„Клуб убистава четвртком“ – бестселер на српском

ДЕБИТАНТСКИ РОМАН БРИТАНЦА РИЧАРДА ОЗМАНА, НОВЕ ЗВЕЗДЕ НА ЛИТЕРАРНОМ НЕБУ

* Главни јунаци романа сучетворо пензионера који су основала „Клуб убистава четвртком“. Највиталнија међу њима је Елизабета која је открила да им сваког четвртка стоји на располагању сала за забаву где одржавају састанке свога клуба. Уз чај и колаче, они покушавају да реше старе нерешене случајеве убистава које им из полицијског архива оближњег градића добавља Елизабетина пријатељица Пени

* Све добија нови заплет и ноту мистерије када бива убијен у својој раскошној кући Тони Коран, локални богаташ и власник луксузног пензионерског села у коме пензионерски квартет живи

______________________________________________________

       НА међународном литерарном небу засијала је нова звезда.

       Ричард Озман са дебитантским романом "Клуб убистава четвртком" који је стигао да буде преведен на српски за мање од годину дана откако је објављен у Енглеској.

       Аутор рођен 1970. године, за 51. годину стекао је значајну богату професионалну биографију пре свега захваљујући телевизији.

       Озман се након студија политичких наука и социологије запослио на британској националној телевизији ББЦ где се опробао у улози водитеља, аутора квизова и комичних серија али, како данас признаје писац, сан му је био да се посвети писању фикције и то у криминалистичком жанру.

       Британски познати издавач „Вајкинг“" одабрао је да Озманов први роман „Клуб убистава четвртком“ изнесе на аукцију и за десет дана је за њега добио, како је навео, „седмоцифрену суму“.

       Сада се ово дело налази, не само на свим бестселер листама, већ је проглашено за трећу највише продавану књигу у Великој Британији свих времена.

       У међувремену се преводи у 39 земаља, а аутор се похвалио у интервјуу листу „Гардијан“" да је славни режисер и продуцент Стивен Спилберг откупио право за његову екранизацију.

       Озман је у том интервјуу открио да је књигу посветио својој мами а она га је похвалила да је „коначно почео да ради неки озбиљан посао“.

       Заслуга да је српска публика тако брзо добила превод овог романа припала је издавачкој кући „Вулкан“ и једном од најбољих преводилаца Мирку Бижићу.

       Мислим да је популарности значајно придонела чињеница да су главни јунаци овог романа четворо пензионера који су основала „Клуб убистава четвртком“.

       Књиге попут ове где су пензионери приказани као још веома витални, радознали, спремни да истражују некада почињена убиства која нису никада решена, нисам до сада срела а сигурна сам да је у питању штиво које би обрадовало као поклон не само сваког пензионера већ и њихове унуке.

       Озман је одабрао да радњу лоцира у једно луксузно „село“ у британској провинцији Кенту које је намењено за оне старије од 65 година  који или имају пуно пара или их издржавају богата деца.

       Тој категорији припада свих четворо личности којима ништа не сметају њихове године а не интересују их глупе игре какве се организују у њиховом „селу“.

       Највиталнија међу њима је Елизабета која је открила да им сваког четвртка стоји на располагању сала за забаву где одржавају састанке свога клуба .

       Уз чај и колаче они покушавају да реше старе нерешене случајеве убистава које им из полицијског архива оближњег градића добавља Елизабетина пријатељица Пени.

       За причу, која има два тока, постарали су се свемогући наратор и Џојс, једна од чланица Клуба која води дневник. Обоје су веома забавни, њихове опсервације су не само луцидне већ и изузетно духовите .

       Њихове приче изненада добијају ноту мистерије када један од житеља села бива убијен у својој раскошној кући.

       Жртва је Тони Коран локални богаташ, власник пензионерског села, и дилер дроге коме је партнер Ијан Ветман. Њих двојица су се  око нечега посвађали и то је видело неколико сведока. Полицијски инспектор Крис Хадсон је добио да реши ово убиство, али и чланови Клуба имају намеру да му припомогну и веома вешто прикупљају податке за које полиција није ни знала.

       Сви који трагају за убицом Тонија Корана сумњају у његовог бившег партнера Ијана, али неочекивано он умире и открива се да је био отрован.

       Наравно прича постаје све компликованија, али читалац до краја не сазнаје ко је убијао и зашто, али су квалитети које је писац показао од самог почетка присутни до краја.

       А свако ко воли романе са добрим заплетом, сјајним ликовима, узбудљиве, лаке за читање са нестрпљењем ће чекати следеће дело Ричарда Озмана које би могло да стигне већ до краја ове гиодине.

       Вера Кондев