„Девојка са љубичицама“ – роман о љубави Едуара Манеа и Берте Моризо

АУТОР ЈЕ ЕНГЛЕСКИЊА ЕЛИЗАБЕТ РОБАРДС, А „ВУЛКАН“ ИЗДАВАЧ У СРБИЈИ

* Биографи ово двоје великих уметника нису нашли значајну грађу о њиховој љубави, али има безброј ситних детаља који указују да је њихово снажно пријатељство било много више од тога

* Емоције између Берте Моризо и њеног узора Едуара Манеа, кажу стручњаци, могу да се наслуте на сликама на којима је Мане овековечио своју лепу ученицу

______________________________________________________

         „ИАКО сам покушала да прикажем документоване чињенице о животу Берте Моризо и Едуара Манеа што тачније, ова књига заправо је плод маште. Ослањала сам се на њену преписку - неколико писама представаљено је на страницама ове књиге. Мада су нека од „писама“ у књизи искључиво измишљена. Покушала сам да „досликам“ делове Бертиног и Едуаровог односа који су недостајали, истражујући шта се могло догодити између њих у годинама пре Бертине удаје за Ежена. Са великим дивљењем и поштовањем према Берти и Едуару и њиховом неукротивом, уметничком духу, поставила сам питање „шта ако“ и насликала љубавну причу која се можда догодила...", записала је ауторка романа „Девојка са љубичицама“ Елизабет Робардс на крају  својих „Запажања“.

         Препоручујући својим читаоцима ово дело на његовим корицама, уредница Тамара Петковић је истакла да је ово „дирљива прича и упечатљиви портрет рађања импресионизма у Паризу у другој половини 19. века“.

         Српски издавач „Вулкан" прикључио је кратку белешку о ауторки књиге Елизабет Робардс, Енглескињи која је кратко време живела у Француској где је студирала уметност и писање белетристике.

       Стекла је диплому новинара али је брзо открила да је та врста писања не занима и да би радије писала фикцију, пре свега савремену и историјску женску прозу, а награде које је добила потврдиле су да је добро одабрала.

         У својим забелешкама Робардсова се поверила да је током посете Паризу време углавном посветила разгледању музеја, а посебно су је занимали импресионисти.

       Тако се први пут срела са делима Берте Моризо (1841-1895) која су је одушевила и пожелела је да сазна више о овој уметници, јединој сликарки која је учествовала на првој изложби импресиониста 1874. године.

         „Опчинио ме је њен стил и слике уметнице, њених дела и слике чланова њене породице.То ме је  навело да истражим њен живот", поверила се списатељица.

         Из врло оскудног архивског материјала Робардсова је видела да је Берта Моризо вероватно била у љубави са великим сликаром Едуаром Манеом, братом човека који јој је постао муж (Ежен Мане).

         Биографи ово двоје великих уметника нису нашли значајну грађу о њиховој љубави, али има безброј ситних детаља који указују да је њихово снажно пријатељство било много више од тога.

       Емоције између Берте Моризо и њеног узора Едуара Манеа, кажу стручњаци, могу да се наслуте на сликама на којима је Мане овековечио своју лепу ученицу. То је, иначе, централна тема овог дела названог према једној од бројних слика Берте које је насликао Мане.

         Робардсова се потрудила да савршено дочара живот у Паризу пре, током и после Француско-пруског рата, дајући причи и једну важну историјску страну (о том периоду се ретко могу наћи књиге преведене на српски). Такође, многи читаоци које  занима уметност XX века мало знају о једној (поред Мери Касат) значајној уметници на почетку рађања импрсионизма која је већ ушла у класику светске уметности.

         Вера Кондев