Додик: Српска нуди и тражи враћање БиХ концепту из Дејтонског споразума

       Скупштина се састала на захтев српског члана и председавајућег Председништва БиХ Милорада Додика.

       Седници су присуствовали председник Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, министри у Влади Српске и представници Републике у заједничким институцијама.

       Образлажући свој захтев да се одржи посебна седница, Додик је прво указао да су Републици Српској преко високих представника отете 83 надлежности и да она жели да те надлежности врати.

       Истакао је да Српска нуди враћање концепту БиХ какав је предвиђен Дејтоном.

       Истакао је да је институција високог представника, установљена Анексом 10, превазиђена и непотребна, те да је сасвим сигурно да не одговара данашњем тренутку у којем се налази БиХ.

       Упозорио је да је институција високог представника већ годинама део сваког проблема у БиХ, а никад дио решења.

       - Колико сте пута чули реч "владавина права", најчешће од представника тзв. међународне заједнице, ЕУ и земаља чланица, САД, међународних мултилатералних организација, и колико пута је било јасно да су баш они највећи кршиоци "владавине права"? Не треба ићи даље од данашње теме - '"Високи представник" – они су наметали, блефирали, кажњавали -  истакао је Додик.

       Он је нагласио да је Народна скупштина Републике Српске кључно место на којем треба да се расправља о свим виталним питањима за Републику Српску и доносе најважније одлуке које се тичу Републике Српске и њених грађана, те да зато није имао дилему ко треба да се изјасни о питању због којег је затражио одржавање седнице Народне скупштине.

       - Пандемија која је заокупила цели свет, усмерила је пажњу и наше јавности на спашавање живота и очување економије, што и јесте врховни циљ сваког одговорног друштва. Међутим, пандемија не смије бити изговор никоме, па ни нама, зашто би нам, жаргонски речено, испод радара промицали догађаји, од којих зависи наша будућност. Зато сам сматрао да без одлагања овај високи дом мора да заузме став по овом важном питању, које може одредити саму будућност Републике Српске - рекао је Додик.

       Најава да би у БиХ требало да буде упућен нови високи представник, мимо процедуре која предвиђа његово именовање, рекао је Додик, више је него довољан разлог да се о томе разговара у Народној скупштини, јер Република Српска није тражила да у БиХ дође нови високи представник, нити је ико од Српске тражио сагласност за то, иако Анекс 10 изричито прописује ко и како бира високог представника и ко потврђује његов избор.

       - Јасно је да је институција Високог представника, установљена анексом 10. превазиђена и непотребна и ако је одговарала неком послератном тренутку из објективних разлога, сасвим сигурно не одговара данашњем тренутку у којем се налази БиХ. Институција Високог представника годинама уназад је део сваког проблема у БиХ и никад део решења. Онда се поставља логично питање: зашто бисмо подржали још један проблем ако знамо да их имамо сасвим довољно и без њега? - нагласио је Додик.

       Он је рекао да огроман број проблема којима се баве политичари БиХ потичу управо од активности високих представника.

       - Срби захтевају доследно поштовање текста (а не волшебног "духа") изворног Дејтонског споразума, Хрвати би да се реши проблем њихове реалне дискриминације у начину на који се тумачи и примењује правни, посебно изборни систем заснован на "креативном приступу" Дејтону, док Бошњаци споразум као такав сматрају превазиђеним и зрелим за корениту ревизију која би, наводно, обезбедила истинску грађанску демократију, враћање на предратно стање организације државе, блефирају са принципом "један човек - један глас" и укинули су начело конститутивности три народа, којим се обезбеђује њихова равноправност - нагласио је Додик.

       Указао је да је цијели друштвени и политички живот заробљен и замрзнут у том конфликтном троуглу, а за стално одржавање, па и раст напетости уредно брину бошњачки политичари /и понеки хрватски и српски/ који упорно одбијају да схвате немогућност да се несугласице превазиђу неуважавањем мишљења друга два конститутивна народа и наметањем свог, као јединог и политички и морално исправног.

       - Они коче све процесе и доношење одлука на нивоу заједничких органа законодавне и извршне власти, а повремено дају запаљиве, па и претеће изјаве, молећивог погледа упртог ка Западу, очекујући одатле пресудну помоћ и интервенцију којом би били наметнута њихова визија јединствене, а заправо унитарне БиХ - рекао је Додик.

       Он је навео да од победе Џоа Бајдена на председничким изборима у САД и оглашавања "збора дервиша" из времена кад су се проблеми решавали бомбардовањем Срба, хор заговорника "преузимања одговорности" за БиХ од стране тзв. "међународне заједнице" (западних земаља) за неколико октава је појачао своје запевање.

       - Пробудили су и високог представника Валентина Инцка, па је и он похрлио да оправда своју, такође високу, плату, претећи конкретним последицама Скупштини Републике Српске ако се не повинује неким његовим понижавајућим налозима, подгревајући причу о доношењу закона о криминализацији порицања како кажу "геноцида у Сребреници" и најављујући "трећу фазу", наравно робуснију, спровођења Дејтонског споразума - нагласио је Додик.

       Уочи посебне седнице је, након разговора са министром одбране Србије Небојшом Стефановићем, Додик је рекао:

       - Ако не може да се вратимо изворном Дејтону, ми ћемо видети на који начин ћемо покренути наше право предвиђено Повељом Уједињених нација, а то је право на самоопредељење. Нећемо од тога одустати“.

       Додао је да је посебна седница била неопходна зато што се покушава угрозити Дејтонски мировни споразум.

       - Ми тражимо да се поштују Анекс десет и Дејтонски мировни споразум – казао је Додик.