Албанци би преузели целу Србију

Десето ванредно заседање Скупштине Србије о Косову и Метохији (8)


(С. Миленић, Љ. Краговић, С. Милисављевић,Б. Алексић, Д. Мировић,Д. Ђоковић, З. Красић, А. Јанковић, Т. Николић, И. Дачић, Б. Пелевић, М. Цветковић, – неауторизовани стенограм)

 

  • Овакви проблеми последица су чињенице да Србија цео један век нема јединствену националну политику. Ово се дешава заједницама које себи допуштају такав луксуз да проживе цело једно столеће без политичких координата и ставова који су изнад променљивих епохалних координата личне или партијске власти

 

                   САША МИЛЕНИЋ: Моја маленкост и странка Заједно за Шумадију у потпуности акцептирају све ставове Владе у оквиру политике према КиМ. Наравно, и сам текст Декларације коју видимо као њен природни, консекутивни део. Наравно, то не чини само странка Заједно за Шумадију, већ, чули сте из претходних излагања, интегрално и усаглашено посланичка група УРС.

                   Ову седницу и сам чин расправе о Декларацији разумемо као потребу да се нагласи, акцентује један критични тренутак и његов кризни карактер. Да се, као што су господин Стефановић и господин Јеремић рекли, покуша максимално настојати да се веже међународна јавна пажња за проблем КиМ, а у контексту дијалошких намера које имамо.  Оно што је изнад свега тога, то је амбиција да се успостави јединствена национална политика по овом питању.

                   Наравно, овакви проблеми, као што је актуелни тренутак у којем настаје ова Декларација, последица су чињенице да Србија цео један век нема јединствену националну политику. Ово се дешава заједницама које себи допуштају такав луксуз да проживе цело једно столеће без политичких координата и ставова који су изнад променљивих епохалних координата личне или партијске власти.

                   Млада српска демократија управо чини велики историјски посао стварања једне јединствене надпартијске политичке националне политике и права је неправда што је она на искушењу да се одређује према питању КиМ. Али, то је изазов који се мора прихватити због српског националног наслеђа на том простору и, наравно, због српске националне заједнице која на том простору живи.

 

Кад би Србија вратила Косово у свој састав - у популацији до 15 година Срби више не би били већински народ у Србији, држава би себи на врат натоварила најорганизованију мафију у Европи, на целој територији Србије би оперисао један квазитржишни етнички и експазионистички мотивисани посао албанског капитала сумњивог порекла, а трећина функција у држави Србији припала би  њеним изричитим непријатељима и само би се поставило питање времена када би млада српска демократија и цела Србија постале плен албанског руководства“

 

                   Моја излагање је преобимно за преостало време у овој расправи. Зато ћу га поделити у нешто мало примера, колико имам спремних. Кога занима, замолио бих да га свакако прочитају интегрално. Осталим народним посланицима могу да кажем да је већ накачено на сајт странке Заједно за Шумадију. Укратко презентовано, можда делује толико неатрактивно јер је мање беседа о самом проблему, а више о говору и мишљењу, тачније о комуникацији над овим проблемом.

                   Чини се да велики значај питања КиМ, који се не може преценити, није у нескладу са амбицијом да се направи методски корак назад - од проблема ка говору о проблему. Јер, мишљење је наравно велики цивилизацијски потенцијал еманципације, али може постати управо фактор оробљавања ако се оно изгуби у клишеима и стереотипима.

                   Чини се да је наш уобичајени говор о проблему КиМ толико оптерећен стереотипима и структуром клишеа да је већ пребогат парадоксима, а истрајавање у тако ирационалној контрадикцији не води никуда дугорочно,  а на дневном нивоу прави велике штете.

                   У том контексту првог корака рационализације парадокса, поменуо бих само два. Рецимо, пре свега, највећи и најважнији парадокс суверенистичког непризнавања независности. Парадоксалну структуру таквог става чини претпоставка да је то непризнавање засновано на себичним националним интересима Србије, односно на себично националном интересу већинског српског народа. Чињенице међутим говоре супротно.

                   Ако бисмо  у једном мисаоном експерименту хипотетички претпоставили српско признање независности КиМ - у уставној дефиницији Србије, државе која Уставом гарантује позиције свих националних мањина, свих народа и свих верских заједница - тог тренутка бисмо имали чињеницу да Срби до 15 година више нису већински народ у популацији Србије; да је Србија, која и иначе има проблема са организованим криминалом, себи натоварила на врат најорганизованију мафију у Европи; да  на целој територији Србије оперише један квазитржишни етнички и експазионистички мотивисани посао албанског капитала сумњивог порекла и, најзад, имали бисмо чињеницу да би једна трећина функција у држави Србији припала њеним изричитим непријатељима, па би само било  питање времена кад и млада српска демократија и цела Србија поатале плен албанског руководства.

                  

„Ригидност статусног редукционизма питања КиМ је заправо оно што штети интересима Србије“

                  

                   Дакле, сматрам очигледним да се српско непризнавање КиМ не заснива на себичним националним интересима Србије. Тачније,  покушавам да себи представим шта налазимо у том потпуно погрешном инсистирању на првенству питања статуса, односно суверенитета. Ригидност статусног редукционизма питања КиМ је заправо оно што штети интересима Србије.

                   Србија би требало на комуникативном нивоу, начину представљања и споразумевања око властитих интереса у оквирима које дефинише Влада, пре свега морала да инсистира на еманципацији косовско-метохијског проблема од милитантног контекста и контекста сектора безбедности. На његовом превођењу у демократске политичке процесе међународне заједнице. Тачније, Србија би морала у том смислу да преименује проблем КиМ јер он својим просторним одређењем управо сугерише примар статусног питања.

                   Србија би, заправо требало да говори о проблему стања људских права и грађанског друштва на КиМ. А ту је у тешком цивилизацијском дефициту основа приступа српске и владине политике у решавању проблема КиМ. Комуникација младе грађански оријентисане српске демократије са амбијентом оптерећеним овим цивилизацијским дефицитом скопчана је са великим ризиком.

                   Најкраће речено, комуникативни приступ који другачије дефинише платформу наступа према проблему КиМ, отвара могућности европске политике по овом питању које се најчешће поставља као контраст европском опредељењу у име промашених циљева и заблуда сакривених иза бројних парадокса.

                  

Све ћемо ми превазићи са Путином!

 

  • До ескалације сукоба на северу Косова је дошло због тога што смо имали Владу која је за три године повукла много лоших, катастрофалних потеза који су дали снагу и крила самопроглашеним привременим институцијама на Косову да ураде оно што су урадиле ових дана
  • Желите да продате свој сопствени народ зарад пута у неку будућност, у неку виртуелну будућност која никада неће бити. У коју никада нећете стићи. Жртвујете српски народ на КиМ зарад наводног бољитка српског народа у Србији. Да ли је српском народу у Србији боље под вашом влашћу? Нормално да није, све је горе и горе, без обзира да ли живе у Косовској Митровици или у Краљеву, Крагујевцу или Београду
  • Српски народ са севера КиМ је прогласио Путина за почасног грађанина северног КиМ и ти Срби са премијером Руске Федерације Владимиром Владимировичем Путином успеће да превазиђу и ову Владу и ову бруку ових дана

 

 

                   ЉУБОМИР КРАГОВИЋ: Даме и господо народни посланици, госпођо председавајућа, дужни сте да ми обезбедите нормалне услове за рад и да се обратим, а не да се овде шетају којекакви посланици који деле неке своје брошуре и забављају Скупштину. Али, да се вратимо на тему.

                   Ових дана дошло је до сукоба на северу КиМ. Наиме, од стране самопроглашене Владе републике Косова послати су специјалци који су требали да наруше мир и равнотежу на северном делу КиМ. Зашто је до тога дошло?

                   Дошло је због тога што смо имали Владу која је у три године повукла много лоших, катастрофалних потеза који су дали снагу и крила самопроглашеним привременим институцијама на Косову да ураде оно што су урадиле ових дана. Да почнемо редом: од усвајања ССП, преко прихватања Мисије Еулекса да се инсталира на простору КиМ на уштрб мисије УМНИКА, затим преко Међународног суда правде, преко свих оних дипломатских пораза који су Србију снашли у последње три године захваљујући пре свега Министарству за иностране послове и министру Вуку Јеремићу који је обећавао брда и долине, а доживео пораз за поразом на дипломатском плану и тако урушавао интересе Србије и српског народа. Поготово Срба на простору КиМ.

                   Данас предлажемо једну декларацију и позивамо се на четири резолуције. Међутим, нико не помиње ону резолуцију, СМС резолуцију коју сте предложили у Генералној скупштини на основу које су се све ове ствари и дешавале, а при том сте негирали резолуцију коју је Народна скупштина Републике Србије усвојила. На основу те резолуције, СМС резолуције која је усвојена у Генералној скупштини УН,постигнут је договор о преговорима, а ти преговори су почетак признавања независности КиМ. Говоримо о реалном стању.

 

„Не тражимо ништа друго осим минимума, а то је да поседујемо своје локалне самоуправе на простору КиМ, да у оквиру тих локалних самоуправа имамо право на минимум полицијских снага, на здравство, на просвету, на образовање. Све то ви желите да нам негирате кроз ваше неке квазидоговоре са Приштином и кроз један једини циљ – Европа нема алтернативу“

 

                   Сада бих поставио питање премијеру кога не интересује проблематика КиМ: да ли српски народ има право на свој живот на простору КиМ у старој Србији? Након доласка међународних снага на простору КиМ после бомбардовања, стално су се дешавали проблеми, али су Срби на северу Косова и у енклавама на КиМ успели да опстану. Сву ту голготу и херојску борбу, коју је српски народ имао, ви желите да кроз овај ваш мандат уништите, да негирате борбу српског народа, да негирате  право српског народа да може да живи као свој на своме.

                   Не тражимо ништа друго осим минимума, а то је да поседујемо своје локалне самоуправе на простору КиМ, да у оквиру тих локалних самоуправа имамо право на минимум полицијских снага, на здравство, на просвету, на образовање. Све то ви желите да нам негирате кроз ваше неке квазидоговоре са Приштином и кроз један једини циљ – Европа нема алтернативу.

                   Желите да продате свој сопствени народ зарад пута у неку будућност, у неку виртуелну будућност која никада неће бити. У коју никада нећете стићи. Жртвујете српски народ на КиМ зарад наводног бољитка српског народа у Србији. Да ли је српском народу у Србији боље под вашом влашћу? Нормално да није, све је горе и горе, без обзира да ли живе у Косовској Митровици или у Краљеву, Крагујевцу или Београду. Просто је неодрживо стање и надам се да ће на следећим изборима доћи до промене политичке ситуацији у Србији, да престане ова голгота и ово понижавање српског народа.

