„Дамин гамбит“ – на српском роман Волтера Тевиса који слави шах

„ВУЛКАН“ ГА ШТАМПАО НАКОН ШТО ЈЕ „НЕТФЛИКС“ ПО ЊЕМУ СНИМИО УСПЕЛУ СЕРИЈУ

* Аутор је користио многе епизоде из каријере Бобија Фишера, али је за јунакињу романа узео за шах генијално надарену девојчицу Елизабета Бет Хармон која после погибије родитеља у саобраћајној несрећи постаје сироче и бива смештена у дом за незбринуту децу

* Мала Бет је захваљујући домару, који је живео у подруму, дошла у контакт са шаховском  таблом и игром која ју је опчинила. Њен генијални таленат за шах, који се испољава тако што у глави одигра целу партију без помоћи фигура, постаје неодољив па почиње да побеђује на свим турнирима...

_____________________________________________________

       „ИЗВАНРЕДНЕ партије велемајстора Бобија Фишера, Бориса Спаског и Анатолија Карпова, годинама су биле извор задовољства за играче као што сам ја. Међутим , пошто је `Дамин гамбит` плод маште, чинило ми се мудрим изоставити их из расподеле ликова у књизи, ако ништа друго да би се спречиле контрадикције у хронологији" - написао је на почетку романа "Дамин гамбит" његов аутор Волтер Тевис.

       Он је затим навео имена америчких шахиста који су му помогли да уклони грешке у вези са шахом из свог дела објављеног 1983. године.

       Тевис (1928-1984) био је веома популаран аутор који је почео да објављује фикцију 1955. године и многе књиге су му екранизоване ("Хустлер", "Човек који је пао на земљу").

       Роман "Дамин гамбит", за који добри познаваоци шаха и збивања у тим круговима сматрају да је аутор одабрао чувеног америчког шахисту и светског првака у периоду од 1972. до 1975, Бобија Фишера - током протеклих двадесетак година увек је изнова објављиван и купован.

       Тако је филмска продуцентска кућа "Нетфликс" недавно снимила мини серију која је прошле године проглашена за најбољу у САД.

       То је подстакло српског издавача "Вулкан" да објави ово дело чија радња се збива крајем шездесетих и почетком седмдесетих година 20. века када су у свету на шаховским таблама углавном владали руски велемајстори док је у Америци био занемарен.

       Тевис се определио да за главну јунакињу романа одабере девојчицу јер у времену у коме се одвија радња није било уопште шахисткиња вредних пажње у Америци, а били ретки су и мушкарци који су достигли велемајсторски ниво.

       Његова јунакиња Елизабета Бет Хармон, иначе сироче које је после погибије родитеља у саобраћајној несрећи било смештено у дом за незбринуту децу.

       Детињство осмогодишње девојчице као да је преписано од Дикенса јер је то мрачна прича о тешком животу деце у таквим установама.

       Мала Бет је захваљујући домару који је боравио у подруму дошла у контакт са шаховском  таблом и игром која ју је опчинила. Тако почиње ново поглавље у њеном животу.

       Њен генијални таленат за шах, који се испољава тако што у глави одигра целу партију без помоћи фигура, полако долази до изражаја а коначно нешто бољи живот стиче када је усвоји брачни пар Витли.

       Након што су усвојили Бет, тај брак се распада и госпођа Витли схвата да је са својом усвојеницом стекла праву "златну коку" која побеђује на свим шаховским турнирима на којима учествује широм Америке. Она постаје својеврсни агент Хармонове, и њену игру на турнирима аутор описује до најситнијих детаља дочаравајући живот у једном свету којим влада -шах.

       То аутору пружа шансу да читаоцима које занима шах пружи на увид неке славне партије приписујући их његовој фиктивној генијалној шахисткињи.

       Многе епизоде из каријере Бобија Фишера Тевис користи у свом роману који је права ода шаху али и драмама кроз која пролазе велемајстори на путу до светског престола.

       Вера Кондев