Открили чак 74 могућа сигнала појаве рака

БРИТАНСКИ НАУЧНИЦИ АНАЛИЗИРАЛИ ДНК 200.000 ЉУДИ,

ОД КОЈИХ ЈЕ ПОЛОВИНА БИЛА ЗДРАВА

• Стручњаци из Кембриџа и Лондона открили дефектни ген који се назива BRCA1 или BRCA2. Две трећине жена које имају овај ген у опасности су да оболе од рака дојке до навршених 80 година, а 45 одсто носилаца BRCA1 имају повећан ризик да оболи од рака јајника
• Утврдили да сваки осми мушкарац може имати рак простате

        ВОДЕЋИ стручњаци Кембриџа (University of Cambridge) и лондонског Института за изучавање рака (ICR) удружили су се у изучавању онколошких болести и објавили резултате својих истраживања.  

       Анализирали су ДНК чак 200.000 људи од којих половина пати од онколошких обољења, док је друга половна била здрава. Са циљем да се идентификују генетски фактори који утичу на појаву канцерозних обољења.

       Тражили су заједничке генетске модификације оболелих од рака - такозване једнонуклеотидне полиморфизме који су одговорни за ризик обољења од три врсте рака: дојке, простате и јајника. Јер, свака модификација је повећавала ризик појаве тумора.

       Научници су успели да изолују укупно 74 једнонуклеотидна полиморфизма који су сигнализирали могући развој канцера. Резултате тако обимног научног рада није било могуће изложити у једном чланку, зато су их британски научници објавили у 13 публикација у пет различитих научних часописа.

       Досад се сматрало да постоји вероватноћа да се код сваке осме жееа открије рак дојке. Међутим, ново тестирање генетских модификација указује да ризик постоји код сваке друге жене.

       Нови тест је, код представница лепшег пола, открио дефектни ген који се назива BRCA1 или BRCA2. Две трећине жена које имају овај ген у опасности су да оболе од рака дојке до навршених 80 година, а 45 одсто носилаца BRCA1 имају повећан ризик да оболи од рака јајника.

       Шансу да оболе од рака простате има такође један од осам мушкараца. Међутим, код 1 процента носилаца довољног броја генетских модификација расте ризик.

       „Налазимо се на почетку разумевања генетских варијација које утичу на појаву и развој малигних обољења. На нових знања надамо се да ћемо направити ефикасан скрининг тест“ - каже један од аутора рада Даг Истон.

       Истраживачи се надају да ће се у наредних пет година овај тест, за откривање скривених форми обољења, моћи да масовно користе у медицинској пракси. Он је у стању да открије ризик за развој рака чак и ако су реалне шансе за развој опасног обољења мале.

       Британски научници немају намеру да се усредсреде само на изучавање једнонуклеотидних полиморфних и наследних фактора ризика.