Појавила се пољско-мађарска осовина против диктата Брисела и Берлина

БУДИМПЕШТА ФАКТИЧКИ СТАВИЛА ВЕТО НА КАЖЊАВАЊЕ ВАРШАВЕ У СПОРУ ОКО УСТАВНОГ СУДА

Анджеј Дуда и Виктор Орбан

• Варшава одбија да њен Уставни суд буде „прекројен“ по вољи Брисела који јој због тога прети санкцијама. Међутим, влада Виктора Орбана објавила је да ће њени представници у Бриселу гласати против било каквих антипољских мера ЕУ. Пошто такве мере подразумевају консензус свих 28 држава-чланица, ово представља фактички вето на све покушаје кажњавања Пољске
• У суштини: ово је подршка „пољској непослушности Бриселу“ и блокирање кажњавања непослушне државе-чланице. А обоје има значај који увелико надилази сам разлог спора и његове актере. Јер, Пољска брани од Брисела своје право да води самосталну унутрашњу политику и зато њена побуна има много већу специфичну тежину. Исто важи и за мађарско стајање иза тог „рата“ са далекосежним последицама и за остатак Европске уније

        ЉУЉА се Европска унија чак и кад се то не види из даљине. И кад некима не изгледа тако.

        Пољска и Мађарска су се ујединиле ради парирања потезима Европске комисије иза којих, по правилу, стоје званични Берлин и Ангела Меркел. Будимпешта је поводом спора око пољског Устава стала на страну Варшаве, а против Брисела.

        Сам спор између Европске комисије (ЕК) и Пољске тиче се принципа функционисања Уставног суда те земље.

        ЕК се суочила са одбијањем Варшаве да примени „препоруке“ Брисела које би наводно обезбедиле независност Уставног суда Пољске.

        Министарство спољних послова Пољске оценило је да те „препоруке“ имају „политички подтекст“ и да су „покушај оцрњивања Пољске“.

        Варшава не попушта иако јој ЕК прети санкцијама.

        А сада је добила очекиваног савезника. Влада Виктора Орбана објавила је да ће њени представници у Бриселу гласати против било каквих антипољских санкција ЕУ.

        Пошто такве мере подразумевају консензус свих 28 држава-чланица, ово представља фактички вето на све покушаје кажњавања Пољске.

        У суштини: ово ће бити подршка „пољској непослушности Бриселу“ и блокирање кажњавања непослушне државе-чланице. А обоје има значај који увелико надилази сам разлог спора и његове актере.

        Пољска брани од Брисела своје право да води самосталну унутрашњу политику и зато њена побуна има много већу специфичну тежину. Исто важи и за мађарско стајање иза тог „рата“ са далекосежним последицама и за остатак Европске уније.

        Поготово што се Орбан не „џилита“ први пут.

        Он је, да подсетимо, прошле године одржао референдум о квотама за пријем миграната против којег су били и Брисел и Берлин.

        Формирање мађарско-пољске осовине долази у време када презадужене земље југа ЕУ настоје да створе сопствени блок за обуздавање моћи Немачке, односно њене хегемоније унутар ЕУ.

        Нема унутар ЕУ ни јединства поводом антируских санкција јер им се - у мањој или већој мери противе Француска, Италија, Грчка, Кипар и Шпанија.

        Врхушка ЕУ и Меркелова тек ће се суочити са новим таласом евроскептицизма и изласком на велику сцену његових лидера и ојачалих партија.

        Лидерка Националног фронта, Марин Ле Пен, има добре шансе на скорим француским председничким изборима. Исто важи и за Партију слободе Герта Влдерса на парламентарним изборима у Холандији...

        Шпански Подемос већ је трећа политичка снага у својој земљи, а у Италији су све утицајније партија Пет звезда и Лига севера.