 

„У Косовској Митровици живе и Срби и Шиптари и Роми и Турци и Бошњаци. Сви заједно у једном граду и нико никога не ремети. Једино нема Срба у Приштини. Нема Срба у Призрену. Нема Срба у Пећи и тамо је мултиетничко Косово. Ако тежимо ка таквом мултиетничком Косову, онда ни у северној Косовској Митровици неће више бити Срба.“

 

                   Слушали смо овде разне ваше коментаре. Увек желите да истакнете како ми не можемо да живимо заједно на КиМ. Можемо да живимо и живимо заједно, пример за то је Косовска Митровица. У Косовској Митровици живе и Срби и Шиптари и Роми и Турци и Бошњаци. Сви заједно у једном граду и нико никога не ремети. Једино нема Срба у Приштини. Нема Срба у Призрену. Нема Срба у Пећи и тамо је мултиетничко Косово. Ако тежимо ка таквом мултиетничком Косову, онда ни у северној Косовској Митровици неће више бити Срба.

                   Зашто ви нама одмажете да опстанемо на простору КиМ? Ми тражимо само минимум минимума, а то је да живимо као своји на своме и да имамо своје локалне самоуправе, то нам је гарант по свим међународним правима. Исто оно право које Шиптар има кад каже – хоћу да живим у држави Косово. Исто такво право Србин има да каже – хоћу да живим у држави Србији. Немојте то право да нам ускраћујете. Сећам се овде посланика који сада седе и који су и пре седам-осам година говорили: не можете ви да гледате, ваше очи не могу бити упрте у Београд, ви морате да гледате у Приштину.

                   Е па, нећемо, господо, да гледамо у Приштину и немамо шта да тражимо у Приштини. У Приштини су тамо они ваши Срби. Када кажем ваши, мислим на Србе господина председника Бориса Тадића, са његовом Српском листом.

                   Шта су они урадили ових дана? Да ли су они помогли Србима и српском народу? Нису. Једногласно су донели одлуку у Скупштини Косова да се чува територијални интегритет и целовитост државе Косово, са свим посланицима који су листу направили у кабинету председника државе Бориса Тадића.

 

  • Господин Борко Стефановић је говорио да има подршку српског народа са КиМ, да је тражено јединство. Па, имате јединство и овде, али вама је то јединство једнократно. Искористите га, онда га погазите и радите супротно од онога што тражи српски народ са простора КиМ

 

                   Постоје и други посланици. Док је вршена голгота над српским народом, они су се шетали овде у Народној скупштини Републике Србије. Видео сам их и питао – шта ћете овде, ово није Скупштина Косова, ово је Скупштина Републике Србије? Довео их је државни секретар, а примила их је председница Скупштине. Влада на нивоу, председник Скупштине Србије, потпредседник Скупштине Косова. Фино, а они малтретирају српски народ на северу Косова у сарадњи, нормално, са свим међународним организацијама.

                   Каква је то сарадња? Каква је то брука и срамота да ти представници који функционишу у држави Косово шетају слободно овде, а српски народ не може да пређе данас гранични прелаз? Спрема се хуманитарна катастрофа. Ако ово потраје дан, два, три, нећемо имати довољно хране, нећемо имати довољно хлеба, нећемо имати довољно млека. Неће моћи ни један болесник да се пребаци да се лечи. Неће имати довољно лекова да би се могли лечити. Овде се не поставља питање да ви нама држите демагогију: пробали смо али, ето, нисмо ништа успели да урадимо.

                   Ми желимо да ви нама предочите овде шта ми да урадимо како бисмо помогли да се превазиђе ова ситуација. Како деблокирати административне прелазе Брњак и Јариње? Морали су их деблокирати, мора народ да се креће. То је основно право - проток роба и информација, без икаквих забрана. Без обзира на сву снагу НАТО пакта, не могу они тако да се понашају, а да не добију критике и поруке целог нормалног човечанства, а поготово нас овде који смо дужни да штитимо интересе грађана на КиМ.

                   Овде су се чуле разне изјаве. Господин Борко Стефановић је говорио да има подршку српског народа са КиМ, да је тражено јединство. Па, имате јединство и овде, али вама је то јединство једнократно. Искористите га, онда га погазите и радите супротно од онога што тражи српски народ са простора КиМ.

                   Зашто нисте прочитали писмо које су вам  поручили, које су прихватили на седници све четири општине на северу КиМ? Они јасно и гласно траже шта хоће. Ево, писмо је упућено свима, народу, Скупштини Републике Србије, народним посланицима са КиМ, председнику Републике Србије, председнику Владе Републике Србије, УНМИК-у, Еулексу, ОСЦ-у, Савету безбедности, Канцеларији ЕУ у Приштини, амбасади Русије и Кине у Београду.

 

„Ви само причате оно што је вама мило и што је вама драго. Вук Јеремић је убеђивао народне посланике да је Еулекс решење које треба да донесе бољитак, асада не желите ни да поменете ту мисију. Срамота вас је да кажете да сте је ви довели и да је уз ваш благослов дошла на територију простора КиМ“

 

                   Међутим, ви само причате оно што је вама мило и што је вама драго. Они траже да се разграничи, да се јасно каже улога Кристифора Дела, улога Питера Фејта, улога Билера у овим дешавањима која су била и да се осуде такви поступци и таква понашања.

                   Тај Еулекс, а господин Вук Јеремић је убеђивао народне посланике да је то једно решење које је требало да донесе бољитак, сада не желите ни да поменете ту мисију. Срамота вас је да кажете да сте ви довели ту мисију и да је уз ваш благослов дошла на територију простора КиМ. А они, нормално, раде оно што су добили задатак, а то је да спроводе план Мартија Ахтисарија. План који није прошао ни у овој скупштини, а није прошао ни у Савету безбедности УН, а није нигде ратификован. Једино што је господин Марти Ахтисари за тај план добио Нобелову награду. По томе ради мисија Еулекса, по ономе што је Народна скупштина Републике Србије одбацила. Тај план је нелегитиман и неприменљив за државу Србију.

                   Међутим, ви на то само можете да се смешкате и да указујете како сте све пробали, како сте све покушали и не преостаје ништа српском народу, него да се савије и да се окрене Приштини. Неће српски народ никада да пристане. Српски народ са севера КиМ је прогласио Путина за почасног грађанина северног КиМ и ти Срби са премијером Руске Федерације Владимиром Владимировичем Путином успеће да превазиђу и ову Владу и ову бруку ових дана.

 

                   Порука Србима – Србија је уз вас

 

  • Барикаде представљају и страх и наду да ће зауставити вештачку интеграцију у независно Косово

 

                   СМИЉАНА МИЛИСАВЉЕВИЋ: Више пута у овом Дому сам говорила о ситуацији на КиМ и увек сам имала доста оптимизма. Нажалост, моје данашње излагање неће личити на оду радости зато што је ситуација на северу Косова најтежа од 1999. године до данас.

                   Незамисливо је да у цивилизованом демократском свету у 21. веку српско становништво страхује и бори се за голу егзистенцију. Срби на КиМ не спавају мирно 12 година, а ове недеље не спавају уопште.

                   Иако се на северу Косова Срби добро самоорганизују, морам да вам кажем да Срби очекују велику подршку Србије и то их чини и јаким и будним јер не желе да живе у окружењу у коме је сасвим прихватљива трговина људским органима. Барикаде које постављају представљају и страх и наду да ће зауставити вештачку интеграцију у независно Косово.

                   Протеклих дана сам разговарала са многим суграђанима из Звечана и Косовске Митровице, са комшијама, рођацима, пријатељима, интелектуалцима, локалним политичарима. Добра вест је да су Срби јединствени и одлучни да не дозволимо да дванаестогодишња борба падне у воду. Сви смо на истим барикадама, са истим задатком. Боримо се демократским, легитимним средствима, пружамо пасиван отпор тако што својим телима блокирамо путеве.

 

„Зашто је Хашим Тачи побегао од преговарачког стола, ако за њим добија? Зашто му се жури и повлачи исхитрене унилатералне потезе? Мени се чини да се уплашио преговора јер договорена решења, да будем потпуно искрена, иако не одговарају сасвим ни Србима, ипак ствари враћају на статусно неутрални терен“

 

                   После ове седнице ја се одмах враћам на КиМ да будем са својим народом, а сигурна сам да ће сви посланици, па и господин Краговић, учинити исто. Ако смо ишта научили од демократског света, научили смо како се пружа демократски отпор у стварима у којима смо сагласни да се не слажемо. Нешто за шта западне демократије троше милионе у кампањи - да би добиле наклоност својих грађана о тој идеји - у Звечану и околини је била довољна само једна сирена да подсети и све грађане на најтужније дане, да нас анимира да схватимо озбиљност ситуације у којој се налазимо, а то је да спавамо обувени, да је данас можда тај дан.

                   Дакле, ми се нисмо запутили ка Вучитрну и Приштини, што би народ рекао, мечки на рупу, већ смо испред својих домова и не нападамо никог. Морам да нагласим да је присуство господина Стефановића, шефа преговарачког тима, и те како битно на северу КиМ и да много помаже људима на терену. У почетку је било и неких тешких речи, али му сви Срби са севера Косова данас одају признање.

                   Данас на северу Косова нема страначког деловања, нема личних анимозитета и мишљења сам да би ова скупштина требало да учи од нас. Зато ја данас нећу рећи ни једну критику на рачун опозиције, која је такође решавала питање КиМ и која је искористила прилику да вређа и председника Републике и чланове Владе и народне посланике.

                   Питање ћу поставити свима нама, и критичарима у Србији и јавности у Приштини – зашто је Хашим Тачи побегао од преговарачког стола, ако за њим добија? Зашто му се жури и повлачи исхитрене унилатералне потезе? Мени се чини да се уплашио преговора јер договорена решења, да будем потпуно искрена, иако не одговарају сасвим ни Србима, ипак ствари враћају на статусно неутрални терен. Зато су утакмицу пребацили на терен на којем Хашим Тачи бриљира, где се Срби прогоне и страдају.

 

„Ми на северу Косова смо шокирани о огорчени одлуком КФОР да изађе из мандата који му је поверен и уђе са косовском владом у један овако опасан авантуризам“

 

                   После доношења резолуције у тзв. косовској скупштини, која представља опасну претњу Србима на северу Косова, Албанци су од тог дана веома тихи, скоро да нема изјава. Нема ни потребе, колеге народни посланици, када неки међународни представници посао обављају уместо њих.

                   Ми на северу Косова смо шокирани о огорчени одлуком КФОР да изађе из мандата који му је поверен и уђе са косовском владом у један овако опасан авантуризам.

                   Подсећам да сам пре две године у овом дому афирмативно говорила о КФОР. Тражила сам од представника Владе да се уложе напори како не би дошло до ситуација да буду смањивани припадници КФОР у енклавама, јер су тада они били једини гарант Србима да тамо живе.

