БАТАКОВИЋ: Демонизовање Србије за Први светски рат примамо малтене као објаву рата

У САРАЈЕВУ БИ ДА ВРАТЕ СПОМЕНИК ФРАНЦУ ФЕРДИНАНДУ ПОДИГНУТ 1917. ВИСОК 16 МЕТАРА, А И ПРИНЦИПОВЕ СТОПЕ

Илустрација атентата у Сарајеву

• Некима у Немачкој и Аустрији циљ је да се покаже да су Русија и Србија трајне тачке геополитичке нестабилности - Русија на глобалном плану, а Србија на Балкану. Да те две државе данас, као и пре сто година, праве проблеме читавом свету
• Немачка је сада поново најјача сила у Европи, и међу њеним научницима, као и међу онима који истражују Немачку у англосаксонском свету сада је преовлађајући тренд да се одговорност са Немачке пребаци макар на неку од других држава-учесника. Ако не само на Русију - онда бар још и на Француску
• Покушавају и да Србију прикажу отприлике као да је то и до Првог светског рата била земља као из времена Младића, Сребренице, Милошевића

         СРПСКИ историчар, дипломата, директор Балканолошког института САНУ доктор Душан Т. Батаковић, учествовао је у научној конфренцији „Уочи Великог рата: Русија и свет”, коју је организовао Руски институт за стратешка истраживања.

         Већина књига које се појављују у англо-саксонским и немачким земљама последњих шест месеци, годину дана врше једну својеврсну ревизију историје и пребацују одговорност пре свега на Русију и на Србију. У питању је покушај да се релативизује историја Првог светског рата, а да се као њени покретачи не огласе Немачка и Аустро-Угарска како то, уосталом, пише и у Версајском уговору, него се све поново враћа на ову стару тезу из међуратног периода која се зачела у Немачкој крајем 20-тих а експанзију доживела током 30-тих, посебно за време Хитлерове власти.

         А та теза гласи: кривци за Први светски рат су пре свега Русија и Србија, као једно, како они кажу, разбојничко гнездо које је угрозило европски мир. Стога је ова конференција у Москви била организована са намером да се још једном расветле неки од узрока рата. Као и да се покаже према расположивим историјским документима, какво је стање руске науке данас и како се из руске перспективе гледа на Први светски рат. Упозорио сам на негативне појаве које се већ дешавају око припрема прославе 100-годишњице Првог светског рата.

То није процес који је почео јуче. Наиме, циљ је да се покаже да су Русија и Србија трајне тачке геополитичке нестабилности. Русија на глобалном плану, а Србија на Балкану. Да те државе данас, као и пре сто година, праве проблеме читавом свету. Са друге стране, Немачка је сада поново најјача сила у Европи, и међу њеним научницима, као и међу онима који истражују Немачку у Англо-Саксонском свету сада је преовлађајући тренд да се одговорност са Немачке пребаци макар на неку од других држава-учесника, значи, ако не само на Русију, онда бар још и на Француску. А да се Србија прикаже отприлике као да је то земља из времена Младића, Сребренице, Милошевића, и тако даље.

• Ако добро разумем, данашња ситуација по нечему подсећа на ситуацију између два светска рата?

Па, ту би могле да се повуку одређене паралеле. Наиме, у Немачкој је 60-их година постојала једна јака научна струја, чији је вођа био чувени историчар Фриц Фишер из Хамбурга, који је у својој књизи „Посезање за светском моћи” (Griff nach der Weltmacht) убедљиво показао да је Немачка била покретач и узрок Првог светског рата у жељи да направи нову прерасподелу утицаја и моћи у свету и да се домогне већег броја колонија и важних ресурса.

Фриц Фишер и његова школа, која је доминирала до пре неких 20 година, убедљиво су доказивали да је Немачка била та која је гурнула свет у први рат светских размера. Међутим, кад сад поменете некоме да је Фишер велики историчар, а тај неко није његов ученик или следбеник, он ће љутито одмахнути главом. Међутим, важно је да се нагласи да заправо нема нових докумената који доказују узроке светског рата.

Ради се само о покушају ревизије на основу постојеће документације, а пажња се скреће са сукоба Великих сила, империјалистичких тежњи и крупних економских интереса и сужава на поједине личности и њихове особине и на мале народе као што су Срби, који су у некој сталној жељи да изврше своје циљеве који угрожавају светски мир.

Један професор из Кембриџа, велики стручњак за немачку историју, Кристофер Кларк недавно је објавио књигу под насловом „Месечари” (The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914), у којој тврди да се после Сребренице о Србима не може писати као раније и да се мора поново преиспитати право биће њиховог националног покрета, као и да је могуће онда у том смислу вршити разноврсне ревизије. У Србији се подигла велика полемика око те књиге и других које се најављују да ће изаћи јер се Србија у њима означава као кривац за избијање рата, а Русија као њен велики и главни заштитник. У том смислу, испаде да је Србија крива, иако сви знамо да је Немачка прва почела рат, да је она објавила рат Русији и да није напала Србију него да је напала Белгију.

