Роман пољске Нобеловке Олге Токарчук „Ана Ин силази у Доњи свет“ на српском

ИЗДАВАЧ – „СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК“ – ТВРДИ ДА ЈЕ ОВО ЊЕНО ДЕЛО „РЕВОЛУЦИОНАРНО“

ер следи цео мит у коме је Инана, сумерска богиња љубави и рата, владарка града Урука, одлучила да сиђе у свет мртвих из кога не може да изађе док...

* Токарчук је дипломирала психологију на Јагјеловском унивезитету у Кракову а затим се запослила као психотерапеут на клиници за ментално здравље. Себе сматра за „ученицу Карла Јунга“

__________________________________________________________

       „СЛУЖБЕНИ гласник“ је у својој едицији „Гласови света“објавио роман „пољске књижевнице Олге Токарчук „Ана Ин силази у Доњи свет“. У преводу Милице Маркић.

        „Гласник“ је тако омогућио српским читаоцима да се упознају са делом за које је речено да је "револуционарно".

       Токарчук (1962.) сматрају за једног од најбољих писаца у свету из средње генерације а то потврђују и бројне награде у Пољској, али и у свету. Она је добитница, пре свега Нобелове награде за књижевност за 2018. годину, али ју је примила тек 2019.

       Од пољских награда, у два наврата је добила најважније призање - Нике.

       Токарчукова је била 6 пута у најужем избору за то признање, а добила га је два пута и пет пута била у категорији која се додељује на основу гласања грађана.

       Пољска књижевница је дипломирала психологију на Јагјеловском унивезитету у Кракову а затим се запослила као психотерапеут на клиници за ментално здравље. Све време је писала кратке приче и објављивала их у омладинским листовима.

       Себе сматра за „ученицу Карла Јунга“, док критичари тврде да се то осећа кроз њено целокупно књижевно стваралаштво.

       Док је радила као психотерапеут и уз то писала под псеудонимом Наташа Боровин, Токарчукова се 1989. одлучила да се потпуно посвети писању да би свој први роман „У потрази за књигом“ објавла  1993. године.

       Захваљујући одличном пријему код критике и читалаца она је у веома кратком року објавила још два романа "Е.Е." и "Памтивек и друга доба".

       Ово друго дело јој је донело прегршт награда и ушло је у школску лектиру. Следи период писања кратких форми - прича и есеја, а затим се враћа романима.

       За роман „Бегуни“, о феномену путовања у 21 век, књижевница је добила награду Ман - Букер и она је први пољски писац који је освојио то међународно призање.

       Такође, за исту књигу је освојила словеначку награду "Виленица".

       До сада је преведена на више од 20 језика.

       Од 2008. године предаје креативно писање на свом бившем универзитету и руководи издавачком кућом "Рута".

       Према њеним делима снимани су филмови и извођене представе па је тако према једној од њених прича, која је драматизована, изведена представа у београдској УК " Вук Стефановић Караџић" под насловом "Акваријум".

       Београдска издавачка кућа "Нолит" (које више нема) објавила је неколико њених наслова.

       Према избору Пољске, Токарчукова је у Београду отворила 58. међународни сајам књига док је пре тога учествовала на новосадском "Прозафесту"

       Њен роман "Ана Ин силази у Доњи свет" стиже нам са 14 година закашњења, пошто га је објавила 2006. године.

       Постарала се да напише поговор у коме је објаснила како је настало ово дело за "саосећајног и проницљивог читаоца".

       Полазећи од дефиниције мита, ауторка констатује да „док год богове пратимо на њиховим  путовањима у пустоловинама, преображајима, у  њиховим креацијама и апокалипсама - дотле они постоје. Као што постоји Инана“.

       Затим она пише како се "срела" са Инаном када је читала младалачку лектиру коју је углавном заборавила али не и "личност те храбре, бунтовне богиње која је заузела стално место у њеној машти"  

       „Моја авантура са Инаном сада је постала другачија јер сам се подухватила једне врсте књижевне археологије да од сачуваних фрагмената саставим целу причу преносећи је савременом читаоцу  у што приступачнијем облику“ - објаснила је ауторка.

       Препоручује се читаоцима да прочитају поговор јер следи цео мит у коме је Инана, сумерска богиња љубави и рата, владарка града Урука, одлучила да сиђе у свет мртвих из кога не може да изађе док њена пријатељица не почне акцију да је спасе.

       Талентована, маштовита књижевница је ту митску причу са сумерских глинених таблица, исписану клинастим писмом, пренела у неко савремено имагинарно време и то је постао магични роман какав до сада нисам имала прилику да читам.

       Вера Кондев