                   Прошле године је и владика Теодосије био у НАТО и такође молио да не смањују број  припадника КФОР, зато што већ 10 година монаси не смеју без пратње да оду у центар Дечана по брашно. Са ове дистанце нећу рећи да сам била наивна, јер не крећем са предупређењем да неко неће испунити мандат који му је поверен, зато што ми у Србији испуњавамо међународне обавезе.

 

„Паљење прелаза Јариње катастрофалан потез који је толико наштетио српском народу и несхватљиво ми је да неко може да помисли да је то организовала држава. Колеге народни посланици, очигледно је да, нажалост, постоје Срби који ће играти по правилима Хашима Тачија“

 

                   Поражавајуће је што се не оглашавају ни УНМИК, ни организације задужене за људска права ОЕБС и Савет Европе. Морам да се осврнем и на паљење прелаза Јариње. Несхватљиво ми је да неко може да помисли да је овај катастрофални потез, који је толико наштетио српском народу, организовала држава. Колеге народни посланици, очигледно је да постоје Срби, нажалост, који ће играти по правилима Хашима Тачија.

                   Направићу једну дигресију. Немогуће је не приметити да се поводом збивања на северу Косова уопште нису огласили Срби који партиципирају косовској влади. Таман посла да запрете изласком из владе! То је заиста тужно. Међутим, оно што мене највише брине је чињеница да већина људи који живе на северу Косова, а није стамбено ситуирана у Србији, којима су њихова имања и домови једино што имају, радије ће остати и страдати на КиМ неголи се повући у Србију, а све зато што су поучени искуством из "Бљеска" и "Олује".

                   Надам се да смо сви схватили колико је, заправо, драматична ситуација на КиМ и зато морамо показати и висок степен одговорности и Народна скупштина и Влада и власт и опозиција.

                   Даме и господо народни посланици, надам се да ћемо данас сви бити прво представници свог народа, а потом и представници странака. Веома је битно да ова Декларација, којом се дају широка овлашћења Влади у доношењу конкретних мера које ће заштити Србе и неалбанце на КиМ, добије подршку свих посланика овог парламента. На тај начин шаљемо јасну поруку свима и међународној заједници и Приштини. Што је најважније, и Србима на КиМ - да је Србија уз њих, да нису сами, да ће их бранити свим демократским, легитимним средствима, јер КиМ сматра делом своје територије. Хвала.

 

                  

Србе су у гето сатерали ваши пријатељи: САД, НАТО и ЕУ

 

  • Кажете – 25. јуна. Не, почело је 20 дана раније изјавом председника државе Бориса Тадића. Како су пренеле агенције, Борис Тадић је изјавио да је велика Албанија прихватљива за Србију тј. да је ствар са којом Србија може да живи
  • На жалост, није ту министар Дачић, а поставио бих му питање: да ли зна ко је човек који седи иза председника Бориса Тадића? Господин Јован Ратковић, који је пред почетак агресије  на СРЈ, 1999. године из америчке амбасаде донео споразум о финансирању Отпора. На састанак Отпора који је одржаван у централи ДС у Београду

 

                   БОРИС АЛЕКСИЋ: Мислим, госпођо председнице, да  сте због озбиљности теме требали већ пре 10-15 минута да упозорите министра Шутановца и Марковића да престану да се играју на таблету, да играју игрице и да обрате пажњу на оно што говоре народни посланици.

                   После изјава неких људи…

                   (Председник: Молим вас због јавности да будете објективни и да не правите такве шале.)

                   Јесам објективан, обратите пажњу шта раде са таблетом и како играју игрице.

                   (Председник:  Нисте објективни. Обратила сам пажњу и нисте у праву.)

                   Јесам у праву!

                   Дакле, време је да се подсетимо озбиљности теме и онога због чега смо данас овде. Највећи гето у Европи тренутно су КиМ. Највећи гето за Србе! Тај гето су створили, почев од 25. јуна, НАТО пакт, САД и ЕУ. Ваши партнери, ваши савезници и пријатељи. Они су затворили све прилазе КиМ, њихови представници су рекли да ће пуцати на људе који буду носили лекове, храну, воду на КиМ.

                    То је данас тема свих тема, али како је све почело? Кажете – 25. јуна. Не, почело је 20 дана раније изјавом председника државе Бориса Тадића. Како су пренеле агенције, Борис Тадић је изјавио да је велика Албанија прихватљива за Србију тј. да је ствар са којом Србија може да живи уколико буду постојали одређени споразуми. То је пренела агенција Бета 5. јуна, а и друге агенције.

                   Шиптарским терористима, убицама, трговцима људским органима је требало само 20 дана да покажу на терену да су разумели поруку Бориса Тадића.

 

„Треба испитати информацију о томе да су о овој акцији унапред биле обавештене САД, Италија, Француска, Велика Британија, Немачка, НАТО, али и кабинет Бориса Тадића“

 

                   Извршили су агресију на север Косова и Метохије, превожени хрватским хеликоптерима КФОРА. Покушали су да заузму административне прелазе. Тако је то почело. Треба испитати информацију о томе да су о овој акцији унапред биле обавештене САД, Италија, Француска, Велика Британија, Немачка, НАТО, али и кабинет Бориса Тадића.

                   На жалост, није ту министар Дачић, а поставио бих му питање: да ли зна ко је човек који седи иза председника Бориса Тадића? Господин Јован Ратковић, који је пред почетак агресије  на СРЈ, 1999. године из америчке амбасаде донео споразум о финансирању Отпора. На састанак Отпора који је одржаван у централи ДС у Београду. Не посредно пред почетак агресије на СРЈ 1999. године. О чему ви људи онда причате? Коју ви то политику водите?

                    Дакле, ваша политика је политика САД, политика Пентагона. Политика оних који су растурали СФРЈ који су извршили геноцид над српским народом и који доводе данас посао до краја. Узгред, да не буде забуне пошто сте помињали Међународни суд правде, имајте бар толико храбрости да кажете да је Међународни суд правде преформулисао питање које му је упутила Република Србија и дао одговор, да декларација, дакле формални акт који су донели шиптарски сепаратисти није у несагласности  са Међународним правом. Дакле, акт -декларација, а не сам чин проглашења независности. То су две различите ствари.

 

„Ваш посредник у преговорима је Роберт Купер, бивши саветник ратног злочинца Тонија Блера, човек који је написао књигу „Разбијање нација, разбијање држава“, који отворено и у свом раду из 2002. године и у овој књизи наводи, да Запад треба да примењује дупле стандарде у спољној политици“

 

                   Прво сте поднели Предлог декларације, а онда сте почели да разводњавате тај предлог својим амандманима. Стигао је предлог једног представника посланика ДС, где се у тачки 5, подтачка Б, мења, тако да гласи: да се и ЕУ укључује у посредовање.

                   Обратите пажњу на тај политички оксиморон. Ваш посредник у преговорима је Роберт Купер, бивши саветник ратног злочинца Тонија Блера, човек који је написао књигу, „Разбијање нација, разбијање држава“, који отворено и у свом раду из 2002. године и у овој књизи наводи, да Запад треба да примењује дупле стандарде у спољној политици. Ви таквог човека прихватате за посредника!

                   Шта очекујете? За Србе говорите, за Србе на Косову и Метохији говорите да су хулигани, да су криминалци, да су екстремисти.

                   Ко је започео то је питање? Ко је почео тучу? Ко је извршио по питању бивше Југославије злочин против мира? Ко је у овом случају напао север Косова? Шиптарски терористи!

 

„Преговори које водите јесу фактичко признање независности КиМ, али јесу и нешто више од тога! Да ли има нешто више? Сада ћете да чујете“

             

                   Преговарате са људима које је Дик Марти идентификовао као трговце људским органима. Шта очекујете од трговаца људским органима? Шта очекујете од наркомафије? Шта очекујете од НАТО пакта који дилује дрогу у Европи преко шиптарских терориста? Деведесет пет одсто светске производње хероина долази из Авганистана од када су Американци окупирали Авганистан. Ви водите политику наркодилера изгледа.

                   У вашој декларацији кажете, у тачки 2 – крше се неутрални оквири Резолуције 1244. Не знам како сте ви растумачили да је Резолиција 1244 неутрална. Статусно неутрална. У Резолуцији 1244 изричито се наводи да Косово и Метохија јесу део Савезне Републике Југославије. Као што се исто наводи и у Резолицији 1160, 1199, 1203, у свим резолуцијама из 1998. године. Дакле статус је јасан. Варијанта која се помиње у Резолуцији 1244 - унапређени статус - тиче се аутономије КиМ унутар Србије, Савезне Републике Југославије тј. њеног правног следбеника Републике Србије. Зашто идете на руку шиптарским терористима и сепаратистима? Преговори које водите јесу фактичко признање независности КиМ, али јесу и нешто више од тога!

                   Да ли има нешто више? Сада ћете да чујете.

                   У споразуму, медији су објавили, који сте закључили 2. јула (Борислав Стефановић), између осталог се, у загради, помиње реч "граница". Према том споразуму, становници сваке стране треба да буду у могућности да слободно путују у оквиру или преко територије друге стране. Територија - први елемент државности. У споразуму се прецизирају права грађана обе стране. Становништво - други елемент државности. Свака страна ће предузети све мере да омогући грађанима друге стране да путују неометано преко и кроз територију друге стране, користећи возачке дозволе.

 

„Дакле, они избацују ић, остављају и, остављају у. На тај начин насилно мењају етничку слику јужне српске покрајине. Шта је то господине Стефановићу? То је злочин против човечности. Ето дела за које ћете ви да одговарате јер не застарева. Такође и председник Тадић“

 

                   Употреба термина "стране" може да се повеже са централном влашћу, што је трећи елемент државности. Сва три елемента сте признали шиптарским сепаратистима. Али, још је горе што сте омогућили Шиптарима да мењају презимена и држављанство Срба у личним документима које они издају, а ви признајете. Ако признајете документа, признајете и институцију која то издаје.

                   Дакле, они избацују ић, остављају и, остављају у. На тај начин насилно мењају етничку слику јужне српске покрајине. Шта је то господине Стефановићу? То је злочин против човечности. Насилно мењање етничке слике и подржавање једне групе на штету друге групе јесте злочин против човечности. Ето дела за које ћете ви да одговарате јер не застарева. Такође и председник Тадић.

                   Међутим, овај злочин ДС не би прошао без њихових савезника са којима су заједнички 2008. године кренули да униште највећу опозициону странку, највећу патриотску странку СРС. То су Томислав Николић и Александар Вучић, "Тројански коњ" ДС. У Савету за спољне односе још 2007. године је најављено да Америка мора да се припреми за долазак радикала на власт. Тада су ступиле на дело та америчка сарадничка мрежа и британска сарадничка мрежа, да се не увреди господин Ратковић.

