«Свеће горе до краја» - роман мађарског великана који је посмртно постао славан

ШАНДОР МАРАИ ИЗВРШИО САМОУБИСТВО У КАЛИФОРНИЈИ - СТАР, БОЛЕСТАН И СИРОМАШАН

* Када су га 1949. протерали комунисти – прво се нашао у Италији, где је прогласио: „Свету не треба мађарска књижевност!»

* «Свеће» су бриљантно написании роман о љубави, пријатељству, издаји и крају једне епохе… Његови јунаци су двојица некадашњих нераздвојих пријатеља од којих је један пребогати гроф Хајнрих и његов сиромашни пријатељ Конрад, талентовани пијаниста који је, према жељи родитеља, такође завршио на Војној академији

* Генерал сумња да га је његова обожавана супруга, коју му је представио Конрад док су били млади официри, преварила са најдражим пријатељем кога он стрпљиво чека да му дође и каже шта је истина. Конрад се враћа и њих двојица проводе заједно једно вече током кога долази до катарзе

__________________________________________________________

       „СВЕТУ не треба мађарска књижевност! Код куће књижевност је нестала, земља се срушила, уместо ње остала је само комунистичка руска колонија" - записао је у свом дневнику мађарски писац Шандор Мараи 1949. када је боравио у Италији, пошто су га годину пре тога већ прогнали  из Мађарске.

       „Веровао је да се суочава са два облика уметничког самоубиства кројећи свој рад за укус странаца и забрањујући да му се дела објављују у  Мађарској све док је и један руски војник у тој земљи" - написао је мађарски књижевни критичар Тибор Фишер у тексту посвећеном новим издањима Мараиа у Мађарској и свету и у коме је признао да је постао "зависник" када су у питању дела овог писца.

       Иначе, писац рођен 1900. године извршио је право самоубиство 1989. у Калифорнији - стар, болестан и сиромашан, пишући до последњег тренутка.

       Иза њега је остало 46 романа, мемоари, есеји, нешто поезије...

       Српски издавач "Лагуна" је ове године дао да се преведе са мађарског његов роман «Свеће горе до краја», а пре неколико година «Три лица једне љубави».

       У свом тексту о Мараиу и његовом литерарном опусу, Фишер је написао да је он данас постао амајлија нове, демократске Мађарске и да је до сада преведен у 35 земаља широм света.

       На жалост Мараи се пре убио него што се његова слава пронела широм света и донела пуно новца који су инкасирали његови издавачи.

       „Његове књиге, оценио је Фишер, неком чудном алхемијом, чине људе бољим, а популарност је заслужио не само својим делима већ и животом који је био огледало мађарске несреће у 20. веку».

       Мараи, додао је Фишер, никада се није бавио политиком, али је отворено нападао нацизам и током Другог светског рата емигрирао «у себе».

       Тада (1942.) написао је и «Свеће горе до краја», књигу коју су савремени критичари прогласили за ремек дело европске књижевности између два рата.

       Овај роман о љубави, пријатељству, издаји и крају једне епохе, писан брилијантним стилом било би неправедно детаљно препричавати јер радња се може сажети у неколико реченица, већ се мора прочитати да би се сагледало ауторово мајсторство које је од прозе створило чисту поезију какву је писао у младости.

       Укратко, јунаци романа су двојица некадашњих нераздвојих пријатеља од којих је један пребогати гроф Хајнрих и његов сиромашни пријатељ Конрад, талентовани пијаниста који је, према жељи родитеља, завршио на Војној академији.

       Хајнрих је постао генерал док је Конрад, из непознатих разлога напустио положај капетана и није се враћао у Мађарску - 41 годину живећи прво у тропима а затим се скрасио у Лондону.

       Генерал сумња да га је његова обожавана супруга, коју му је представио Конрад док су били млади официри, преварила са његовим најдражим пријатељем кога он стрпљиво чека да му дође и каже шта је истина.

       Конрад се враћа и њих двојица проводе заједно једно вече током кога долази до катарзе.

       Мађарска се покушала одужити свом литерарном великану снимивши изузетно интересантним, подробним дугометражним биографским филмом.

       Вера Кондев