„Поклањам ти звезде“ – роман Енглескиње Џоџо Мојес који је више него љубавни

ДО САДА ЈЕ ОБЈАВИЛА 12 РОМАНА – ОБЈАВЉЕНЕ НА 46 ЈЕЗИКА У 38 МИЛИОНА ПРИМЕРАКА

*  Мојес је студирала у Лондону књижевност и креативно писање што јој је финансирао угледни британски лист "Индепендент" у коме је радила целу деценију као репортер иако је од детињства сањала да се посвети писању прозе.  За напуштање новинарства се одлучила док је била трудна са првим дететом

* Њене јунакиње су библиотекарке које су се укључиле у један пројекат осмишљен у резиденцији председника САД Рузвелта 1935. да на коњима разносе књиге по забитим крајевима државе Кентаки

* Библиотеком, чије је главно седиште у једном скромном амбару у рударском граду Бејливилу, управља веома храбра и отресита Марџери О Хер која је примила у свој дом младу Енглескињу Алис Рајт удату за размаженог, али изузетно згодног и женскастог Американца Бенета, сина власника рудника...

_______________________________________________________

         „ЧИК лит“ на подручју англосаксонске књижевности пежоративно називају јефтине љубиће, али овај израз не би требало да се примени на нови роман британске списатељице Џоџо Мојес (1969) "Поклањам ти звезде" иако га је српски издавач "Вулкан" ставио у ту категорију.

         Мојес заиста пише љубавне романе, али их треба уврстити у лепу књижевност јер су, не само изузетно популарни, већ и награђивани  што права „чик лит" проза и њене ауторке не могу ни да сањају.

       Џоџо Мојес је студирала у Лондону књижевност и креативно писање што јој је финансирао угледни британски лист "Индепендент" у коме је радила целу деценију као репортер иако је од детињства сањала да се посвети писању прозе. 

       У једном интервјуу, датом својој некадашњој матичној кући, открила је да се одлучила да напусти новинарство док је била трудна са првим дететом.

       Удата за колегу новинара, Џоџо, са којим се договорила да ће имати више деце (за сада их имају троје) закључила је да не може истовремено писати чланке за "Индепендент" и подизати бебу и зато се одлучила да се опроба у писању романа.

       Признала је да три прва романа нису нашла издавача, па се са својом агенткињом одлучила да четврти понуди на аукцији. Испоставило се да је чак шест издавача било спремно да откупи ауторска права и од тада је постала писац бестселера.

       До сада је објавила 12 романа, а пише и сценарије за тв серије и адаптира неке своје књиге за филмске сценарије. Почела је да прихвата и посао продуцента.

       Књиге су јој преведене на 46 језика а продат им је тираж у рекордних 38 милиона примерака.

       Београдски "Вулкан" је засад објавио њен роман „Док нисам срела тебе", а најновија књига - "Поклањам ти звезде" - ушла је у најужи избор за најбољу књигу жене списатељице објављену 2020. години у Великој Британији.

       Свака књига коју је до сада написала припада жанру љубавних романа, али се не устручава да пише о сентименталним везама између болесних и здравих партнера и тако се у једном бави и темом параплегичара који тражи да му девојка коју воли помогне да се убије.

        Мојес веома савесно трага за поузданим изворима када за основу својих књига бира стварне догађаје које "пакује" у фикцију и то је применила и у делу "Поклањам ти звезде" чије су јунакиње библиотекарке које су се укључиле у један пројекат осмишљен у резиденцији председника Рузвелта 1935. да на коњима разносе књиге по забитим крајевима државе Кентаки.

       Тако су "путујуће" библиотеке омогућавале да и најсиромашнији и најболеснији житељи ове веома сиромашне америчке државе дођу до књига и да се тако образују и забаве јер су библиотекарке биле снабдевене и образовним делима.

       Та идеја да младе  жене обилазе негостољубиве крајеве привукла је пет храбрих  жена које су по најгорем времену устајале у рану зору да обиђу свој "реон" да би покупиле прочитана дела а позајмиле нове књиге.

       Тај посао су радиле на добровољној основи и за веома скромну новчану накнаду, а често су се суочавале и са разним опасностима. Међу библиотекаркама се нашла и једна црнкиња  која се старала да и њени стународници прво науче да читају а затим да то знање примене да би се образовали.

         Библиотеком, чије је главно седиште у једном скромном амбару у рударском граду Бејливилу, управља веома храбра и отресита Марџери О Хер која је примила у свој дом младу Енглескињу Алис Рајт удату за размаженог, али изузетно згодног Американца Бенета, сина власника рудника ван Клива.

       Он је био потпуно зависан од оца који га је навео да се ожени са Алис да би им родила наследника. Бенета је занимао само спорт и потајно је био хомосексуалац па га Алис није уопште привлачила.

        Списатељица је невероватно успешно дочарала живот у Бејливилу у коме су житељи мрзели библиотекарке јер им је главна занимација било трачарење, похађање верских окупљања, презирање образовања, а читала се само Библија.

       Мушкарци, а пре свега бахати ван Клив нису се устручавали да бију своје жене а пошто је његов син Бенет био помало женскаст - то је отац сматрао да има право и дужност да премлаћује снају.

       Тако се Алис склонила код Марџери и одлучила да затражи од својих родитеља у Енглеској да јој плате карту за повратак у завичај. У међувремену, запао јој је за око фармер Фред који је позајмљивао Алис и њеним пријатељицама библиотекаркама своје коње, али пошто у забити попут Кентаки није био дозвољен развод - њене симпатије нису могле да се остваре.

       Прича је веома занимљива и вешто испричана и њена ауторка је већ прихватила да је прилагоди за филмски сценарио тако да се ускоро може очекивати њена екранизација.

         Вера Кондев