 

„Војску сте уништили до краја и, наравно, то је био први ваш задатак да одрадите тај прљав посао за Американце пре фактичке предаје КиМ. Дакле, апсолутно би било немогуће да обавите овај прљави посао без подршке Николића и Вучића који су вам дали могућност да разбијете највећу опозицију и патриотску странку. Они су усвојили ваше принципе“

 

                   Они су почели да прогањају све што је српско у Републици Србији. Све патриотске странке, све патриотске организације. Војску сте уништили до краја и, наравно, то је био први ваш задатак да одрадите тај прљав посао за Американце пре фактичке предаје КиМ. Дакле, апсолутно би било немогуће да обавите овај прљави посао без подршке Николића и Вучића који су вам дали могућност да разбијете највећу опозицију и патриотску странку. Они су усвојили ваше принципе. Принципе кретања ка ЕУ и принципе окренутости ка САД, њиховој политици. То је унификација друштва политичке сцене Србије. Евроатлантске интеграције по томе немају алтернативу.

                   То је довело до овог злочина над српском државом и над српским народом. Господо опаметите се. Прочитајте опет Устав. Погледајте се у огледало. Видећете ко сте и шта сте. Ви представљате овај народ и ову државу и морате да је браните онако како пише у Уставу.

 

Вука мрзе баш ваши пријатељи из САД, Британије и Немачке!

 

  • Председниче, шта ћете урадити ако неко, нећу да кажем НАТО пакт, нећу да кажем Американци, него неко, нападне Косовску Митровицу?

 

                   ДЕЈАН МИРОВИЋ: Даме и господо, Председниче, ово је ваш говор од пре годину дана. Пажљиво смо га проучили. Ви нисте конкретно рекли каква је наша стратегија. Шта ћемо радити у неком дужем временском периоду. Користим ову прилику - пред грађанима Србије, пред Скупштином - да вас конкретно питам и молим вас да ми конкретно одговорите, јер претпостављам да ћете ви бити задњи говорник: шта ћете урадити ако неко, нећу да кажем НАТО пакт, нећу да кажем Американци, него неко, нападне Косовску Митровицу? Молим вас да ми конкретно одговорите на то питање.

                   Друго питање: шта ћете урадити ако Европски савет, у складу са Лисабонским уговором, пошто се бавите ЕУ и то је основни циљ ваше политике – донесе одлуку, уз блокирајућу мањину која је шест, а знате да само пет држава неће да призна Косово,  да је услов за интеграцију Србије у ЕУ признање КиМ као независне државе? Молим вас да ми конкретно одговорите на то питање. Такође, ми изражавамо чуђење како је могуће да не заштитите свог министра иностраних послова од Француске, Велике Британије и САД. Нису њега лично понизили него државу Србију.

                   Да ли је могуће да једноставно не можете да станете иза неког кога очигледно - због тога што можда добро ради или није добро радио, не улазим у то - мрзе баш ваши пријатељи из Америке, Британије и Француске. Дакле, то је толико очигледно да чак и нама у опозицији боде очи.

 

„Неозбиљно је, ипак сте ви председник Републике, да говорите говорите да је амерички амбасадор на КиМ, тзв. амерички амбасадор, био против позиције, а да је наводно Мерлин Ворлик наш пријатељ!

 

                   Такође, мислим да је неозбиљно, ипак сте ви председник Републике, да говорите са дипломатске, са политичке, из које год хоћете перспективе, да говорите да је амерички амбасадор на КиМ, тзв. амерички амбасадор, био против позиције, а да је наводно Мерлин Ворлик наш пријатељ!

                   Признаћете, председниче, да се ради о једној неозбиљној констатацији. Ми нећемо рећи да ви треба да прихватите наше ставове, али ми сматрамо да су Американци наши непријатељи, америчка администрација је то већ 20 година. Наравно, не очекујем од вас да идете до краја као Слободан Милошевић, да погинете за Косово, или да као Војислав Шешељ будете девет година због одбране српских националних интереса у једном политичком суду.

                   Ипак потребна је једна врста озбиљности и једна врста политичке промишљености. Јер, ви сте председник Републике Србије која је ипак најјача држава на Балкану, иако је понижена изручењем генерала Младића, Хаџића и свих других српских хероја. Иако је покрадена од стране тзв. пријатеља из ЕУ, уствари лихвара који овде имају монопол - 75% банака овде држе. Имамо највеће камате у Европи. Ипак у односу на БиХ, на Хрватску, на Црну Гору, на Македонију, на све оне државе, квазидржаве, како год хоћете, којима се извињавате, ви морате да покажете једну врсту достојанства и једну врсту одлучности.

                   Ми вам нећемо правити проблем ако тако поступите. Молим вас, реалност је следећа. Опет кажем, 20 година се води једна политика која има за циљ уништавање Србије….

 

                   (С. Ђ-ДЕЈАНОВИЋ: Господине Мировићу, а да се мало не обраћате председнику, него парламенту и да поштујете Пословник.)

 

                   ДЕЈАН МИРОВИЋ: Мислим да ће председник ће имати завршну реч - и прошле године смо га пажљиво слушали – а није ништа било увредљиво. Ово су добронамерне примедбе, добронамерни савети, па видите - ако хоћете национално јединство, треба и да чујете једну конструктивну критику.

                   Наравно, прошле године смо чули од председника да СРС не нуди никакву алтернативу, да не нудимо алтернативу. Рекао је то у смислу: да наша да је нереална наша замисао да Србија треба буде прдружжени члан ОДКБ, да је Русија далеко, итд.

                   Ми знамо, господине председниче, да је од господина Бориса Гризлова, председника руске Думе, дошло писмо, позив да Република Србија буде придружени члан-посматрач ОДКБ.

 То писмо се налази код господина Мићуновића и ви то знате. И знају и сви и све дипломате које су вам то преносиле.

                   Шта се десило са тим писмом? Да ли немате довољно политичке храбрости и конструктивности - ако већ са једне стране имате једну непријатељску ситуацију, непријатељску политику - да пробате макар то да будемо посматрачи  у једној организацији која, признаћете, има перспективу има и моћ и силу да нас заштити од ових који покушавају да отцепе део Србије и питање је да ли ће се на томе зауставити.

 

„Да ли је истина да сте променили декларацију од прошле године у УН зато што су вам пријатељи са запада рекли да ће доћи до побуне у Санџаку,  да ће доћи до напада на Косовску Митровицу и да ћеММФ ће повући аранжман са Србијом?“

 

                   Такође, желим да Вам поставим питање пред јавношћу Републике Србије: да ли је истина да сте променили декларацију од прошле године у УН зато што су вам пријатељи са запада рекли да ће доћи до побуне у Санџаку,  да ће доћи до напада на Косовску Митровицу и да ћеММФ ће повући аранжман са Србијом? Молим вас да ми конкретно одговорите на ова два питања.

                   Ако је тако, то је страшно. Ако је тако, значи да се суочавате са једном колонијалном политиком, са једном политиком и уценом која нема краја без обзира ко је на власти, да ли сте ви, да ли ће сутра бити Војислав Шешељ или неко други бити на власти.

                   Дакле, молим вас да ми конкретно одговорите на ова питања.

                   Ако се пође од премисе да нешто нема алтернативу, онда то не може донети ништа добро. У политичком, у економском у било ком другом смислу. Да ли сте размишљали конкретно: шта ће се десити ако до краха Србије - у економском, политичком и сваком другом смислу - доведе политика да ЕУ нема алтернативу? Ако томе води сарадња са ММФ, са Европском централном банком, Европском инвестиционом банком и Европском развојном банком. Да ли имате анализу, да ли имате стратегију у том случају?

                   Одговорно тврдим, а и СРС, да немате! И то није озбиљно понашање и то није понашање које доликује председнику државе, које доликује једној институцији која треба да брине о свим грађанима Републике Србије.


 

„Ми знамо да је од стране ЕУ вама наложено - или сте уцењени, како год хоћете - да се примени план о сарадњи између две Немачке, између Источне и Западне Немачке. Што значи да постоји све осим признања, то није добро. То није добро. И ви морате читав овај процес да вратите у УН“

 

                   Такође, веома је чудно, а и како је могуће - ми примећујемо,ми радимо анализе ваше спољне и унутрашње политике - да постоји једна врста несаглашћа између вас и министра спољних послова? Како је могуће да сте ви тек после шест месеци дошли на његов став из Будимпеште у марту ове године да Србија неће ући у ЕУ ако је Косово услов? До тада је он трпео критике управо од ваше стране, значи, постоји једно несагласје, постоји једна недоумица ко води и како води спољну политику, да ли постоји више спољних политика и то нас забрињава као једну државотворну странку која размишља пре свега о националним интересима Републике Србије.

                   Такође, ми сматрамо и то јасно хоћемо да кажемо да је штетно вођење преговора са тзв. Косовом. Ви њима дајете легитимитет.

                                     Ми знамо да је од стране ЕУ вама наложено - или сте уцењени, како год хоћете - да се примени план о сарадњи између две Немачке, између Источне и Западне Немачке. Што значи да постоји све осим признања, то није добро. То није добро. И ви морате читав овај процес да вратите у УН. Морате да прекинете и са праксом непријатних изненађења за наше руске партнере. Што сте направили прошле године када сте, само у једном дану, променили мишљење о резолуцији УН.

 

„Ви сте због притиска ЕУ, или не знам због чега другог, у једном дану променили мишљење о тој резолуцији  и изазвали сте једну врсту неповерења од стране наших руских партнера. То су прави наши партнери и зато апелујемо на вас да се понашате државотворно и да покажете озбиљност“

 

                   И, уместо да сте имали усаглашен текст - као што сте договорили са Руском Федерацијом, ми то знамо - ви сте због притиска ЕУ, или не знам због чега другог, у једном дану променили мишљење о тој резолуцији  и изазвали сте једну врсту неповерења од стране наших партнера. То су прави наши партнери и зато апелујемо на вас да се понашате државотворно и да покажете озбиљност. А и да ми конкретно одговорите на сва ова питања која сам поставио.

                   Дакле, схватите ово као једну добронамерну критику, иако се не слажемо са вашом политиком, не слажемо се са изручивањем Хагу, не слажемо се да ЕУ нема алтернативу, али у овом случају - када судбина КиМ дословно виси о концу - ми нећемо правити некакве партијске интересе. Нећемо их стављати изнад општих интереса.

                   Зато, најмање што можете да урадите јесте да ми конкретно одговорите на ова питања пред грађанима Републике Србије. Пред овом скупштином и пред свим људима на КиМ и свима онима који гледају ову седницу.

 

Чему такав СБ, чему такве УН?

 

  • Ови из света не раде ништа различито - само су методе другачије - од онога што су радили током 1998. и 1999. године када је НАТО пакт био ваздушно крило и сва логистика УЧК

 

  • Има ли тела, форума или органа где би се нешто озбиљно могло рећи, закључити или донети каква одлука? Бојим се да већ дуго нема, а бојим се и да није случајно што нема!

