Мушки свет је претрпео крах, завладале су жене

ИЗГУБИЛИ СМО ПРАВО ДА БУДЕМО ПОТРЕБНИ, ЗАТО МОРАМО ДА НАУЧИМО ДА НИ НАМА НИШТА НИЈЕ ПОТРЕБНО

• Мушкарац може без мамута, може без рата, али без једног не може – без свести о правичности свог става, без схватања да је важно то што ради
• Није потребан геолог, није потребан музичар, није потребан програмер, потребан је дизајнер бидеа и онај који ће да подметне раме под локне које плачу – друго се од нас и не тражи
• Преварили су вас. Аутомобил не може да вас учини бољим, исто као што дијаманти не могу да од уседелице у петој деценији начине двадесетогодишњу девојку. Међутим женски свет се темељи на самоубеђивању, самозавођењу, самообмани
• Почнимо од тога што се нећемо примати на то. Треба једноставно отићи, јер не можемо да победимо. Увек има где да се оде...

Пише: Иван СЕРГЕЈЕНКО, математичар (Бостон)

МУШКИ свет, као идеја и као страст, као логика и као будућност – пропао је, на жалост. Мушки свет је претрпео крах, завладале су жене.  

Понекад се чини да се ради о промени социјалних и родних улога јер сада нико не мора да лови мамуте. И зато смо толико несрећни и јадни, седимо на каучу и једемо паризер.  

Нажалост, то није тако. Мушкарац може без мамута, може без рата, али без једног не може – без свести о правичности свог става, без схватања да је важно то што ради. Да ли си музичар, геолог, путник, програмер, боксер, ти мораш да знаш – да све то није узалуд.  

Ако је веровати шареним часописима и женама, које се служе отпацима тих часописа - све је узалуд.  

Није потребан геолог, није потребан музичар, није потребан програмер, потребан је дизајнер бидеа и онај који ће да подметне раме под локне које плачу – друго се од нас и не тражи.  

И ми сами не можемо више да се сетимо за шта смо потребни и баш због тога у последње време има толико мушких хистерија, које су гласније од женских, и зато сви желе – и не само у Русији, у Америци је исто – неке гаранције, као што је породица. Дајте. Дајте одмах. Хитно учврстите. Да буде заувек.  

         Шта да се ради?  

         Као прво, треба једноставно да прихватимо оно што се већ догодило. Као друго, треба ипак пронаћи своју, праву истину и не обазирати се више ни на кога. Да, сви смо помало партизани у овом свету компјутерских игара, необуздане потрошње и досађивања за недељним ручком, међутим, ако се војска не скупља редовно, онда ћемо као 1812. – да одемо у партизане.  

         Мушкарци су данас изгубили право да буду потребни – капитализму са његовом производњом карнерића и машница (ајде да затворимо ливницу челика и да отворимо „рекламну агенцију”), ми више нисмо потребни.   

         Тако да морамо да научимо да ни нама ништа није потребно.

         Треба куповати минимално, нешто гајити, градити кућу, копати бунар, бацити телевизор на ђубриште, заборавити на „породичну посету шопинг-центру”.

         Треба једноставно отићи, јер не можемо да победимо.

         Увек има где да се оде, и могу само да позовем оне који су се ујутру пробудили и схватили да упропашћују свој живот зарад куповине новог аутомобила јер „тако треба”, „јер сви имају”, „јер је леп” (све су то типично женски аргументи, мушкарац оперише таквим појмовима као што је „да ли ми је ово потребно”), да се опусте и да дубоко удахну.  

         Преварили су вас. Аутомобил не може да вас учини бољим, исто као што дијаманти не могу да од уседелице у петој деценији начине двадесетогодишњу девојку. Међутим женски свет се темељи на самоубеђивању, самозавођењу, самообмани. У том свету свака фризура ће те кардинално променити и ти то заслужујеш, зар не? (наравно да не).  

         Почнимо од тога, да се нећемо примати на то.  

         Превела Марија Петрова