Интернет и компјутери развијају „дигиталну деменцију”

НЕУРОЛОЗИ: КЉУЧНО ЈЕ ДА СЕ КОМПЈУТЕР КОРИСТИ УМЕРЕНО И ИЗБЕГНЕ ДАНОНОЋНО СУРФОВАЊЕ ИЛИ ИГРАЊЕ ВИДЕО-ИГАРА

• Јужна Кореја је међу најумреженијим друштвима у свету са 95 одсто популације која користи Интернет. Зато се све више младих људи у својим двадесетим и тридесетим често може срести по клиникама, са симптомима који се повезују са менталним болестима у старости
• Манфред ШПИЦЕР, шеф одељења за психијатрију на Улм универзитету у Немачкој: Наш мозак се непрестано мења на начин на који га користимо. То значи да ће, ако га користимо само за дигиталне медије, то утицати на мозак у негативном смислу
• Шпицер упозорава да треба смањити коришћење дигиталних медија код младих до касне адолесценције, како би се мозак већим делом развио. Он се одлучно залаже да се деци испод 17 година укине коришћење компјутера у школама

         ПРЕТЕРАНА употреба компјутера, „паметних телефона” и компјутерских игара штети развоју мозга.

         У Јужној Кореји доктори проблеме који тако настају називају „дигиталном деменцијом”.

         Ова азијска земља је међу најумреженијим друштвима у свету са 95 одсто популације која користи Интернет. Зато се све више младих људи у својим двадесетим и тридесетим често може срести по клиникама, са симптомима који се повезују са менталним болестима у старости.

         Такви симптоми подразумевају проблеме са памћењем, несаницом и слабом концентрацијом.

         Потешкоће младих пацијената, по тврдњама доктора, долазе због превеликог излагања дигиталним медијима - од гледања телевизије, преко компјутерских игара, па све до „паметних телефон”. Иако још нико није израчунао колико младих Кореанаца има овакву врсту проблема, овај феномен добија све већу пажњу у већ узаврелој дебати између неуролога о томе колики ризик по здравље представља коришћење дигиталних медија.

         Манфред Шпицер, шеф одељења за психијатрију на Улм универзитету у Немачкој, један је од оних који верују да прекомерно коришћење компјутера штети развоју мозга код деце:

         „Не говорим о томе да је неко онлајн пет минута дневно. Говорим о седам и по сати дневно, што је просек за Немачку. Постоји једна ствар коју овај податак не садржи, а то је да у томе нема било каквог ефекта. Наш мозак се непрестано мења на начин на који га користимо. То значи да ће, ако га користимо само за дигиталне медије, то утицати на мозак у негативном смислу.”

         Шпицер, који је прошле године објавио књигу под насловом „Дигитална деменција”, каже да је током детињства и ране адолесценције људски мозак изненађујуће „пластичан”. Мозак формира своја поља неурона у спрези са начином на који га користимо и касније, током одраслог доба, он може да их обнавља.

         За Шпицера је кључно да се мозак стимулише и обезбеди му се нормалан развој који је у спрези са стварним светом: од суочавања са физичким препрекама до решавања проблема у односима са другим људима. Он каже да, поређења ради, виртуелни свет нуди мању стимулацију и мање могућности за развој потенцијала мозга.

         „Ако само нациљате стрелицом миша на нешто, уместо да га физички пипнете или држите у руци, то вам неће битно помоћи да стекнете неко искуство о објекту, јер нећете користити ни трећину капацитета који ваш мозак иначе користи приликом моторичког понашања. Резултат тога је да једна трећина практично уопште није употребљива приликом учења, па ће се временом десити да мозак, током процеса мишљења, ту трећину уопште неће употребити”, истиче Шпицер.

         Приликом сурфовања Интернетом, како каже Шпицер, брзо пребацивање са једне теме на другу или убрзано мењање слика у току неке компјутерске игре, може узурпирати нормално функционисање мозга у смислу стварања поља неурона која ометају когнитивни развој и развој дугорочног памћења.

         Као пример за то колико брзо током сурфовања Интернетом људи прелазе са једне на другу тему, он наводи једну америчку анкету која каже да корисници у просеку проведу само по један минут на некој веб страни.

         Због свих ових разлога Шпицер тврди треба смањити коришћење дигиталних медија код младих до касне адолесценције, како би се мозак већим делом развио. Он се одлучно залаже да деци испод 17 година треба укинути коришћење компјутера у школама.

         Али, док неки неуролози тврде да дигитални медији имају негативне ефекте на нормалан развој мозга, други тврде да они поспешују менталне способности.

         Дафне Бавелијер, професор и истраживач сазнања са универзитета у Женеви, проучава како коришћење видео игрица утиче на мозак. Бавелијер верује да оне људима омогућавају боље резултате при учењу, пажњи и обављању више радњи истовремено од оних који их не користе:

         „Акционе видео игрице садрже појединости које моћно утичу на учење, пажњу, спознају и саму „пластичност” мозга. Зато покушавамо да утврдимо које су то појединости које могу ефектно да се искористе како би се направиле игрице намењене едукацији или рехабилитацији пацијената.

         Бавелијер истиче да они који редовно играју видео игрице стичу већу способност да издвоје детаље на некој комплексној фотографији, лакше прате више објеката у покрету и због тога се лакше сналазе, рецимо, приликом вожње аутомобила. Она такође наводи да њено истраживање побија тврдње да видео игрице узрокују расејаност и проблеме са пажњом.

         „Кључно је да се компјутер користи практично, да се увежба умереност и избегне даноноћно сурфовање Интернетом или играње видео игара.”

         Велика разлика у мишљењима између неуролога на тему дигиталних медија сугерише две ствари.

         Једна је да учење о дигиталним медијима и даље важи за нову научну дисциплину. Она датира од настанка телевизије током педесетих, до појаве „кућних” компутера касних седамдесетих година XX века.

         Друга ствар је та да ће, све већом појавом дигиталних медија, овој новој научној дисциплини несумњиво порасти утицај у будућности.

         (РФЕ, Чарлс Рекнагел)