                  

                   ДРАГИША ЂОКОВИЋ: Шта рећи после свега што се издешавало и пред стрепњама шта још све може да нам се деси и нас да задеси? Поготово за овакве пријатеље и остале из тзв. међународне заједнице, прецизније - оног дела света који себе назива демократским. Може ли ико у овој земљи, ко иоле мисли да нађе сврху и оправдање и за само, нажалост, постојање Савета безбедности, па и самих УН - окарактерисати другачије, осим као насиље, терор и безакоње, вољу или самовољу три сталне чланице СБ да не дозволе расправу о стању на КиМ? Чему такав СБ, чему такве УН?

                   Можда је било и за очекивати, јер ме не изненађује наставак насиља над Србијом, поготово после прошлогодишње одлуке тзв. Међународног суда правде који је несумњиво - свима нам је јасно - донео политичку, а не правну одлуку. А нама и пресуду.

                   У склопу овог погледа, не могу, а да не упитам себе и вас: сећа ли се ико - шта то беше УНМИК, има ли њега негде, оглашава ли се, како је деловао током ове недеље у овој кризној ситуацији? Мислим да је одговор: никакав, нигде и нема  га.

                   Сећамо ли се резолуције 1244? Прецизније: ко још у свету, поготово од моћника и владара света, уважава и поштује и афирмише тај документ?     

 

„КФОР и остали из света не раде ништа различито - само су методе другачије - од онога што су радили током 1998. и 1999. године када је НАТО пакт био ваздушно крило и сва логистика УЧК“

 

                   Сећамо ли се доласка, односно начина и правног утемељења мисије Еулекс и фамозних шест приниципа и шта данас имамо од тога? Сећамо ли се свега онога што је пратило КФОР и његов ангажман у протеклих 12 година и онога за шта јесу и за шта нису надлежни, а сада су чак и надлежни да буду сервис тзв. влади Косова, да им освајају српске територије и покоравају непослушни српски народ по сваку цену, огњем и мачем?

                   Ево, за шта све нису надлежни, нису моћни, нису одговорни, уз напомену да они не раде ништа различито - само су методе другачије - од онога што су радили током 1998. и 1999. године када је НАТО пакт био ваздушно крило и сва логистика УЧК.

                                     Под један: нису надлежни за прогон неколико стотина хиљада Срба и неалбанаца са КиМ, током 1999. године. Сетимо се генерала Џексона. Гле чуда, и он је Британац који је директно протерао Србе из Приштине, Косова поља, Вучитрна, итд. Под два: за убијене Србе у селу Старо Грацко, било их је 14, жели су жито, за подметнуту експлозију под аутобус Нишекспреса, за место Ливадице код Подујева, за недужно страдале и изгинуле тог дана, за убијену децу из Гораждевца. Треба ли икога подсећати,: за убијени брачни пар Столић из Обилића, за погром 17. марта, за десетине страдалих тог дана, хиљаде расељених које је КФОР расељавао јер није могао да их брани, чува и заштити, а шта може?

                   Дакле, за десетине или скоро стотине срушених и до темеља уништених српских цркава, за стотине уништених - да се и траг не познаје српских гробаља широм КиМ - за десетине хиљада узурпираних кућа и станова и остале приватне имовине, за фамозну "Жуту кућу". Чак и за њу нису надлежни, неће и не могу да буду. И све тако у круг, а сви на свету знају шта је тамо рађено и какве монстроузне радње су тамо чињене.

 

„Наравно, дилеме нема - нема ту ни "н" од неутралности“

 

                   Сви знате које то моћне светске силе, поново и опет, не дају да се направи озбиљна истрага и да монструми одговарају. Рекло би се да се злочинци знају, а остаје питање -чији је злочин? Шта остаје после толико примера и питања? Да ли има икога ко стварно има дилему шта је функција, улога и задатак те статусно неутралне мисије и њених протагониста? Наравно, дилеме нема - нема ту ни "н" од неутралности.

                   Но, има ту питања и за нас саме. За све нас што представљамо државу Србију, или смо на било који начин укључени у сва политичка збивања, а првенствено у она која су везана за КиМ.

                   Прво је питање: да ли се неко сећа приче о седам прутова и њиховом ломљењу? Да ли смо свесни како и колико смо подељени, фрагментирани, исцепкани, вођени парцијалним интересима, а понекад и ирационалним сујетама? Има ли томе краја? Докле и чему све то? Да ли они што врше власт и имају моћ, мислим на мало дужи временски период, имају интерес да нас уједињују и организују или да деле и свађају? Нисам сигуран, не бих се заклео да је увек било позитивно и конструктивно.

                   Друго питање, а то је утисак који годинама носим, јесте: ко се у овој земљи бави КиМ? Има ли тела, форума или органа где би се нешто озбиљно могло рећи, закључити или донети каква одлука? Бојим се да већ дуго нема, а бојим се и да није случајно што нема! Нажалост, они који би као неко и нешто по том питању требало да раде - то поодавно не чине. Немојте само рећи да су то били Координациони центар, који је у старту накриво насађен и за разне ствари употребљаван и злоупотребљаван, па и његов следбеник, тј. Министарство за КиМ. Нажалост, нису никада, ма ко да им је био на челу!

 

„Људи на Космету знају за изјаве свих ирелевантних политичара, да никада неће прихватити уцењивање чланством у ЕУ зарад одрицања од КиМ. Надају се да нико није, не дај боже, променио тај став“

 

                   Треће питање - и то јако озбиљно - везано језа Србе и неалбанце, припаднике Косовске полицијске службе и неко ће кад-тад морати да на њега да одговор. Наиме, познато је да је донета одлука, након нелегалног проглашења тзв. косовске државности, да Срби и неалбанци иступе из КПС и да не прихвате ланац команде из тзв. МУП Косова. Питање је: до када је то трајало, ко је и зашто поново послао Србе преко моста, послао их у МУП Косова у, рекло би се, загрљај Бајрама Реџепија? Том несрећном интеграцијом почињу да се стварају врло озбиљни проблеми на КиМ, поготово на његовом северном делу.

                   Само још једно осетљиво и за неке болно питање_ докле и шта даље са узимањем плата из Приштине? Хоћемо ли и даље толерисати и охрабривати такво понашање? Да не заборавим и мешетарење са косовским институцијама и њиховим међународним спонзорима код тендера, често непотребних и измишљених. Има ли томе краја? Има ли контроле или ћемо се само чудити и ишчуђавати?

                   После свега, остаје питање: шта сада радити, шта сада учинити, како се даље борити и на крају изборити за опстанак, за право на живот? Ако погледамо наша искуства, бар нас који смо преживели све ово на КиМ, једно је јасно: Срби никада неће пристати на ово што им се сада намеће, бар не добровољно. Наравно, траже и очекују помоћ од своје државе. Ту спора нема, једне, једине - Србије. Мислим да је и то легитимно. Иако врло често кратко памте, знају за изјаве свих ирелевантних политичара, да никада неће прихватити уцењивање чланством у ЕУ зарад одрицања од КиМ. Надају се да нико није, не дај боже, променио тај став.

 

                   Срби са КиМ очекују озбиљнији и организованији рад на КиМ и око КиМ. Очекују и укључивање више релевантних појединаца и институцију у све то. Знају да нас нема премного, нажалост, и да није време за сујете и поделе, поготово ако их власт и моћници подстичу. Дакле, потребна нам је мудрост, одлучност и чврстина да се истраје у неприхватању наметнутих и једностраних решења, а уз то и, понављам, много, много више рада и организације, креативних решења, да се побољша свакодневни живот и опстанак српске заједнице на простору КиМ.

 

„Дакле: са вама, поштовани пријатељи, уз вас, тамо где најпунијим устима изговарамо поклич `Србија`. Борићемо се да вечито трајемо и останемо на нашем КиМ““

 

                   Времена су тешка, стање је озбиљно и изазови велики. Слободан сам и нешто лично да додам свему овоме. Не замерите ако је овај говор био емотиван, можда и недипломатски, превише отворен и директан. Али, ово говори човек који је од првог дана 1999. године стао на браник и много тога преко главе превалио, који је у све ово ушао да би могао да опстане на свом огњишту. Ннаравно, са својим сународницима и свим лојалним грађанима, који имају само једну отаџбину, нашу драгу Србију.

                   Не причам ово да бих добио следећи мандат, нити били какву функцију, већ да поручим првенствено мојим сународницима и суграђанима да ћу увек бити тамо где сам и те, сада далеке, 1999. године био. Дакле: са вама, поштовани пријатељи, уз вас, тамо где најпунијим устима изговарамо поклич `Србија`. Борићемо се да вечито трајемо и останемо на нашем КиМ.

 

ЕУ нам отима Космет, а и до вашег ће Дорћола

 

  • Па шта би са тим вашим пријатељима из НАТО пакта и ЕУ? Одрекли се од вас. Да ли је онај за једнократну употребу при крају?
  • о Како да вам верујемо? Ево га Горан Богдановић, први Србин који је био у оној влади Бајрама Реџепија задужен за пољопривреду. Сада се просечан Србин пита: да ли га је више плаћао Бајрам Реџепи или Борис Тадић? Смешкај се ти, само се смешкај, ја увек дигнем прст

 

 

                   ЗОРАН КРАСИЋ: Госпођо Дејановић, колико има времена, овог антиевропског?

                   (Председник: Осам минута и 10 секунди.)

                   Много вам хвала. Будите мирни, нећу да вас подсећам на оно што вам годинама причам када срљате у Европу и у НАТО пакт: да правите велику штету. Данас смо имали јединствену прилику, у овој сали су била два одликована. Једном су пре неколико дана дали одликовање, још му нису ни дали одликовање, а ови УЧК, како их зовете, обукли униформе и кренули на граничне прелазе. Покварише човеку прославу, а требао је да добије неку награду.

                   Малопре беше један Бамбино, и он добио исто признање за Најевропљанина. Па када вам Европа даје одликовања, онда сте нешто урадили. Ево шта сте урадили.

                   Кренуло је. На КиМ ће бити наши пријатељи из НАТО пакта и ЕУ. Па шта би са тим вашим пријатељима? Одрекли се од вас. Да ли је онај за једнократну употребу при крају? Да не понављам оно што су моје колеге причале, данас сте замислили седницу где би спречили суноврат и пад ваше популарности и да предупредите неке стварно непредвиђене догађаје. Аданас сте ви овде најавили да то личи на "Олују", "Бљесак" итд. Како да вам верујемо? Ево га Горан Богдановић, први Србин који је био у оној влади Бајрама Реџепија задужен за пољопривреду. Сада се просечан Србин пита: да ли га је више плаћао Бајрам Реџепи или Борис Тадић? Смешкај се ти, само се смешкај, ја увек дигнем прст.

                   (Председник: Молим вас, немојте се обраћати министру, обраћајте се посланицима и парламенту.)

