Роман Ирачанина Хасана Бласима „Булбул и његов газда“ на српском пре енглеског

АУТОР ЖИВИ У ФИНСКОЈ, А НЕ ПИШЕ КУРАНСКИМ АРАПСКИМ ВЕЋ ЈЕЗИКОМ МАЛИХ ЉУДИ

* Због тема којима се бави Бласим и оштрог језика, његове књиге нису до сада објављиване у арапском свету, али зато су његове кратке приче преведене на двадесетак највећих светских језика

* За свог "Ирачког Христа" добио је награду угледног британског листа "Индепендент" као за најбољу страну књигу у 2014. години

_________________________________________________

       ИЗДАВАЧКА кућа"Геопоетика" препознала је још пре шест-седам година, захваљујући врхунском преводиоцу са арапског језика  Српку Лештарићу, да је Ирачанин Хасан Бласим један од најбољих савремених писаца  на арапском .

       Тако је Лештарић превео две Бласимове књиге - "Лудаци са Трга слободе (1915.) и "Ирачки Христос" (2016.), а сада им је додао и "Булбула и његовог газду" чији је превод штампан код истог издавача".

       Бласим (1973.) са дипломом Академије за филм у родном Багдаду добио је награде за сценарио и режију филмова, али је због неких доспевао и у затвор. Осим снимања бројних кратких филмова и телевизијских документараца, бавио се писањем кратких прича које су биле инспирисане личним искуствима током свог бекства из Ирака.

       Успео је да се скривеним каналима докопа Финске и од 2004. живи у тој земљи, али непрестано пише на матерњем арапском језику, и то није класичи курански већ ирачки народни дијалект.

       Због тема којима се бави Бласим и оштрог језика, његове књиге нису до сада објављиване у арапском свету, али зато су његове кратке приче преведене на двадесетак највећих светских језика.

        Додељено му је више награда, а за "Ирачког Христа" добио је награду угледног британског листа "Индепендент" као за најбољу страну књигу у 2014. години.

       То је била прва награђена књига која је у оригиналу била писана на арапском језику  и први пут је била награђена једна збирка прича.

       Према речима преводиоца са арапског и приређивача књиге Српка Лештарића, аутора веома опширног и информативног поговора, Бласим је до српских читалаца стигао на занимљив начин.

       Лештарић је прихватио да за потребе фестивала кратке приче, који се одржава лети у Зрењанину, преведе две приче и њему непознатог писца Хасана Бласима, а када их је прочитао - одушевљен њиховим квалитетом - контактирао је љаутора преко његовог издавача на енглески језик.

       Сада су, како је казао Лештарић, постали пријатељи иако се још нису срели, али редовно комуницирају путем скајпа. Тако се десило да је кратки роман "Булбул и његов газда“ постао први превод на један страни (српски) језик иако су у припреми преводи на више светских језика.

       Лештарић се нада да ће наставити да преводи Бласимова дела јер као искусни оријенталиста сматра да овај релативно млади писац не пристаје као већина арапских књижевника да пишу на куранском језику већ говорним дијалектима.

      Арапски критичар Али Бедр, како је пренео Лештарић у уводном есеју поводом читања "Булбула и његовог газде",истакао је да  Бласим „јединствен арапски аутор јер нема ни једног књижевног претка".

       Бедр описује Бласимов језик као нешто што аутор модфикује и меси како хоће да би га ускоро напустио јер сада сматра да је неупотребљив.

       Лештарић цитира Бедра да се Бласим и раније служио народским дијалектом, али да је овим романом - у коме је језик простих људи, уличних генија, продаваца на мало,дијалекат бедника и одбачених -  уводи читаоца у свој језички експеримент.

       Откако је штампан роман "Булбул и његов газда" на адресу његовог аутора, који је путем судбине добродушног главног јунака дао суморну и трагичну слику савременог арапског, пре свега ирачког света, стижу претње али и похвале а читаоци које је Бласим освојио сигурно ће с нестрпљењем чекати његове нове наслове.

       Вера Кондев