Чувајте се прелепих јабука, јагода, месних прерађевина и чипса

И СА САМО ДВА ГАЗИРАНА ПИЋА НЕДЕЉНО ГОТОВО УДВОСТРУЧУЈЕТЕ РИЗИК ОД ДОБИЈАЊА РАКА ПАНКРЕАСА

• Студија Хавајског универзитета показала је да прерађено месо повећава ризик од рака панкреаса и до 67 одсто
• Виршле се, на пример, праве од делова органа, нервног ткива, комадића костију и хрскавице и других неукусних делова животиња које су храњене житом помешаним са хормонима, антибиотицима, пестицидима и фекалним материјама
• Газирана пића тамне боје садрже хемикалију познату под називом 4-метилимидазол (4-МЕИ), а нуспродукт је хемијске прераде и користи се како би се овим пићима дала њихову боју. Истраживања повезују 4-МЕИ са раком
• Висока температура на којој се чипс производи обично проузрокује стварање канцерогених супстанци, као што је акриламид, а професор Дале Хатис, са америчког универзитета Цларк, каже: „Процењујем да акриламид изазива неколико стотина хиљада случајева рака годишње”
• Унутрашњост амбалаже већине конзервисаних намирница садржи бисфенол-А (БПА), хемикалију која се понаша као естроген и која ремети хормоналну активност организма

         БУДИМО искрени - велики је изазов увек се хранити здраво. Ипак, некад смо приморани да, због обавеза и брзог начина живота, конзумирамо полупрерађене производе или брзу храну.

         Међутим, да ли знате разлику између намирница са мало додатних масти и шећера и намирница које садрже опасне канцерогене супстанце који могу нанети дугорочну штету вашем здрављу?

         Постоји седам ултраканцерогених намирница које бисте требали избјегавати. Ево које су то.

         Месне прерађевине

         Месо конзервирано димљењем, стврдњавањем, сољењем или месо које садржи хемијске конзервансе повезује се са повећаним ризиком од рака дебелог црева. Већина ових врста меса производи се са канцерогеним састојком познатим као натријум-нитрит, који се користи да би паковано месо добило јарко црвену боју, како би изгледало свеже.

         Студија Хавајског универзитета показала је да прерађено месо повећава ризик од рака панкреаса и до 67%.

         Виршле се, на пример, праве од делова животињских органа, нервног ткива, комадића костију и хрскавице и других неукусних делова животиње. Животиње од којих се овај производ прави су, највероватније, храњене житом помешаним са хормонима, антибиотицима, пестицидима и фекалним материјама.

         Светски фонд за истраживање рака је објавио да би потрошачи требало да престану да купују и конзумирају месне прерађевине до краја живота. Ово укључује: сланину, кобасице, виршле, запаковану шунку, паризере, саламе и све врсте црвеног меса које се користи у замрзнутим врстама оброка.

         Газирана пића

         Садрже огромну количину калорија, шећера и вештачких састојака те немају храњиву вредност. Једно газирано пиће садржи око 10 кесица шећера (у једној кесици је око 7 грама шећера).

         Према истраживањима, најпопуларнија дијетална и „регуларна” газирана пића имају исти утицај на зубну цаклину као и акумулаторска киселина, што доводи до повећања осетљивости зуба и појаве каријеса упркос доброј оралној хигијени.

         Истраживање Универзитета Минесоте показало је да особе које попију минимално два газирана пића у току седмице готово удвостручују ризик од добијања рака панкреаса.

         Газирана пића тамне боје садрже хемикалију познату под називом 4-метилимидазол (4-МЕИ), а нуспродукт је хемијске прераде и користи се како би се овим пићима дала њихову боју. Истраживања повезују 4-МЕИ са раком.

         Поред тога, многобројна истраживања газирана пића повезују са гојазношћу.

         Чипс

         Пун је транс-масти (хидрогенизоване биљне масти), угљених хидрата, натријума, појачивача укуса, боја и конзерванса. Све наведено може проузроковати зачепљење артерија.

         Висока температура на којој се чипс производи обично проузрокује стварање канцерогених супстанци, као што је акриламид (ова супстанца се налази и у цигаретама).

         Професор Дале Хатис, са америчког универзитета Цларк каже: „Процењујем да акриламид изазива неколико стотина хиљада случајева рака годишње”.

         Чак и чипс са смањеним присуством транс-масти може садржавати акриламид.

         Кокице за микроталасну

         Према истраживања америчког универзитета УЦЛА, хемикалије које се налазе у унутрашњем омотачу врећице, укључујући перфлуорооктанску киселину (ПФОА), део су класе једињења која се могу повезати са неплодношћу код људи.

         Током истраживања, установљено је да те хемикалије проузрокују појаву рака јетре, тестиса и панкреаса. Приликом спремања у микроталасној, хемикалије испаравају и повлаче се у унутрашњост кокица.

         Већина произвођача је обећала да ће избацити ПФОА до 2015. године.

         Товљени лосос

         Не само да садржи знатно мање количине витамина Д у поређењу са „дивљим” лососом, већ и огромну количину разних контаминирајућих материја, као што су полихлоровани бифенил (ПЦД), канцерогене материје и разне пестициде, од којих је најчешћи дихлор-дифенил-трихлоретан (ДДТ).

         Овакав лосос се може конзумирати само једном у пет месеци, без повећања ризика од рака.

         Рибе из рибњака се обично лече високом дозом антибиотика.

         Јабуке и друго „прелепо воће”

         Према истраживању америчке Радне групе за животну средину, намирнице које у просеку садрже највише пестицида су „прелепе јабуке”. Садржај пестицида у више од 700 таквих тестираних узорака био је око 98 одсто.

         Остале висококонтамиране намирнице су грожђе, јагоде, кромпир и поморанџе.

         Од тестираних узорака, више од 90 одсто садржи трагове пестицида. Пронађени пестициди могу повећати ризик од неких врста рака, а нека истраживања показују да изложеност мајки може да повећа ризик од смањења коефицијента интелигенције (IQ) и хиперкинетичког поремећаја код деце.

         Дакле, перите воће и поврће, што би наш народ рекао, „у седам вода”.

         Конзервисани парадајз

         Унутрашњост амбалаже већине конзервисаних намирница садржи бисфенол-А (БПА), хемикалију која се понаша као естроген и која ремети хормоналну активност организма.

         Истраживања повезују БПА са срчаним обољењима, оштећењима црева, неплодношћу и другим репродуктивним проблемима.

         Према америчком Центру за контролу и превенцију болести, изложеност бисфенолу-А је веома раширена у целом свету.

         Конзервисани парадајз је посебно опасан, јер се због његове високе киселости БПА задржава у њему.

         Литра конзервисаног парадајза обично садржи око 50 мцг бисфенола-А, а то је довољно висок ниво који може утицати на људе, посебно на децу.

 

         (Извор: Зелене новине)