 

„Онда имамо овог до Јелене Триван, такође, ево, вас гледам госпођо. Двехиљадите године доносио паре у џаковима из америчке амбасаде да дођу баш ови на власт. Сада ја не знам коме да верујемо овде“

 

                   Ја се обраћам, госпођо Ђукић, само вама. Ја у вас гледам као у икону, даље не гледам уопште. Где смем да погледам. Извините молим вас, ви сте много лепши него ови други, морам вама да се обраћам.

                   Онда имамо овог до Јелене Триван, такође, ево, вас гледам госпођо. Двехиљадите године доносио паре у џаковима из америчке амбасаде да дођу баш ови на власт. Сада ја не знам коме да верујемо овде.

                   (Председник: Молим вас, не можете вређати министра. Хтела бих само да вас подсетим, бићу принуђена да изрекнем санкцију.)

                   Добро, само ви терајте, госпођо Ђукић, нема никаквих проблема. Није он још министар, ви нисте информисани. Имамо ми ту оне који су причали да ће да секу руке, свега ми имамо ту, али да грађани знају.

                   Шта је са локалном влашћу на територији КиМ у српским општинама? Ко је тамо на власти? Ви сте 2009. године прекратили мандате, нисте хтели да исплаћујете плате, па сте онда кренули са жутим овцама да обезбедите већину, да бисте смирили српски народ на КиМ, у очекивању одлуке Међународног суда правде од 22. јула прошле године. Па сте мењали резолуције.

 

„Ово је резултат политика које су водиле проевропске странке, пронатовске странке“

 

                   Прошле године сам вас упозоравао на царински печат. Па сте пре месец дана ишли у Француску седам дана да преговарате о изради царинског печата. Па сам вас упозоравао 5. или 4. септембра 2008. године на ССП. Сећате се: оног дана кад је због амандмана човек са 58 година рекао – `почео сам својом главом да размишљам`.

                   Ово је резултат политика које су водиле проевропске странке, пронатовске странке. Наравно, не желимо ми да оставимо никога на цедилу. Желимо да демонстрирамо јединство, али не са амандманом Јелене Триван `под окриљем ЕУ`.

                   Не, ЕУ нам отима КиМ, а видите да се припремају и даље - до вашег Дорћола. Захваљујући вама сазнали смо праву истину о ЕУ и НАТО пакту. Деведесет посто грађана не жели да чује за НАТО пакт, 80% не жели да чује за ЕУ. Још колико дана сте на власти? Проблем САД, Велике Британије, НАТО пакта и ЕУ је да нађу инсајдера који ће да призна.

                   Знају они врло добро да насиље не може да буде трајно решење. Неће имати међународно признање. Потребан је инсајдер, ако неће овај, припрема се други. И то је поента и то је оно што треба да извуче као наук сваки Србин.

                   Сећате се, није се српски народ бранио у Книну, није се бранио у Приштини, он се увек бранио у Београду, демократским средствима. Па видите, према ситуацији са КиМ, ко год да је на власти, не одговара ЕУ и НАТО пакту, Великој Британији.


 

„Можете да радите шта год хоћете, можете да се мажете са чим хоћете, можете да се скидате колико год хоћете. Истрошени сте. Прави се резерва“

 

                   Можете да радите шта год хоћете, можете да се мажете са чим хоћете, можете да се скидате колико год хоћете. Истрошени сте. Прави се резерва. До пре месец дана имали сте могућности да промените политику за 180 степени и ово је што се десило ових дана преурањено, месец дана унапред, а Влада зна, руководство зна, договорило се и онда ће да скочи неко од одликованих и да каже – не можемо ми да бранимо Косово у саставу Србије од вас Срба са територије КиМ. Зато су изјаве да су на барикадама патриоти, наркомани, криминалци итд.

                   Знате шта је реалност? Када у клановској подели на КиМ Шиптари зауставе на неком прелазу неког наркодилера, он бежи на српску страну, јер је заштићен. Заборавили сте да постоји још један прелаз где контролише Србија шта улази, али то вас не интересује. Да покријете ову ситуацију, да се уоквири независно Косово, да са њим развијате добросуседске односе, пошто је то услов за ЕУ, да побратим Јосифовић шаље своје хеликоптере, да то тамо пребаце.

                   Нисте хтели да расправљамо о Еулексу 2008. године. Кажете – председничко писмо Савета је омогућило да дође Еуелекс. А у називу шта је: јачање институција правне државе будућег независног Косова.

                   Празна вам је прича, али то је слаба утеха за све нас. Ваша политика је катастрофално погрешна и ми користимо прилику данас да то кажемо свим грађанима Републике Србије. Кренули сте још од погрешних термина. Апсолутно погрешних. Па вас је малопре Ћирић ујео, па вас је сада Драгиша Ђоковић ујео, па вас је Стојанка ујела, па не знамо да ли се хвале, да ли се куде.

 

„Грађани Републике Србије, извуците поуку. Нема бланко поверења онима који деле жуте овце, онима који се припремају да прекроје вашу вољу“

 

                   Чиме да се хвале, а шта куде? Куде политику Бориса Тадића, одликованог.Европска унија га је одликовала, али водите рачуна - има нешто што је за једнократну употребу. А када се то пробуши, онда неко упрља прст. Водите рачуна о томе.

                   Грађани Републике Србије, извуците поуку. Нема бланко поверења онима који деле жуте овце, онима који се припремају да прекроје вашу вољу. Због тога су данас организовали ову седницу. Да су хтели раније, послушали би глас опозиције. Смешних ствари има овде. Кажу: Влада предлаже...

                   (Председник: Време.)

                   …Само секунда... Народној скупштини, а то је 126, да тих 126 обавежу владу Мирка Цветковића и ми треба да саучествујемо у томе. Играла се маца.

                   ПРЕДСЕДНИК: Молим вас, немојте ометати говорника. Време је истекло.

 

И после Младића и Хаџића: Косово за ЕУ!

 

  • Зар је требало да са овако вођеном одбраном КиМ доживимо историјски пораз државе Србије и њеног народа да би се пријатељска власт у Србији сетила како је неопходно расправљати о Србији у Србији?

                  

                   АЛЕКСАНДРА ЈАНКОВИЋ: Пошто основно питање данас није питање одговорности Владе него питање очувања Косова, било је подједнако непримерено да страствено нападамо једни друге, али и да затварамо очи пред чињеницом како је ова власт водила крајње тајновиту или, како би то модерније сами превели, нетранспарентну политику о Косову држећи и јавност Србије и Скупштину као највише законодавно тело у Србији по страни. Осим кад власт сама доспе у ћорсокак и када је потребно било поделити одговорност за последице погрешних одлука са законитим представницима народа.

                   Ако знамо да политичка неодговорност није само чињење зла, већ и нечињење добра, не могу а да не констатујем како је власт практично развластила Скупштину. Да о питања наше јужне покрајине спомиње, а камоли да о њима расправља.

                   Од почетка овог сазива, значи три године, само смо једном, скоро пре годину дана, 26. јула 2010, на захтев Владе, говорили о питањима КиМ. Радни наслов те седнице, опет мотивисане поделом одговорности за предузете погрешне акције власти, био је: предлог одлуке Народне скупштине о мишљењу Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности привремених институција КиМ и наставку активности Републике Србије и одбрани њеног суверенитета и територијалног интегритета.

                   Наравно да о наставку тих активности нисмо били информисани, а пет пута смо имали шансу да, у складу са пословничким могућностима, поставимо посланичка питања која функционишу као строго контролисани возови. Нема ни минималног скретања са трачница или следи казна за вербални деликт.

 

 

„Само је још недостајало да у Скупштини почнемо да анализирамо женидбено-удадбене огласе, па да се прединтегришемо са Европом. Значи, само је Косово морало да сачека“

 

                   Зар је требало да са овако вођеном одбраном КиМ доживимо историјски пораз државе Србије и њеног народа да би се пријатељска власт у Србији сетила како је неопходно расправљати о Србији у Србији?

                   Зар је могуће да Скупштина Србије није имала простора да у дневни ред сваке седнице, поред сетова европских закона, уврсти најважнији српско питање о КиМ? Све је било важније - и сексуално опредељење и промена полова и хемијска анализа власи национално мотивисаних групација - само је још недостајало да у Скупштини почнемо да анализирамо женидбено-удадбене огласе, па да се прединтегришемо са Европом. Значи, само је заправо Косово морало да сачека.

                   Сачувај ме Боже таквих пријатеља, за непријатеље ћу се сам постарати – сасвим је исправно да закључи народ Србије и да додатно каже: ви више немојте да нас браните.

                   У пракси је испало да и после Караџића и после Младића и после Хаџића на ред долази једно те исто – Косово, и то не као и Косово и ЕУ, већ као Косово за ЕУ. Без ичијег одобрења, иако по Уставу Скупштина Србије доноси одлуке о важним спољнополитичким питањима, ушло се у прихватање Еуелкса као последица Ахтисаријевог плана, ушло се у споразум о граничној сарадњи, у тражење мишљења са крајње трапаво формулисаним питањем.

                   Уместо тужби против држава које су примениле правно насиље, што је нормално био увод у коначно негативно мишљење Међународног суда правде. Одустало се не само од тужби против агресора, већ и од самог појма агресије, па ћете данас у законској регулативи Министарства одбране Србије прочитати само како је реч о бомбардовању.

 

„Одустало се од тужби против држава које су извршиле правно насиље и прешло на инфантилну позицију тражења мишљења од оних који су извршили насиље да ли смо ми у праву што се сматрамо жртвом насиља“

 

                   Можда ускоро пробају да нас убеде и да бомбардовања никада није ни било.

                   Одустало се од тужби против држава које су извршиле правно насиље и прешло на инфантилну позицију тражења мишљења од оних који су извршили насиље. Питали смо их да ли смо у праву што се сматрамо жртвом насиља. И, добили смо очекивани одговор: нисте јер да сте уверени како сте у праву, не бисте ни тражили мишљење од нас.

                   Дијалог у Бриселу дао је катастрофалне резултате, јер његов циљ није било реално побољшање услова живота на КиМ, већ успостављање добросуседских односа, што би водило у то да Србија посредно призна Косово. Никакво шушумигање кроз разговоре, којима би представници међународне заједнице уразумили власти у Приштини да одустану од својих агресивних настојања, није било делотворно. Ни то, а ни фантазирање о подели Косова.

                   Влада у Приштини је последње потезе - ембарго на робу из Србије и слање специјалаца на административне прелазе - повукла уз благослов Вашингтона и Брисела, учинивши да КФОР буде у њеној функцији. Како се то, молим вас, усред успешних преговора могло догодити да се КФОР отргне контроли и да НАТО преузме улогу специјалне власти на Косову?

                   У једној сувереној држави формирана је НАТО држава по већ виђеној сценаристичкој секвенци: прво насиље, па правно насиље, па опет ред најзлослутнијег насиља над народом коме су угрожена сва људска права.