• Власти Републике Српске, по свему судећи, неће присуствовати свечаностима у Сарајеву, посвећеним стогодишњици Првог светског рата. Како ви схватате ову њихову одлуку?

         У Москви сам изнео преглед досадашњих настојања да се организује један велики научни скуп у самом Сарајеву о узроцима рата и његовом току. На почетку је иницијатор била Француска. Постоји посебна државна организација која се бави стогодишњицом рата и која хтела да организује велику научну конференцију у престоници БиХ.

Душан Батаковић

         Међутим, у Сарајеву су Ејуп Ганић и његов факултет покушали да то претвори у суђење Србији, да Први светски рат употребе као објашњење рата у Босни 1992-1995. Наравно да су на то Срби из БиХ реаговали веома оштро и са индигнацијом, јер је апсолутно неприхватљиво да се једна научна конференција злоупотребљава у сасвим приземне политичке сврхе. С друге стране, пре него што је почела та француска огранизација, извесни огранизатори из Сарајева на челу са доктором Хуснијом Камберовићем направили су припрему свог алтернативног скупа уз помоћ Немаца и Аустријанаца, а тај скуп ће окупити само учеснике из земаља поражених у Првом светском рату. У том смислу скуп није репрезентативан и свесно су заобиђени не само Бања Лука, него и Београд и ниједан од релевантних института и институција нису ни консултовани ни позвани.

         Ми смо у више наврата скретали пажњу француској амбасади, а ускоро ћемо и немачкој и аустријској да Сарајево није погодно место да се организује велику скуп о Првом светском рату. Прво зато што је Сарајево, осим што је тамо извршен атентат на Франца Фердинанда било споредно ратиште, и потпуно неважно у читавом рату. Много важнија је била, на пример, Србија. С друге стране, ако те конференције не помажу да дође до неке врсте помирења и тражења заједничких погледа око неких крупних феномена, већ уместо тога постану још један разлог нових подела, онда то наравно неће никоме бити од користи и са науком неће имати готово никакве додирне тачке. Злоупотреба историграфије, као што је познато, свуда у свету је развијена, и она се тако брутално користи у дневнополитичке сврхе и немогуће је онда раздвојити шта је наука а шта је политика. Ми смо зато из Београда у више наврата упозоравали разне наше пријатеље да конференција у

• Да ли су српски и руски историчари спремни да пруже научни отпор оном што се дешава?

Франц Фердинанд у Сарајеву

         У мом уводном предавању у РИСИ, дао сам једну сликовиту метафору тога што ће се отприлике десити ако не буде адекватног научно фундираног одговора: у Сарајеву се спремају да врате споменик Францу Фердинанду, који је подигнут 1917, који је висок 16 метара, а да истовремено врате стопе Гавриле Принципа, које су утиснуте у бетон као мали подсетник на то херојско дело из 1914. Сад ви замислите како ће то изгледати један огроман споменик окупатору и стопе утиснуте у плочник.

         Значи, потпуно несразмерно. Ја сам апеловао на руску научну заједницу да овај изазов прими веома озбиљно и рекао да није довољно да се објављују књиге само на руском језику, него да је због међународне дифузије од изузетне важности и да објаве се резултати руске науке на енглеском, француском, немачком како би могла да се отвори једна шира дебата.

         Мислим да је моја интервенција наишла на одређено интересовање, али ја не могу да проценим како ће званична Русија на овај тренд реаговати. Наравно, мене у овом смислу пре свега занима реакција науке. Мени је било веома важно то што сам чуо поново, оно што сам и мислио да јесте стање ствари - да је Русија била неспремна за тај рат, да га није планирала и није га желела, и да је тај рат њој био наметнут као што је био наметнут и Србији.

Гаврило Принцип

         Ми у Србији ове најаве ревизије и нове демонизације доживљавамо малтене као припрему нове објаве рата, схватамо то веома озбиљно и мобилишемо колико можемо наше научне потенцијале да на основу документације несумњиво покажемо шта су прави узроци Првог светског рата и да не дозволимо да се Србија представља као једна мрачна балканска краљевина у којој живе терористи и атентатори. Мислим да је та слика не само нетачна, него и намерно створена како би се опет искористила прилика да се против Србије води један опасан медијски рат.

         Српска академија наука под руководством академика Живојиновића спрема једну велику научну конференцију у јуну следеће године. Ја сам боравак у Русији искористио да консултујем више руских колега које би могле да учествују на тој конференцији. А у међувремену смо позвали и двадесетак научника из читавог света. И наш ћемо зборник објавити уз помоћ државе и на српском и на енглеском језику.

         (Глас Русије)