Од Куртијевих подвала и увреда пут води – и сукобима

Србија у свету

ЖОЗЕП БОРЕЉ И МИРОСЛАВ ЛАЈЧАК ДЕЛОВАЛИ ЗАТЕЧЕНО И ИЗНЕНАЂЕНО

* Може ли се очекивати сарадња Албанаца и Срба на Космету, кад Курти и Куртијевци одбију чак и предлог Европске уније да ће се уздржавати од реакција које би могле да дестбилизују ситуацију на терену?! 

* Одбијање значи да Албанци могу, до миле воље, да убијају Србе, и ником ништа. Може ли се то радити на Космету, могу ли заједно Срби са својим убицама?

______________________________________________________

       Пише: Раде БРАЈОВИЋ

      У СРПСКОЈ, па и у делу европске и светске јавности, очекивало се да ће наставак дијалога Београда и Приштине, макар отворити први прави почетак процеса договарања, који би тешку косметску кризу увео у почетну фазу  решавања.

       Ова фаза, сама по себи, нудила је неки, макар стидљиви оптимизам, јер се претходна, 15. јуна, као прва, могла доживети као почетна, значи умеренија. Ова друга, 19. јула, могла је да се доживи слободније и значајније, као убедљивије стварање. 

      Уследило је, међутим, потпуно разочарање – горе него што је било претходног састанка, опет  у Бриселу, посредством Европске уније.

       Дијалогу Александра Вучића и Аљбина Куртија посредовали су Жозеп Борељ, министар спољних послова ЕУ, и специјални посредник ЕУ, Мирослав Лајчак, који су, по завршетку ове друге рунде дијалога, деловали помало изненађено.

      Све је почело на политичкој низбрдици и ту се задржало до краја, када се сазнало да ће се у августу одржати технички, а у сепрембру опет  дијалог на политичком врху.

       Ова информација једини је позитивни исход овог бриселског дијалога јер упућује на претпоставку да су убудуће могући и позитивни  исходи. Не би се, уосталом, ни правила оваква убедљива кадровска слика да се није веровало у њен политички успех.

       Али, о чему се до сада радило?

       Није тешко селектирати главне узроке неуспешног почетка дијалога. Учесници су бирали негативне садржаје који су, још изразитије затварали перспективу бољих односа на Космету, уместо да траже теме које ће градити  боље сутра.

       Може ли се - ево најважнијег примера из друге рунде – очекивати сарадња Албанаца и Срба на Космету, кад Курти и Куртијевци одбију предлог Европске уније да ће се уздржавати од реакција које би могле да дестбилизују ситуацију на терену?! 

         Одбијање значи да Албанци могу, до миле воље, да убијају Србе, и ником ништа. Може ли се то радити на Космету, могу ли заједно Срби са својим убицама?

        Кад се овакви удари повежу с другим сличним потезима, отуђење постаје комплетно и комплексно – како наћи нестале Србе, ископавати јаме са српским телима…

       Имамо још нових удара – од почетка ове године забележено је осамдесет напада на Србе, чак тешких повреда, па и деце и младих, али - ником ништа!

       Нису за критички помен само Албанци и њихови беспризорници, већ се лако виде и они који њима управљају.

       Кад су Американци или Немци и други западњаци  спречили или казнили убице Срба, а све им је дато написмемно?

      Спречавање овакве праксе подразумева вишестрано поверење да ће овакви ужаси против Срба престати…

      Живот се овде види, нуди и најбоље поуке - како се понашати - људски. Понавља се древна мудрост – живот је најбоља школа! Најгоре је кад се не учи од живота.

          А, шта показује живот да је из наведених примера најбоља опомена? Нека одговоре они који га живе - питањима:

       * Да ли су, онако масовно, Срби баш морали деведесет девете и двехиљадите, па и пре и касније, да напуштају Косово и Метохију?

       * Да ли је тадашња српска власт, укључујући  војску, помагала да Срби с Космета одлазе или остају на својим имањима и у кућама?

       * Да ли су Срби покушавали да се масовније враћају на Космет, је ли међу повратницима било оних који нису живели на Космету?

       * Да ли су бивша и садашња власт покушавале да организују и стимулишу Србе да се селе на Космет?    

          Питања, вероватно, има више од одговора… Сва су – наша!