 

„То се зове окупација, а преговора о добрим комшијским односима са окупаторима не може да буде“

 

 

                   Како се то зове када НАТО специјалци прогласе два административна прелаза у једној земљи за забрањене зоне? Како се зове то када исти ти миротворци забране доток хране и лекова онима којима је и сам живот забрањен? То се зове окупација, а преговора о добрим комшијским односима са окупаторима не може да буде.

                   Ако директор српске полиције гарантује заштиту представницима КФОР, не би било лоше да нас неко информише ко гарантује заштиту српском свештенику, оцу Игору Ђокићу из Липљана, који окупатора вероватно провоцира мантијом, ко Радишу Миленковића из села Сушица код Штрпца и многим другима?

 

„Тешко ми је да поверујем како је једини кривац за ескалацију насиља на северу КиМ амерички амбасадор у Приштини, а да ослободим сваке одговорности неког Бајдена, који је у Србији био радо виђен гост“

 

                   Сценарио са хулиганима који долазе по опробаном методу коњице из америчких вестерн-филмова већ је виђен на Маркалама, Рачку и где год је било потребно да Срби из позиције невине жртве буду преведени у позицију геноцидних агресора. Знате, стварно ми је тешко да поверујем како је једини кривац за ескалацију насиља на северу КиМ заправо амерички амбасадор у Приштини, а да ослободим сваке одговорности неког Бајдена, који је у Србији био радо виђен гост, упркос сталном етикетирању нашег народа као геноцидног.

                   Слажем се са Тадићевом констатацијом да ова седница Скупштине треба да допринесе смиривању ситуације, наравно, само под једним условом. Да се деловањем Народне скупштине Србије званична политика Србије врати на колосек Резолуције Савета безбедности УН 1244, на Савет безбедности УН као једини меродаван међународни чинилац решавања питања КиМ, као и на Устав Србије који, наравно, налаже да деловање свих политичких чинилаца буде у складу са нормом о Покрајини, као неодвојивом делу државе Србије.

 

„Шта је спорно у  амандману да Србија инсистира на отварању нових преговора?“

 

                   Утолико уопште не разумем зашто сте одбијали амандмане опозиције, а посебно предлог колеге из ДСС који је јасно и аргументовано образложен у пет тачака. Шта је ту спорно да Србија инсистира на отварању нових преговора? Толико сте успешно водили преговоре да нам је стварно потребна нова политика.

                   Малопре је министар полиције, први заменик премијера, рекао је да нам је потребна нова политика, да се Србија у свим будућим подухватима придржава резолуција Народне скупштине од 2005. до 2007. године. Шта је спорно у предлозима да се окренемо међународним чиниоцима који су спремни да подрже и подупру Србију у различитим међународним активностима? И да се - у вези са свим тачкама које су овде наведене - успостави унутрашњи политички консензус и национално јединство чији ће гарант и контролор бити ова скупштина. Не понаша се тако, ако нам је циљ да све унутрашње разлике и међустраначке расправе остваримо по страни.

                   Ако постанемо свесни да само у заједници, која је изнад сваког појединачног ускостраначког интереса, тренутног рејтинга или сујетног инструментализма, можемо да повратимо достојанство Србији и да одбранимо суштинске националне државне интересе. Онда не би требало да буде ни тешко, а камоли немогуће, да се данас коначно саберемо и сложимо око једне суштински најсветлије и најскупље речи каква је Косово. Размислите још једном о томе.

 

Тадићеви сарадници не знају ништа!

 

  • Волео бих да знам став председника Републике: да ли  оно о неприхватљивости независности Косова - као кад вам се неко јело не свиђа, а морате да ручате - да ли тај став остаје и даље?
  • Занимљив је говор министра унутрашњих послова, потпредседника Владе господина Дачића, кога председник Скупштине није опоменуо кад је прозивао председника Републике
  • Ово је први текст у коме не препознајем рукопис Бориса Тадића. Мислим да је препустио неком свом сараднику да ово напише, а ти сарадници не знају ништа, осим да медијски брукају челнике СНС

 

                   ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Пре 20-ак дана сам у  интервјуу у "Вечерњим новостима" рекао нешто због чега је послато писмо амбасадорима свих држава чланица ЕУ, како бих ваљда био обрукан. Рекао сам - ако поставе услов да признамо независност КиМ - да тог часа прекидамо преговоре са ЕУ и то је неко из медијског штаба, који једини и ради у владајућој коалицији, протумачио као прилику да коначно остане владајућа већина једина која може да рачуна да јој Европа ваљда више никада неће отказати подршку коју је увек до сада давала.

                   Нисам чуо никога из владајуће коалиције да је тако нешто рекао. Прво, да му је икада постављено такво питање -пошто то вама не смеју да поставе - а друго, да сте икада експлицитно одговорили на питање - шта бива онога часа када вам ЕУ - за чланство у ЕУ - постави услов да Србија прихвати независност КиМ? Волео бих да председник Републике, који ће да поклапа ову нашу дискусију, то је његов добар манир, после њега, наравно, више неће бити расправе, али, ево, волео бих да знам став председника Републике - да ли је оно о неприхватљивости независности Косова, као кад вам се неко јело не свиђа а морате да ручате - да ли тај став остаје и даље?

                   Занимљив је говор министра унутрашњих послова, потпредседника Владе господина Дачића, кога председник Скупштине није опоменуо кад је прозивао председника Републике. Да је неко од нас из опозиције то рекао, сигурно би био опоменут. Али, ево, цитирао бих из стенограма: "Овде је председник Републике господин Борис Тадић. Нека каже свима вама, ја га позивам - шта су му обећали амерички представници и ЕУ и кад смо прихватили Еулекс и кад је прихватана Резолуција у Генералној скупштини УН. Да ли је тада речено да неће бити промене реалности на терену?"

 

„Ако сте, господине Тадићу, директно одлучили да прихватимо Еулекс - зато што вам је речено да стање на терену неће да буде промењено, а сада је промењено - ви сте обманули Србију, целокупну српску јавност, а Србе на КиМ изложили великој опасности од погрома“

 

                   Ако сте, господине Тадићу, под утиском таквих обећања прихватили све то што се дешавало у последњих годину дана у Србији и на КиМ, време је да и ви за нешто преузмете одговорност, да се више не кријете иза неспособне Владе, а да своју неспособну Владу више не кријете иза парламента. Ако сте ви директно одлучили да прихватимо Еулекс - зато што вам је речено да стање на терену неће да буде промењено, а сада је промењено - ви сте обманули Србију, целокупну српску јавност, а Србе на КиМ изложили великој опасности од погрома.

                   Када неко помене овде од посланика председника Тадића, добије прекор да му се не обраћа и да се обраћа посланицима, а не председнику Републике. Имам заиста много стрпљења и много могу да истрпим и избегавам врло често ову салу зато што ме ту очекују непријатности од посланика којима дозвољавате да свашта кажу о мени, Александру Вучићу, о СНС. Користите их као рукавице, да не испрљате руке. Или као нешто друго, да не испрљате нешто друго.

 

„За све оно што ви о мени изговарате и што вам наређује ваш председник, имам одговор: о вашем председнику никада нисам рекао лошу реч, пошто сам му крстио два унучета. Ако он то не поштује, ви би требало, као Срби, да поштујете“

 

                   Само молим све вас који се усуђујете да о мени уопште говорите, да знате неколико ствари о свом животу, а и о мени, као о човеку. За све оно што ви о мени изговарате и што вам наређује ваш председник, имам одговор: о вашем председнику никада нисам рекао лошу реч, пошто сам му крстио два унучета. Ако он то не поштује, ви би требало, као Срби, да поштујете.

                   С друге стране, 2008. године имали смо расправу у оној згради, када сам изнео један од разлога зашто смо се посвађали и рекао да је у присуству Драгана Тодоровића ваш председник рекао да је изгубљено КиМ. Имате то у стенограмима. У реплици је Драган Тодоровић рекао да је он рекао да је отето КиМ. Пре три године. За шта се ви сад борите, кад кажете да вам је отето КиМ пре три године?

                   Дакле, ако могу још једном само да резимирам - мада ће и господин Пелевић, заслужио је да говори о свему овоме - на вашу душу ова декларација. Сами сте је написали. Нешто од сугестија сте прихватили, текст је био изузетно лош. Ово је први текст у коме не препознајем рукопис Бориса Тадића. Мислим да је препустио неком свом сараднику да ово напише, а ти сарадници не знају ништа, осим да медијски брукају челнике СНС. Дакле, сами сте написали, сами поправљате, нећете, не желите да поправите довољно.

                   Данас смо целог дана, то сам отворено рекао господину министру Јеремићу, били под утиском да се ноћас нешто припрема на барикадама. На сву срећу, изгледа да од тога нема ништа. Али, заиста очекујем да у најскорије време КФОР крене на српске барикаде. А ви овде прозивајте једни друге, гледајте ко ће кога да надговори, тражите грехе од пре 10, 15 година. Ми ћемо сви остати грешни за оно што ће да се деси за два-три дана.

 

„Дошло је време да они који воде Србију, да они који предлажу овој скупштини, вама - већини која не може да одбије ништа од онога што Влада предложи - да преузму и одговорност“

 

                   Због тога, у име тог јединства, које није постигнуто, али хајде да га искажемо, ми ћемо гласати за предлог ове декларације. Али, заиста мислим да је дошло време да они који воде Србију, да они који предлажу овој скупштини, вама - већини која не може да одбије ништа од онога што Влада предложи - да преузму и одговорност.

                   Није одговорност од избора до избора. Одговорни људи и раније осете кад су погрешили, кад су начинили грешку и како та грешка може да буде исправљена. Искрено, починили сте много грешака. На силу одржавате мандат од четири године. Проћи ће и то време до избора, кад год да одлучите да их одржите, али све оно што радите за те четири године - све се вреднује свакога дана. А не оног дана када потрошите десетине милиона евра на кампању.

                   Дакле, нека нас оптужује за шта год ко хоће, али никад нисмо гласали против декларација које су предлагале разне владе у овој скупштини о КиМ. Не можемо ни сада да будемо против. Само осећам стрепњу и  бојазан да смо данас прали зубе, а младим колегама - које се усуђују да говоре о мени ружно и непристојно, без икаквог разлога - препоручујем да провере да ли су се окупали и да ли су опрали зубе.

 

 

Двапут си Шешеља лажно оптужио да хоће да те убије!

 

  • За шта се бориш ти Томиславе Николићу? Оптужујеш сада Бориса Тадића пред истим газдом, јер ти је стало до његове подршке

 

                   ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Просто је невероватно како неко има кратко памћење. Каже да никада о Војиславу Шешељу ништа ружно рекао, а два пута га је оптужио да хоће да га убије.

                   Када се утврдило да је то апсолутна лаж, скрива се иза имунитета. Толико о поштењу и толико о томе како се ко понаша.

                   За шта се ми боримо? Боримо се да учинимо све што је до нас, колико можемо, да заштитимо интересе Србије и грађане Србије. За шта се бориш ти Томиславе Николићу? Оптужујеш сада Бориса Тадића пред истим газдом, јер ти је стало до његове подршке.

