ИРИНЕЈ: Појава „хрватске православне цркве“ наставак је НДХ

ПАТРИЈАРХ У ИНТЕРВЈУУ СРНИ ОЦЕНИО ДА ЈЕ ЗА НАМА

„ВЕК НАШЕГ СТРАДАЊА, НАЈВЕЋЕГ У ИСТОРИЈИ“

• То је наставак и онога што је Анте Павелић започео, и што се, нажалост, у наше време обнавља. Ипак се надам да они који воде Хрватску неће кумовати том чину, јер је и то један од начина прогона српског народа
• У Сарајеву је хришћанство веома угрожено - и православци и католици. Сарајево је некад било највећи српски град ван Србије, а данас је у њему остало неколико хиљада Срба који тешко живе, па многи гледају да се иселе
• Сусрет са папом је пожељан и ја лично бих желео да тај дан дође што пре, да се успоставе дијалози са нашом западном браћом, јер ми смо са католицима најближи
• Али, прво морају да буду залечене ране, а уз добру вољу биће потребно доста времена да се поново дође најпре до дијалога, а затим и до неког јединства и неке заједнице

        ЊЕГОВА светост патријарх српски Иринеј рекао је у божићњем интервјуу Срни да никада као у наше време није било тако смишљеног страдања српског народа и оценио да је у Сарајеву хришћанство веома угрожено, а да је Србима на Косову и Метохији угрожен голи живот пред очима целог света.

       „Нажалост,  овај век је век нашег страдања, највећег у историји српског народа. Било је много страдања, поготово за време турског ропства, које је било тешко и страшно, али чини ми се никада тако смишљено није било као у нашем времену. Не зна се где је најгоре“, рекао је патријарх.

       Он наводи да је за српски народ  најгоре стање на Косову и Метохији, где Срби немају слободу, односно слободу кретања и живљења, и нису сигурни ни у свом, а камоли изван свог дворишта, па су многи напустили своје домове.

       „Голи живот им је у опасности. Нажалост, та трагедија се дешава пред целим светом и мање-више сви то знају, али се праве да не знају и тако се то већ десетинама година одвија“, рекао је патријарх.

       Он је навео да је непојмљиво да се уопште не поставља  питање  услова за повратак на Косово и Метохију српског народа, који је оставио све што је имао и дошао у избеглиштво, у веома велику беду, а све то се одвија пред очима целог света.

       Наводећи да ни у другим крајевима у региону није боље, патријарх је оценио да је у Сарајеву хришћанство веома угрожено - и православци  и католици.

       Према његовим речима, то се најбоље види по томе што се од некада највећег српског града ван Србије данас све  свело на неколико хиљада Срба, са врло тешким условима за егзистенцију и живот. 

       „Тако да, нажалост, многи гледају да се ослободе исељавањем. И вероватно ће их свакодневно бити све мање, док се политика светска према Србима не буде изменила“, истиче  Његова светост патријарх српски Иринеј.

       Коментаришући појаву такозване „хрватске православне цркве“ у Хрватској, патријарх је рекао да је то наставак НДХ и онога што је (Анте) Павелић започео, и што се, нажалост, у  наше време обнавља.

       „Ја се надам да, ипак, они који воде Хрватску неће кумовати том чину, јер је и то један од начина прогона српског народа и његовог излагања невољама. Прво што му се узима јесте вера његова, а када се узме вера, језик, писмо и остало, онда он не зна ком народу припада“, рекао је патријарх.

       Његова светост је навела да је појава такозване „хрватске православне цркве“ - „једно велико искушење“, али се нада да ће то бити ефемерна појава, уз помоћ и разумевање руководства хрватске државе.

       Српска правосласвна црква подржава платформу Србије за Косово и Метохију - наводи патријарх Иринеј и додаје да је платформа требало много пре да се појави, те да она у највећој мери изражава право Срба на Косову  и Метохији да сачувају своју егзистенцију на тим просторима.

       Патријарх је навео да разуме да су Срби у мањини на Косову и Метохији, поготово што за више од 200.000 прогнаних косовских Срба није омогућен повратак њиховим домовима, што се не дешава први пут у српској историји и историји Косова и Метохије.

       „Надамо се, у помоћ Божију и помоћ садашње власти Србије, која озбиљније о томе промишља и размишља и чини све да се Косово сачува у оквиру Србије. Ми то подржавамо и надамо се да ће се, уз помоћ напора и труда и разумевања света, то  и остварити“, рекао је патријарх.

       На питање Срне да ли се уопште може материјално измерити колико је културно, црквено  и духовно благо Српске православне цркве изгубљено у протеклим ратовима у БиХ, Хрватској на Космету, патријарх је рекао да је то тешко проценити - јер  нема цену, али да је оно већим делом или уништено, или покрадено, или променило власника.

       „Овај век је век нашег страдања, највећег у историји српског народа. Било је много страдања, поготово за време турског ропства, које је било тешко и страшно, али чини ми се никада тако смишљено није било као у нашем времену. Не зна се где је најгоре“ - каже патријарх српски Иринеј

       „Нешто је сачувано, али то је мало у односу на оно што је Црква некада поседовала и то је једна од наших трагедија, то што је наше културно и духовно благо, које је стицано вековима, у једном трагичном времену нестало, уништено“, рекао је патријарх.

       Он је додао да су у овим новим трагичним догађајима  страдали и српски народ и његове светиње, културна добра, тако да су Срби, заиста, превелики губитници крајем онога и почетком овога века.

       Што се тиче екуменизма и евентуалног сусрета са папом, поглаваром Римокатоличке цркве, патријарх Иринеј је рекао да је тај сусрет и дијалог пожељан, али да, можда, прво треба залечити блиске ране прошлости.

       „Сигурно да је то пожељно и ја лично бих желео да тај дан дође што пре, да се успоставе дијалози са нашом западном браћом, јер ми смо са католицима најближи“, рекао је патријарх српски.

       Он је подсетио да  су православци и католици до 11. века били једна хришћанска црква, након чега је дошло до раскола, који се све више повећавао, те оценио да ће, уз добру вољу, требати доста времена да се поново дође најпре до дијалога, а затим и до неког јединства и неке заједнице.

       „То је питање нашег времена, које је оптерећено прошлошћу. Треба прво, можда, залечити блиске ране прошлости. Нажалост, оне се не лече, него се често обнављају, и то је оно што доноси неспоразум међу нама хришћанима“, навео је он.

       Истакавши да неке ствари треба заборавити и опростити, али и  учинити да се оне никада више не појаве, патријарх је подсетио да је у време Другог свјетског рата извршен геноцид над српским народом, а до данас није утврђен број страдалог невиног народа.

       „То исто је поновљено у нашем скором времену, тако да је врло тешко рећи када ће бити тај сусрет“, рекао је патријарх Иринеј.

       Патријарх је истакао да је заступник православног екуменизма, наводећи да је Црква намењена целом свету, као и  Јеванђеље и наук Христов.

       „Ми смо за то да се реч Божија чује у свим народима, а исто тако и да се наставе разговори, дијалози између хришћанских цркава, али и  других вера и религија, где религија и вера могу много допринети да се успостави толерантан мир, разумевање или бар основно поштовање и уважавање човека као личности, као онога кога је Бог створио, а сви  смо деца Божија“, нагласио је патријарх.

       Његова светост је Републици Српској, њеном народу и руководству  пожелио све најбоље у новој години.

       „Хвала Републици Српској, нашој најмлађој републици. Желимо јој све најбоље, народу њеном и онима који воде Републику Српску - да је воде мудро од сада као и до сада“, пожелио је патријарх српски Иринеј у интервјуу Срни.