„Краљица Драга Обреновић“ – историјска биографија жене какве није било у историји Србије

АУТОР ЈЕ ИСТОРИЧАРКА АНА  СТОЛИЋ ЧИЈИ ЈЕ И МАГИСТАРСКИ РАД ПОСВЕЋЕН ИСТОЈ ХЕРОИНИ

* Ауторка ове веома детаљне биографије краљице Драге (Машин) Обреновић побринула се да напише поуздан и објективан животопис жене која је постала антихероина када достигла свој циљ да се докопа престола идући против не само непријатеља, већ и пријатеља и рођака

____________________________________________________________________________

        ИСТОРИЈСКА биографија, још ако је у питању нека домаћа личност чији је живот, а поготово крвава и језива смрт и после више од сто година веома добро позната, један  је од најпопуларнијих жанрова историјске науке и зато се не треба чудити да је недавно изашла из штампе још једна, нова верзија животописа краљице Драге Машин удате за последњег  српског краља Александра из династије Обреновића.

        Ауторка је позната и цењена историчарка Ана Столић (1962) која је магистрирала на биографији  Драге Обреновић објављеној у два наврата.

        Драга је потекла из породице Луњевица а када ју је отац са 17 година удао за инжењера  Машина постала је Драга Машин

        У домаћим и страним вишим друштвеним круговима - као дворска дама краљице Наталије Обреновић - она је била позната као `удова Драга Машин`.

        О њој су, поготово када је постала званична љубавница краља Алерксандра Обреновића многи писали у штампи, дневницима и мемоарима, а њеном судбином, која се нагло завршила у ноћи између 1903. године када је мучки убијена заједно са мужем, бавила штампа у целом свету, а затим многи историчари, јер се са последњим краљевским паром династије Обреновић завршио један значајан период српске историје.

        Ауторка ове веома детаљне биографије краљице Драге (Машин) Обреновић побринула се да напише поуздан, објективан, опширан животопис жене која је постала антихероина када достигла свој циљ да се докопа престола идући против, не само непријатеља, већ и пријатеља и рођака, не размишљајући да ће јој круна доћи главе.

        Столићка се постарала да читаоцима понуди портрет жене какве није било у историји Србије од њеног оснивања у средњем веку, а затим стварања модерне државе у 19. веку.

        Трудила се, (и успела) да јој удахне све добре, али још више, лоше особине - да се свети онима који су је презирали, оговарали, али и ширили лажи јер није се ни трудила да прикрије да у једној конзервативној средини каква је била Србија, али и читава Европа, води буран приватни живот.

        Због удаје за једног краља Драга је свакако имала право на биографију, али за њен живот било је места и у студији о борби једне Српкиње за своје место у историји, борбе за родну равноправност коју је она стекла, али и лакомислено изгубила заједно са главом.

        Вера Кондев