Египатски нобеловац Нагиб Махфуз по други пут међу Србима

ПРЕВОЂЕН НА СРПСКИ ЈОШ У ТИТОВО ВРЕМЕ, АЛИ ТАДА НИЈЕ ПРОШАО

* Вратио се са краћим романом „Дан када је вођа убијен“ који је објавио „Албатрос плус“ на чијем је челу искусни издавач Јагош Ђуретић 

* У  „Дану када је вођа убијен" смењују се три наратора - остарели Мухташими Зајед, који подсећа на срећнија времена пре доласка на власт Анвара ел Садата са којим су дошли коруипција и сиромашење чије последице осећа млада генерација којој припада његов унук Елван Фаваз Мухташими који има тако мале приходе да не може да се ожени девојком коју воли и коју је верио пре 11 година

______________________________________________________________________

         АКО припадате старијој генерацији читалаца, онда вам је познато барем име египатског писца Нагиба Махфуза.

          Тим пре што је 1988. добио Нобелову награду за књижевност као први Арапин коме је додељено то највише литерарно признање.

         У екс-Југославији су превођене неке његове књиге пре Нобела, али нису постале бестселери јер су крајем 50-тих и почетком 60-тих - када су несврсгане земље биле `у моди` - читаоци сматрали да је превођење и штампање књига муслиманских писаца било више политички него литерарнии повод.

         Тако се о Махфузу није баш пуно знало све док није добио Нобела и то му је помогло да се светска па и наша читалачка публика заинтересује, али то није дуго трајало јер његов стил са јаким утицајем арапске ,литературе није био близак и заводљив за наше читаоце.

         Преведена су његова најбоља дела: „Приче из нашег кварта", „Пут између два дворца" и „Деца нашег кварта", али су издавачи престали да га преводе јер није владало посебно интересовање за његове књиге,.

         Сада је издавач "Албатрос плус" на чијем је челу искусни издавач Јагош Ђуретић  одлучио да нову  генерацију читалаца упозна са првим модерним исламским писцем преко једног од његових кратких романа.

         Преко „Дана када је вођа убијен" и ако се покаже да постоји интересовање за Махфуза - његова библиографија је довољно богата да би могло да се преведе доста његовх књига.

         У случају „Дана када је вођа убијен", који је, иначе, први пут преведен на српски језик, може да се стекне утисак о Махфузовом стилу писања, о његовој искреној слици Египта а посебно средње грађанске класе у  земљи чија је цивилизација стара 5000 година, али у којој је ислам стекао снажно упориште.

         Махфуз (1911-2006) је почео је да се бави писањем кратких прича са 17 година али је поштујући традицију да родитељи одлучују о будућности деце ипак завршио факултет ( филозофија) а затим се запослио у државној служби где је радио скоро до смрти а све време је и писао.

         Његова литерарна каријера је трајала 70 година и за то време је написао 34 романа и више од 350 кратких прича, десетак филмских сценарија, пет  драма, а многа његова прозна дела су доживела екранизацију,

         У  „Дану када је вођа убијен" смењују се три наратора - остарели Мухташими Зајед, који подсећа на срећнија времена пре доласка на власт Анвара ел Садата са којим су дошли коруипција и сиромашење чије последице осећа млада генерација којој припада његов унук Елван Фаваз Мухташими који има тако мале приходе да не може да се ожени девојком коју воли и коју је верио пре 11 година.

         Роман поседује све квалитете који су приписивани Махфузовој литератрури чим је добио Нобела - да је пун ироније, политичких тонова, да се поетски квалитет те прозе осећа упркос преводу и да је - упркос малом обиму - снажна и ефектна прича која је узбудљива као да ју је причала  Шехерезада.

         Вера Кондев