принципима од којих нема одоступања и у складу са договорима које смо раније имали”, рекао је патријарх.
Председници Србије и Македоније, Томислав Николић и Ђорђе Иванов, поручили су у петак у Скопљу да спор између српске и мекедонске цркве треба да се реши дијалогом те две верске заједнице, а да су они, као председници две државе, ту да помогну да тај процес има успеха. Николић и Иванов су се сложили да много тога, па и питање цркава, зависи од добрих односа две државе.
Патријарх Иринеј је, као владика нишки 17. маја 2002. годне у Нишу, био домаћин скупа и један од подписника тада постигнутог споразума о конституисању Охридске архиепископије и превазилажењу раскола између канонске СПЦ и непризнате МПЦ.
Договор је подразумевао признавање најшире црквене аутономије епархијама у Републици Македонији, с тим да заузврат Охридска архиепископија задржи симбол и избор поглавара Цркве у Македонији који потврђује патријарх српски.
Предлог договора је прихватило пет од седам македонских епископа, али 28. маја они су споразум „заборавили” и македонској јавности саопштили да је у Нишу потписан само радни документ који нема обавезујући карактер.
Српска православна црква наставила је да се понаша у духу Нишког договора. Једини који је накнадно прихватио и потписао Нишки договор био је митрополит велешки и повардарски Јован.
Свети архијерејски сабор СПЦ на свом редовном мајском заседању 2003. године донео је одлуку о конституисању Светог синода Охридске архиепископије.
Том приликом изабрана су и двојица нових епископа Охридске архиепископије: Јоаким и Марко. Истовремено, митрополита полошко-кумановског Кирила, који је предњачио у заговарању раскола, Сабор је „ставио под забрану свештенодејства”, суспендујући га од управљања епархијом.
Против њега је покренут и црквено судски поступак.
Споразум садржи 17 јасно дефинисаних ставова, а потписали су га митрополит аустралијски Петар, митрополит дебарско-кичевски Тимотеј, митрополит струмички Наум, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ врањски Пахомије.
„Поглавар неканонске МПЦ - Охридске архиепископије, Стефан, изјавио је раније данас да предлог председника Србије Николића за превазилажење лоших односа између МПЦ и СПЦ заслужује да буде поздрављен, упркос томе што у кругу српске цркве има подељених мишљења.
Иначе, неканонска МПЦ је аутокефалност прогласила у лето 1967. године.