„У капитализму човек експлоатише човека, а у социјализму је - потпуно обрнуто“

КЊИГА ЈЕРМЕНСКОГ ХУМОРА „ЗАПОРОЖАЦ НА ВРХУ АРАРАТА“ – ПИТАЊА И ОДГОВОРИ РАДИО ЈЕРЕВАНА

* „Шта је срећа? Срећа је живети у овој земљи. А шта је несрећа? Несрећа је имати такву срећу“

* „Како побољшати квалитет кобасица? -Саветујемо да се у њих додаје и месо“

* „Зашто је Бог створио кромпир? - Да би и сиромашни имали коме да огуле кожу“

________________________________________________________        

        OВЕ године новогодишње празнике провела сам сама у мом дому као и прошле јер се плашим ковида, али ипак сам имала сјајно „друштво“ у виду књиге која ме је разгалила и успешно заменила тв програме.

        Има необичан наслов „Запорожац на врху Арарата“ а у поднаслову пише „Питања и одговори Радио Јеревана“.

        Ову добро одабрану колекцију пошалица и вицева мистериозног Радио Јеревана, приредио је и превео са руског наш познати афористичар Александар Чотрић. Објавила ју је „Српска реч“, а  Чотрић је и аутор обимног и занимљивог предговора.

       Аутори поговора били су проф. др Зоран Божовић, Драгутин Минић Карло и Бабкен Симоњан.

       Да пођем од наслова књиге који јој је дао Чотрић: „Запорожац“ (на почетку) је име руског аутомобила а „позајмљен" је, као и име планине, „Арарат“ из једног питања са одговором Радио Јеревана које гласи: - Да ли аутомобил „Запорожац“ може да постигне брзину од 140 километара на сат? Одговор гласи: - Може, ако га гурнете са врха планине Арарат.

       У предговору намењеном, пре свега, млађој генерацији читалаца, јер старија је и у Југославији препричавала шале и вицеве, наводно, стигле из некадашњег СССР-а, Чотрић објашњава "историју" Радио Јеревана јер званични радио престонице Јермена никада није имао неки програм који би се звао „Питања и одговори“ већ се то радило о усмено преношеним вицевима, доскочицама, шалама и кратким дијалозима који су у Совјетском Савезу били табу, али су се ширили, не само по Јерменији, или целој држави већ и по иностранству, углавном, по социјалистичким земљама.

       То су све до шездесетих година били углавном политички коментари, горки, сурови, али увек духовити који су у сивило тих средина под совјетском „капом“ уносили дах доброг расположења.

       „Доласком на власт Никите Хрушчова пише Читрић, `проговорио` је и Радио Јереван преко радија који је био најпопуларнији медијум точетком шездесетих година када су на стварном Радио Јеревану емитоване пошалице на теме у виду одговора на постављена питања.

        Према Чотрићевим речима, тако је настао нови радио жанр.

        „Друга верзија о лансирању радио питања и одговора је наводно настала када је јеревански радио-водитељ 1961. године изговорио у етар „У капитализму човек експлоатише човека а у социјализму је потпуно обрнуто“.

        „Тај један лапсус је у Јерменији постао симбол настанка необичних питања и спонтаних неочекиваних одговора“ - истакао је Чотрић.

         Питања и одговори на политичке теме су били и остали актуелни до наших дана, иако се данас Радио Јереван бави свим темама које вреди изложити руглу.

         Ево само неколико питања и одговора који се могу применити и на нашу средину.

        „Шта је срећа? Срећа је живети у овој земљи. А шта је несрећа? Несрећа је имати такву срећу“.

        „Да ли наш Устав гарантује слободу говора? - Да али оном који говори ништа се не гарантује“.

       „Шта је слобода говора? -То је свест да је потребно ћутати“.

       „Када су одржани први совјетски избори? - Када је Бог поставио Еву пред Адама и рекао „Изабери своју жену“.

       „Зашто совјетски грађани траже лекара специјалисту за очи и уши?" - Зато што чују једно а виде нешто друго“.

       „Да ли је могуће повећати наталитет?“ -Тешко је одговорити на ово питање јер се средства за производњу налазе у приватним рукама".

       „Да ли је добра совјетска власт?" - Совјетска власт је добра само је веома дуга“.

       „У неким деловима света људе муче струјом, а како је код нас ?“ - Код нас их муче и струјом, и грејањем и водом.

       „По чему се разликује начелник одељења од политичког руководиоца? - Начелник одељења каже "Ради као ја" а политички руководилац "Ради како сам ја рекао".

       „Каква је сличност између бицикла и власти?"-Горе управљач - доле ланци“.

       „Шта је то замена увозних производа са домаћим“ - То је као да су ти одузели краву, а ти покушаваш да музеш бика“.

       „Шта је економска реформа? - Инјекција у протезу“.

       „Када ће бити боље? - Већ је било“.

       „Шта је хаос? - Ми не коментаришемо националну економију“.

       „Како побољшати квалитет кобасица? -Саветујемо да се у њих додаје и месо“.

       „Зашто се људи код нас немарно односе према послу? - Зато сто за малу зараду нема смисла радити, а за велику није потребно радити".

       „Шта се западним синдикалцима највише допало код нас? - Могућност да се не ради ништа а да се за то добија плата“.

       „Шта је религија? - То је успешан посао уз стално одсусто шефа“.

       Радио Јереван и даље забавља слушаоце и читаоце својих шаљивих порука само су сад присутне и актулене теме међу којима су између осталих питања као: „Шта једу канибали током поста?  Вегане“.

       Или питање „Зашто је Бог створио кромпир? - Да би и сиромашни имали коме да огуле кожу“.

       Књига, коју је приредио Чотрић, пуна је таквих `мудрости` и даље се допуњује јер „Радио Јереван“ има довољно сарадника који остају, по традицији анонимни.

       Многи су тада препознали колико је јерменски хумор заједљив, дубок и са изненађењима.

         Вера Кондев