„Политичарима је доста само једном да их изаберете - после се они сами бирају“

У ПРОДАЈИ „ШУТИ И РОГАТИ“ – ДРУГА КЊИГА АФОРИЗАМА ВЕСЕЛИНА МИЛИЋЕВИЋА ИЗ ВРБАСА

* Из групе „Политика“: „Тренутно стање у држави и друштву погодују једино политичарима и сатиричарима“

* Још један: „Тешко сам дошао до дипломе - морао сам да студирам“

* Из групе афоризама о женама и браку: „Не знам са ким ме муж вара, а не знам ни са чим“

___________________________________________________________________

         „СВЕЧАНОСТ речи коју не треба пропустити“.

         Овако гласи наслов поговора књиге афоризама „Шути и рогати“ Веселина Милићевића који је написао књижевни критичар из Бања Луке Миладин Берић.

         Милићевић (1953) је најлепши пример да се литература може стварати и у такозваној провинцији и да то његови суграђани у Врбасу умеју да цене, јер овај писац, који поред афоризама пише сатиричне приче и сатиричне песме као и песме за децу, има за своје стваралаштво подршку његових суграђана.

         Не само да је његове књиге штампала врбаска јавна библиотека „Данило Киш“ већх су локалнни привредници па чак и ЈКП „Комуналац“ издвојили средства да исфинансирају веома лепо опремљену књигу која је илустрована цртежима Николе Драгаша.

         Писац је локлану подршку потпуно заслужио јер је за своје текстовеод 1980. до сада освојио низ награда и ставио је Врбас на литерарну карту Србије јер су му приче и афоризми  уврштени у антологије српске афористике које су преведене и на стране језике.

         „Шути и рогати" су му друга збирка афоризама јер се ипак више бавио писањем сатиричних прича и поезије за децу.

         Према писању Драгаша, Милићевићеви афоризми су „свакако уметност јер за њихову креацију морате имати огромно богатство духа и велику шкртост у речима, јер не трпи опширност , не трпи дескриптивност већ је она стрелица која погађа директно у мету, а фулање мете није афоризам. Афоризам је посматрање обично искривљене стварности у огледалу уз које тек у обрнутој слици показује стварно стање. Сваки од афористичара има свој начин посматрања и свој видик јер све је до посматрања које не мора бити само очима“ - констатовао је Драгаш.

         Аутор је афоризме груписао по тематици у четири групе, а сви заједно дају слику друштва, хронику овог нашег ововременог посртања и представљају суд о једном времену и простору где се кроз свеопшту маглуштину сунце једва назире.

         Милићевић је класични домаћи афористичар који покушава да поправи стање у свом дворишту бацајући акценат свог пецкања на наше свакодневне теме.

         Прва група је посвећена животу и свакдневним напорима да се преживи и ту су ми се свидели афоризми: „Нисам беспослен, само сам незапослен“, „Највећи терет који су носили Црногорци било је – ордење“, „Нема потребе да штрајкујемо глађу, Многи од нас гладују и без штрајка“, „Крађа се код нас сматра народним обичајем“, „Сива економија нас зави у црно“, „Тренутно стање у држави и друштву погодују једино политичарима и сатиричарима. Политичарима да краду, сатиричарима да пишу", „Свечано ми је уручен отказ“, „Слепо смо им веровали. Надам се да ћемо коначно прогледати“, „Што нам више обећавају, све мање имамо“, „Спречимо одлив мозгова из Србије, јер ће нам остати само они без мозга“,

         Следећу групу чине афоризми кратко названи „Политика“: „Новинарски извештаји све више личе на јела по поруџбини“, „Нашим политичарима је доста само једном да их изаберете. После се они сами бирају“, „Повећао им се апетит, зинуло им дупе за две фотеље“; „Сменили су га из метеролошких разлога. Хтео је да ведри и облачи“, „Тешко сам дошао до дипломе - морао сам да студирам“, „Ко лаже тај и краде, а ко краде - постаје тајкун“, „Кад порастем бићу политичар, већ сада знам да лажем“.

         Трећу колекцију афоризам назвао је „Црни хумор“: „После дедине смрти постао сам једини наследник, од некретнина сам наследио - непокретну бабу“, „Кад идем код таште у госте обавезно носим са собом серум против уједа змије“, „Далеко више лопова имамо испред него иза решетака“, „Ми не креирамо нашу будућност, ми је кремирамо“,

         Највише коришћена тема за афоризме у свету су жене и брак и то је у овој зборци последња и најкраћа група: „Све жене воле једну те исту ствар –новац“; „Чекала је свог принца на белом коњу, на крају се удала за коња“, „Моја жена вози као гром, мало мало па некога удари“, „Многи годишњицу брака обележавају минутом ћутања“, „Ако побије све женине швалере остаће без пријатеља“, „Лепа жена је као добар ауто. Мораш имати пара за одржвање, а богами и сипати доста горив“, „Не знам са ким ме муж вара, а не знам ни са чим“,“Доста ми је више секса, боли ме рука“.

         Ево мало забаве за ове вреле коронавирусне дане, од Вере Кондев