                   До 2008. године ниси се борио за подршку ЕУ. Борио си се за подршку српскога народа. У томе је разлика између нас и тебе. Боримо се за подршку српскога народа, а не ЕУ и оних који нас уништавају задњих 20 година.

 

За убиство сам сазнао од Тадића

 

  • Ја гледам како ћемо да победимо ДС, а ви гледате како да изгледате бољи од нас, па макар остала ДС 100 година на власти!

 

                   ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Сви се ми боримо за подршку грађана Србије, само што се ја за ту подршку борим успешно. За разлику од вас који одавно не знате шта је цензус на изборима на којима се појавите.

                   Што се тиче оптужби да је (Шешељ) спреман на убиство - ја сам то сазнао од Бориса Тадића, а ви сте то сазнали, није то за вас тајна, о томе сам говорио у медијима, на седници Одбора за одбрану и безбедност, где су вам то потврдили директор полиције и директор БИА.

                   Никада ме нико није позвао због тога на било какав суд и на имунитет се не позивам, нити ћу да се позовем. Не волим да се тужим са људима, иначе бих многе од вас тужио.

                   Свима вама говорим ви. Многе бих од вас могао да тужим, јер сте много увреда рекли на рачун мене и моје породице. А ја сам изнад тога. Ја гледам како ћемо да победимо ДС, а ви гледате како ћете да изгледате бољи од нас, па макар остала ДС 100 година на власти.

                   Ви бринете о КиМ, а нећете потписе посланика СНС, па макар се не говорило о КиМ. Ви умете да добацујете најружније речи које постоје у овој сали.

                   Имате благонаклоност и подршку оних који воде седницу. Зашто сте заборавили шта смо говорили онима који не освајају гласове? Да сте много добри, лепи и паметни, само вас неће народ.

                   ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Овим је завршен круг реплика.

 

Србија имала обећање ЕУ и САД да неће бити промене стања док дијалог траје

 

  • Нисам споменуо председника Тадића да бих га критиковао, него, једноставно, да би јавност то сазнала

               

                   ИВИЦА ДАЧИЋ: Хтео бих само да прокоментаришем, пошто ме је господин Николић споменуо, када сам говорио о обећањима међународне заједнице.

Говорио сам о неискрености тих обећања и то се протеже дуги низ година. Подсетићу да је Ричард Холбрук, који је био овлашћени преговарач САД, обећао Слободану Милошевићу крајем 1998. године и 1999. године - неко каже чак и потписао - да САД никад неће признати независност Косова и Метохије, наговарајући га - што је он тада и прихватио - да дође тзв. верификациона мисија ОЕБС.

                   Такође, добро знате да су после бомбардовања - као завршетак ратних операција - уследили Кумановски споразум и Резолуција 1244 која је такође гарантовала суверенитет наше земље што је после десет, једанаест година, наравно заборављено.

                   Такође, и када је прихватан Еулекс - говорило се о, колико беше, тачака шест? О шест тачака. Временом су се те тачке некако изгубиле из политичког дискурса.

                   Сада - то није никаква тајна - нисам споменуо председника Тадића да бих га критиковао, него, једноставно, да би јавност то сазнала. Не знам колико је познато, мислим да је о томе такође јавно било речи, да је Србија ушла у дијалог уз  обећање представника ЕУ, а сигурно и америчке администрације, да док траје тај дијалог неће бити промене реалног стања на терену. А то пре свега значи: на северу Косова и Метохије.

                   То говори о неискрености међународне заједнице, односно неких великих сила у међународној заједници, што ми сигурно морамо имати у виду као реалност. То је реалност на коју ми морамо да подсетимо представнике међународне заједнице. Јер, шта је овај покушај сада на северу Косова, него покушај промене, насилне промене реалног стања на терену, што није у складу са оним што је договорено када је био почетак дијалога.

 

 

Господине Дачићу, где је и шта је та „црвена линија“?

                  

  • Да ли је то један мртав Србин, пет, десет, петнаест или двадесет? Када ће држава Србија, као што пише у редлогу Декларације да уради све што може?

 

 

                   МИРОСЛАВ МАРКИЋЕВИЋ: Желим да искористим ова два минута да се сви заједно запитамо: шта из ове данашње дискусије могу да закључе људи на барикадама на северу Косова.

                   Документ ће да изгласа огромна већина народних посланика, документ се зове Декларација. Да ли то значи да ће оно што је написано у Декларацији бити само декларативно, пошто је овде заменик председника Владе говорио о црвеној линији. Тражим у име посланичке групе Нове Србије, а верујем да је то једино шта интересује наше Србе који су сада на северу Косова, на барикадама: господине Дачићу, где је та црвена линија, шта је та црвена линија? Да ли можете ви, господине председниче, да кажете где је та црвена линија. ако не можете - могу и то да разумем?

                   Да ли је то један мртав Србин, пет, десет, петнаест или двадесет? Када ће држава Србија, као што пише у редлогу Декларације да уради све што може?

                   Ако хоћемо, можемо много тога. Дакле, не желим да будем схваћен овде да позивам на насиље, на рат. Само питам најдобронамерније. Где је црвена линија?

                   Да ли је то директно угрожавање живота Срба на северу КиМ? Ако не можете да кажете овде у директном преносу, кажите на Савету за безбедност. Позовите вође свих парламентарних странака и реците им, а неко нека пренесе том јадном народу и тим Србима доле.

                   Видим велику храброст код тих људи. Да их не храбримо узалуд, господо функционери, министри који владате силом у овој земљи. Да им не дајемо узалудну наду.

                   Зато ја тражим од вас да кажете где је та црвена линија? Где је црвена линија?

                   Мислим да је то најважније питање које се губи у овом надгорњавању ко ће да буде патриотскији, ко ће да буде проглашен за издајника, ко за државника. То ви треба одговорите оном народу на КиМ, на северу, на барикадама. Ноћас нас гледају и слушају. Где је црвена линија господо, браћо и сестре?

 

Добар државник никад не сме да каже да неће ратовати!

 

  • Гласао сам за ову Декларацију не зато што је добра, не због Владе, него због оних јадних људи који доле на барикадама чекају тенкове и оклопна возила КФОР

 

                             БОРИСЛАВ ПЕЛЕВИЋ: Власт је дуго избегавала да ова Скупштина одржи седницу посвећену КиМ. Чак је и председник Скупштине, госпођа Ђукић-Дејановић, пре само два дана изјавила да таква седница није неопходна, да треба дати поверење тиму за преговоре и да Влада има добру платформу за решавање ситуације на КиМ.

 

                   Сада ми се чини да Влада жели да усвајањем ове Декларације пребаци одговорност за ситуацију на КиМ на српски парламент. Оно што је несхватљиво јесте да је Декларација тако лоше написана да је невероватно да је председник Владе могао да је потпише.

 

                   Замислите, у преамбули, у алинејама 2, 3 и 4, стоји да се Србија плаши опасности која прети јер ће Косово прогласити једнострано независност. То је невероватно. То се, господо министри десило још пре неколико година, или ми живимо у различитим периодима или ви дозвољавате да вам неки чиновник само препише преамбулу из неке декларације од пре шест година. Стварно је неприхватљиво. Поред тога ја сам данас на Одбору за КиМ гласао за ову Декларацију. Не зато што је добра, не због Владе, него због оних јадних људи који доле на барикадама чекају тенкове и оклопна возила КФОР.

 

„Ни један државник у свету, ни један председник не би рекао тако нешто јер се тиме шаље погрешна порука Хашиму Тачију - да слободно навале јер Србија неће ратовати“

 

                   Потпуно добронамерно желим, жао ми је што је Председник на тренутак изашао, да скренем пажњу на нешто што добар државник не би смео никада да каже и да изјави, а он је рекао на почетку ове кризе да Србија неће ратовати. Наравно да Србија неће ратовати. Сви ми то знамо, али председник једне државе то не сме да каже. Он може да каже да Србија не жели да ратује.

                   Мора да каже да Србија жели да заштити своје грађане Србе са КиМ који су у овом тренутку угрожени као и 1999. године. Ни један државник у свету, ни један председник не би рекао тако нешто јер се тиме шаље погрешна порука Хашиму Тачију - да слободно навале јер Србија неће ратовати. Србија не жели да ратује, али Србија сасвим сигурно жели да заштити своје грађане на КиМ. О томе се ради и то нису добре изјаве.

                   Ситуација не КиМ је веома тешка. Будите сигурни да ти људи доле гледају ову Скупштину. Гледају је и Албанци на КиМ. Будите сигурни да их интересује свака наша реч и да наш људе заиста жестоко, жестоко дира у срце неозбиљност коју смо у неколико наврата данас показали. Они од нас траже јединство. Макар пола оног јединства који су они показали ових дана тамо.

 

„Покажемо вечерас да је, макар за вечерас, макар за тренутак, наша партија Србија. Морамо и Србима и Албанцима доле да покажемо врло јасно да нећемо Србе на КиМ оставити на цедилу“

 

                   Тамо више нема партија. Тамо нема странчарења. Тамо људи имају само једну партију, Србију. Ајдемо да им мало покажемо вечерас да је, макар за вечерас, макар за тренутак, наша партија Србија. Да заборавимо ову бруку и срамоту коју смо повремено данас показивали, ругајући се практично тим људима доле који су на барикадама, који су остављени сами себи.

                   Нема наше полиције, нема наше војске да их брани. Они се бране, али они бране и нас. Није то демагогија. То је стварно тако. Од њих треба да учимо како се брани држава. Морамо и Србима и Албанцима доле да покажемо врло јасно да нећемо Србе на КиМ оставити на цедилу.

                   Зато ћемо данас и ми из СНС подржати ову Декларацију и спремни смо да сносимо одговорност за то, јер желимо - макар за тренутак - да будемо јединствени и да се боримо за наш народ и за нашу територију КиМ.

                   ПРЕДСЕДНИК: Даме и господо народни посланици, подељен вам је амандман, текст амандмана Одбора за Косово и Метохију. Питам представника предлагача, да ли је овај амандман прихватљив за Владу, односно за вас, господине Председниче? Изволите, имате реч.

 

Да, прихватљив је

 

                   МИРКО ЦВЕТКОВИЋ: Хвала. Прегледао сам усаглашени текст декларације и у име предлагача желим да кажем да је за нас овај амандман прихватљив.

                   ПРЕДСЕДНИК: Пошто на листама посланичких група више нема пријављених за реч, пре него што закључим јединствени претрес, питам да ли желе реч председници, односно представници посланичких група који нису искористили прави из члана 96. Пословника? Не.

                   Закључујем јединствени претрес.

                   ПРЕДСЕДНИК: Нећу поново рећи све оно што сам већ казала, да пре него што закључим јединствени претрес... А, господин Велимир Илић ипак жели реч. Имате још четири минута, господине Илићу. Изволите.

 

Категорије: 

Коментари