„Тумач болести“ Џумпе Лахири – за сваког књигољупца

ПРВО ЈЕ ПИСАЛА НА ЕНГЛЕСКОМ, АЛИ ОТКАКО СЕ ИЗ САД ПРЕСЕЛИЛА У ИТАЛИЈУ – НА ИТАЛИЈАНСКОМ

* Лахири пише о индијској култури у окружењу Американаца и Европљана и о Индусима који испод фасада учтивости и одмереног понашања крију своју тугу за Индијом и приватне катастрофе у средини која им је страна и то ће остати заувек

________________________________________________________

       У СВОЈОЈ редовној рубрици „Седам књига за седам дана" ове седмице је њен аутор новинар "Вечерњих новости" Драган Богутовић, за књигу недеље, одабрао збирку прича "Тумач болести" Џумпе Лахири, књигу, која заслужује пажњу сваког књигољупца.

     На крају овог дела у коме је девет прича младе Лахири (1967.) налази се поговор за српско издање, који је написала професор англистике на новосадском Универзитету проф. др Владислава Гордић Петковић, смештајући ауторку међу индијске писце из дијаспоре.

       Она се иначе, са неколико прича први пут појавила пред читаоцима 1988. године. 

       Овај сегмент енглеске књижевности, јер писци индијског порекла пишу на том језику, убраја у своје редове неколико врхунских мајстора писане речи као што су Салман Ружди. Амитав Гос, Киран Десаи, В. С Најпол...

       Њима се са правом прикључила списатељица Лахири. Она је до недавно писала на енглеском језику, али откако се на почетку деведесетих година одселила из САД у Италију,  пише само на италијанском.

Џумпа Лахири

       Пошто је своје прве четири књиге прича и романи неколико есеја објавила на енглеском, издавачка кућа "Лагуна" штампала је "Тумача болести" у оквиру едиције "Американа" у петом колу као 22. наслов.

       Лахири се иначе, са неколико прича први пут појавила пред читаоцима 1988. када је имала 21. годину и студирала је ренесансну књижевност.

       Анализирајући Лахирине приче, проф. Гордић Петковић је закључила да "туге, радости и дилеме обичних људи нису потрошене књижевне теме и то је књижевница показала и доказала са ових девет прича".

       Проф. Гордић Петковић није пропустила да наброји награде које је Лахири добила за своје  дебитантско дело: Пулицерову награду и Награду ПЕН/Хемингвеј, а продато је у свету 15 милиона примерака.

       Њен први роман "Имењак" се тако свидео филмским продуцентима да је одмах био екранизован. Друга збирка прича била је неколико седмица на првом месту листе бестселера "Њујорк тајмса".

      Користећи реалистички наратив, Џумпа Лахири пише о индијској култури у окружењу Американаца и Европљана и о Индусима који испод фасада учтивости и одмереног понашања крију своју тугу за Индијом и приватне катастрофе у средини која им је страна и то ће остати заувек.

       У свим причама, као црвена нит провлаче се теме језика, идентитета, породичних односа, осећања припадности и мигрантских несналажења.

      Приче Џумпе Лахири су блиске нашем народу јер могу да се поистовете са свим јунацима у књизи који су приморани да мигрирају у средине које су им стране у нади да ће стићи до бољег живота.

       Вера Кондев