У књижарама „Сулејман Величанствени - Султанов харем“ Колина Фалконера

НАЈВЕЋИ ЈЕ МЕЂУ 36 ТУРСКИХ СУЛТАНА И – ГОВОРИО ЈЕ АРАПСКИ, ПЕРСИЈСКИ, СРПСКИ И ЧАГАТАЈСКИ (СТАРИ ТУРСКИ)

* Међу султановим женама су: Гилбехар, султанова миљеница и мајка његовог првог сина Мустафе, потенцијалног наследника престола, Ђулија, кћи једног италијанског племића, отета када је са љубавником покушала да побегне из Венеције да је не би  удали за неког старца, и Хирем, Татарка из руских степа

* „Буклист“: Ради се о драматичној, незаборавној причи о суровости једног времена смештеној у велики харем Османског царства и у свет интрига, сензуалности и моћи у којем царством не владају ни сила ни политика, већ лепе и тајанствене жене иза зидова харема

______________________________________________________

       ЧИТАОЦИ који су пре неколико година пратили турску телевизијску серију о животу десетог османског султана Сулејмана кога је Запад назвао "Величанственим" док га Турци називају "Кануни" што значи "Законодавац" препознаће централну причу романа британско-аустралијског писца Колина Фалконера (1953) „Сулејман Величанствени - Султанов харем“ првобитно објављен 1992.

       Дело је постало интернационални бестселер и само у Немачкој продато  је 150.000 примерака, а сада га је на српском језику објавио издавач "Вулкан".

       На насловној страни објављена је препорука штампана у "Буклисту" да је то "Раскошан роман о двору којим је владао  само један човек-султан и да је неодољива прича која ће вас повести у свет интрига, конкубина и страсти".

       Настављајући "Буклист" је написао да се ради о "драматичној, незаборавној причи о суровости једног времена смештена у велики харем Османског царства и у свет интрига, сензуалности и моћи у којем царством не владају ни сила ни политика, већ лепе и тајанствене жене иза зидова харема".

       У срцу Константинопоља након пада под турску власт, налази се царска палата Топкапи сарај у чијем харему живе стотине божанствених жена - неке од њих су супруге (ислам дозвољава четири) конкубине, а неке обичне робиње.

       Међу султановим женама су: Гилбехар, султанова миљеница и мајка његовог првог сина Мустафе, потенцијалног наследника престола, Ђулија, кћи једног италијанског племића, отета када је са љубавником покушала да побегне из Венеције да је не би  удали за неког старца и Хирем, Татарка из руских степа.

       Свака од ове три жене је лепотица, али је Хирем (у тв серијалу су је звали Хурем ) најопаснија јер је бескрупулозна и жели да влада харемом, а на крају и самим султаном што јој и полази за руком. Лукава, паметна, заводљива, моћна она пажљиво смишља пропаст ривалки јер јој је сан да њен први син, Селим, наследи царски престо.

       Постигавши да доспе у сам центар царске моћи, Хирем све до смрти не испушта из руку султанову љубав који је због опседнутости овом девојком изгубио савезнике и на крају свих осам синова, осим Селима (за кога се сумња да је аутентични продужетак Османске лозе и да га је мајка зачела са неким другим а не султаном Сулејманом који је био у то време на ратном походу.

       Иначе, Сулејман Величанствени био је последњи аутентични Османлија, а по мишљењу многих научника најбољи султан од њих 36 које су Турци имали.

       Родио се 1494 у Трапезунду, а умро је 1566. у Мађарској приликом опседања Сигета. Током владавине, овај владар, који је био изузетно образован, писао је поезију, говорио је четири језика (арапски, персијски, српски и чагатајски (најстарији облик турског), поседовао је изузетне дипломатске способности, разумевао се у геополитику, наследио је престо када је имао само 26 година и до смрти је водио десет војних похода у Европи и три у Азији. Он је, лично водећи војску, заузео Београд 1521. године.

       Његова је заслуга да је победио европске борце који су се бранили од турске најезде, код Мохача, након које је прикључио Мађарску Турском царству.

       Имао је и четири ћерке од којих је најпознатија Михримах  која је играла важну улогу у Турској током очеве владавине.

      Аутор Колин Фарел рођен у Лондону, са 20 година је отишао за Аустралију где се бавио разним мануелним пословима док се 1984. године није одлучио да се посвети писању. До сада је написао већи број (17) романа, најчешће са историјском позадином од којих су четири већ преведена на српски, а такође и на 17 других језика.

       Своју причу о турском султану започео је савременим описом Истанбула и посебно грађевинама подигнутим током владавине Сулејмана Величанственог, али затим се враћа на 1522. када је млади султан ратовао на острву Родос да би освојио последње упориште хришћанских ратника који су сметали Турској да овлада и медитеранским морима.

       Следи наставак описа живота у Ески сарају у коме су живели турски владари пре изградње Топкапија, као и прича о животу Италијанке Ђулије пре падања у турско ропство.

       Ко је пратио тв серију сада би, у наставку приче, препознао заплете и живот у харему и успону Хирем од робиње до царице.

       То не вреди препричавати јер је Колин Фарел веома вешто и успешно испричао, уз помоћ архивске грађе збивања у Европи, али пре свега у Турској током живота Хирем и Сулејмана. Роман завршава епилогом у коме је аутор описао своју посету Истанбулу и маузолејима у којима почивају  актери  његовог до сада најпопуларнијег и можда и најбољег романа.

       Вера Кондев