Иринеј: Изненадиле су ме и запањиле оптужбе реиса Кавазовића и кардинала Пуљића

 ПОГЛАВАР СПЦ ДАО ИНТЕРВЈУ НОВИНАРУ ЗАГЕБАЧКОГ „ЈУТАРЊЕГ ЛИСТА” ДРАГУ ПИЛСЕЛУ

• Патријарх Иринеј је оценио да су неозбиљне приче појединих хрватских бискупа да процес Степинчеве канонизације тече нормално, без обзира на рад Комисије, коју сматрају минорном. Јасно му је, каже, да за њих он и СПЦ нису ауторитет, али сматра да би им папа Франциско, под чијом окриљем је формирана мешовита комисија двеју цркава која треба да донесе суд о животу и делу Алојзија Степинца, требало да буде ауторитет и то, како је навео, коначни

         ПАТРИЈАРХ Иринеј рекао је у интервјуу загребачком „Јутарњем листу”: “Радујем се иницијативи премијера Вучића за решавање проблема и даљи напредак места у Србији у којима живи хрватска мањина. Радујем се и томе што ће ученици хрватске народности ускоро имати на матерњем језику и преостале уџбенике који су досад недостајали. Подржавам такво деловање и радујем се сваком напретку наших суграђана Хрвата у Србији”.

         Патријарха је интервјуисао познати хрватски новинар и теолог Драго Пилсел који је оценио да је његов разговор са патријархом српским био све осим “протоколарно чаврљање”.

         Цитирао је поруку поглавара СПЦ да је Бог свима нама Отац и да у Србији нема грађана првог и другог реда: “Надам се да ће ускоро тако бити и у Хрватској: да ће бити решени проблеми избеглих и прогнаних, да неће бити разбијања ћириличних плоча, да ће престати претње, шиканирања и обесвећивање православних храмова погрдним натписима и срамним словом ''У'' на зидовима храмова. Очекујемо и гласно залагање наше у Христу браће, хрватских бискупа, за све ово. Тада ће свима бити лакше, а односи ће бити бољи”.

         Иринеј је оценио да су неозбиљне приче појединих хрватских бискупа да процес Степинчеве канонизације тече нормално, без обзира на рад Комисије, коју сматрају минорном. Јасно му је, каже, да за њих он и СПЦ нису ауторитет, али сматра да би им папа Франциско, под чијом окриљем је формирана мешовита комисија двеју цркава која треба да донесе суд о животу и делу Алојзија Степинца, требало да буде ауторитет и то, како је навео, коначни.

         Додатно је објаснио: “По окончању рада комисије, коначну одлуку ће донети папа Франциско. Она, каква год да буде, католике ће обвезивати, а православни ће њоме бити или задовољни или незадовољни”.

         Прецизирајући своју поруку да “ако једни другима не опростимо, неће се ни нама опростити, а ако осуђујемо, већ смо ми сами осуђени”, патријарх српски подвлачи да је праштање императив нашег хришћанског живота. Али да би оно било могуће, каже, потребно је да, “као најдрагоценији аманет који нам је Христос оставио, у својим срцима негујемо љубав и да је делимо са ближњима, али и са онима који у нама не препознају пријатеље”.

         Замољен прода коментарише оптужбе реиса Исламске заједнице у БиХ Хусеина Кавазовића да СПЦ подстиче национализам и штити доказане ратне злочинце, Иринеј је признао да је зачуђен жестином и неодмереношћу реисових речи.

         Међутим, открио је да га је још више изненадило, чак и запањило реаговање кардинала Винка Пуљића на његове поруке одаслате са обележавања Дана РС 2016. године у Бањалуци. Кавазовић је, наиме, оптужио СПЦ “да својим дјеловањем подстиче национализам и штити доказане ратне злочинце, што отежава могућност суживота и изградње стабилних односа у БиХ”.

         Патријарх је истакао да не познаје Кавазовића који, како је рекао, нема никакве контакте са Светим Синодом СПЦ. Притом је навео:

         “Очигледно сам погрешно сматрао да епоха Мустафе Церића представља прошлост. Зато нисам желео да на његове крајње нетрпељиве и неправичне изјаве да реагујем - ни лично, ни синодски, ни на нивоу наше Информативне службе”.