Антологија пољског афоризма у избору и преводу Александра Чотрића

У «ПОЉСКИ ПУТ» УВРСТИО ЧАК 5000 АФОРИЗАМА, 50 СТРАНИЦА ПОСВЕЋЕНО ВЕЛИКОМ ЛЕЦУ

* «Пољски пут» је и добар поклон за ове зимске дане кад се више чита

* Један од афоризама Јежи ЛЕЦА: «Шта би било у Пољској да није Комунистичке партије?» Одговор: «Било би свега»

_______________________________________________________________________

        ОД НОВЕ године до Светога Саве само се ређају празници, па би безмало сви волели да могу да поклоне барем неку ситницу особама које су им драге.

        Читајући Антологију пољског афоризма "Пољски пут", коју је приредио и превео наш мајстор тога жанра Александар Чотрић, а објавила "Српска реч", дошла сам на идеју да ове године поклоним понеки афоризам. 

        Исписан лепим рукописом на квалитетној хартији или преко интернета уз фотографију букета цвећа или неког пејсажа, духовити, а пре свега мудри афоризам свакоме ће улепшати дан .  

        Чотрића (1966) сви поклоници афоризма у Србији добро знају јер је изузетно вредан а при томе је и мајстор најкраћег жанра који може да буде убојитији од дебеле књиге.

        Његов "учинак" од 1984-те, када је почео да објављује афоризме и приче у новинама и часописима, више него импозантан а прави је мајстор да преведе и препева афоризме са свих словенских језика, док су његови стигли до САД, Русије, Немачке, Шпаније, Италије, Аустрије, Бугарске, Македоније, Пољске Румуније, Мађарске, Португала, Јерменије, Грчке, Турске, арапских земаља...   

        Захваљујући Чотрићу, Срби су могли да се упознају, преко антологија, са афоризмима из скоро целога света али свакако су му омиљени афоризми за децу, о спорту, мушко-женским односима.

Александар Чотрић

        Ова књига пољских афоризма је заиста импозантан подухват јер садржи 5000 афоризама.

        Чотрићев увод и превод, посвећен је историји сатире и афоризма у Пољској који имају тровековну историју. Ту су још прилози двојице пољских зналаца афоризма Анджеја Мајевског и Војћеха Вјећохског као и двојице српских стручњака Витомира Теофиловића  и Слободана Симића.

        Чотрић веома суптилно анализира пољски афоризам упоређујући га са српским јер његово је мишљење да су они веома слични посебно од времена када се на пољској и светској сцени појавио Станислав Јежи Лец (1909-1966) кога у свету сматрају "краљем" афоризма 20. века, а према речима предеседника Београдског афористичког круга Слободана Симића Лец је за српске афористичаре култна личност и родоначелник новог и сатиричног афоризма у српској афористици и зато себе називају "браћа по Лецу".

      Колико Чотрић цени Леца, најбоље илуструје податак да је њему посветио 50 страна а сигурно би могао и више, али зато ко жели да још више ужива у Лецовим мудростима нека потражи неку од његових књига.

        Лец је, подсећа Чотрић, писао афоризме у доба комунизма иако је био свестан да се за једну реченицу могла изгубити глава.

        Након што је постао светски признати афористичар, Лец се није плашио да се нашали на рачун комунизма као на пример: Питање: Шта би било у Пољској да није Комунистичке партије? Одговор: "Било би свега" или "Дошао Брежњев у Пољску. На аеродрому га поздравља почасни вод гарде. У гомили посматрчца бака пита човека до себе: Зашто толико пуцају - зар нису могли да га убију првим пуцњем?"

        Ево Лецовог одговора на питање «Шта је комунизам?» Одговор: «Сви имају посла, иако сви имају посла - нико не ради, иако нико не ради - план је увек испуњен преко 100 посто".

        А сада неколико Лецових афоризама са гомиле на 50 страна јер сваки је бисер мудрости и не треба се чудити што су Лецове афоризме зависно од прилике цитирали најпознатији европски политичари.

        Колико вам мудро звучи Лецов одговор на питање: «Како да препознају слободу они који је никада нису упознали? Могу посумњати да је то још једна маска тиранина" .

        Ево Лецове утешне  поруке онима који су робијали у ланцима: «Људи од гвожђа не осећају ланце као страно тело", а у категорију смеха на рачун робије долази и овај афоризам: "Прекасно је оковима звонити на узбуну".

        Ево и неколико савета како да се понашамо у свету какав је био Пољска за време једнопартијског терора: "Не показуј зубе кад њима цвокоћеш», «Крв је течна, па како да се не пролива?". «Треба се према свима односити као према људима. С једнаком окрутношћу"

        Да се може бити духовит и са Библијом показао је Лец на њему својствен начин написавши: «На почетку је била реч а после је настало ћутање".

        Зар то не звучи као афористичка рапсодија, ако афористички Шопен?

        Вера Кондев