Милу поручено: Бока се ујединила са Србијом директно, а не преко Подгоричке скупштине

 БУДВА: „ПОКОЉЕЊА ДЈЕЛА СУДЕ“ – ПРОСЛАВА ПОЧЕЛА ХИМНОМ „ОНАМО НАМО“, ЗАВРШЕНА „МАРШОМ НА ДРИНУ“

* Момир БУАЛАТОВИЋ: Црна Гора је 1916. као држава престала да постоји. Долазак српске војске у Црну Гору, а посебнп у Боку Которску, није дакле могао бити чин уништења Црне Горе, него њене поновне успоставе. Истина, на новим основама. Када би мало размислили и данашњи црногорски властодршци би постали свјесни – да није било 1. децембра 1918. године, не би било ни мајског референдума из 2006. године и тзв. обнове државне самосталности Црне Горе. Упамет се. браћо!

* Момчило КРИВОКАПИЋ, архијерејски намесник бококоторски:  Прије сто година, сваки Бокељ од Дебелог бријега до Спича знао је да није Црногорац, а сваки је Црногорац знао да је Србин. Бока се ујединила са Србијом директно, а не преко Подгоричке скупштине. Горе главу српски народе, горе главу српски народе Боке которске! Прошли су сви окупатори, па ће проћи и ови! Ничија није горјела до зоре“

* Марко Бато ЦАРЕВИЋ: Наши преци који су 1918. на Митровдан умарширали у овај древни град, доносећи слободу стали су у строј неумрлих српских витезова од Косова па до данашњих дана. Зато са ове прославе позивам све оне који нас дубоко вријеђају проглашавањем наших предака за окупаторе властите земље, да престану са таквим понашањем јер ми поштујемо њих и њихове претке. Нека живе наша вјековна заштитница Русија и наши савезници! Нека живи наша Бока Которска! Живјеле наше Црна Гора и Србија! Живјела слобода. Нека је вјечан српски народ!“

* Миодраг ЛИНТА: Браћо Срби, будите поноси на ваше претке! Идеје ослобођења и уједињења су вечне. Онај који жали за окупатором, тај тешко може бити Бокељ, Црногорац, Херцеговац, тешко може бити Србин. Доста је било неслоге међу Србима, много нас је коштала. Будимо јединствени као што је била највећа и најбоља генерација оних великана из 1918. године. Нека је вечна слава нашим прецима ослободитељима и ујединитељима! Нека вечно живи народ Црне горе и Боке

* Чедомир АНТИЋ: То што режим Ђукановића настоји да промени историју говори о томе на којој би страни он и његове присталице били 1914. и 1941. године. Он је историјски поражен, а да ли ће бити поражен у будућности је питање које се односи на будућност читавог нашег народа. Они нису успели ни у чему другом, осим да буду привезак и слуге моћних и силних на овоме свету. Ви имате сва права да се побуните, имате сва права да изборите равноправност са другим народима. Надам се да ћемо се ускоро видети када дође слобода, када дође демократија и Србин више не буде роб

* Александаре РАКОВИЋ: Режим Ђукановић-Марковић покушао је да нам забрани да вам се обратимо на великим свечаностима поводом српског ослобођења и уједињења. Као што видите, није успео. Будимо стрпљиви. Ми смо сви као народ прегурали и окупације које су трајале предуго и окупације које су трајале кратко. И овај покушај окупације идентитета у Црној Гори и српске Црне Горе неће бити вечан. Моја основна порука је – ујединићемо српске земље и ослободићемо српско море

_______________________________________________________________________________

         У БУДВИ је - у препуној Сали медитеранског спортског центра - одржана централна прослава стогодишњице Ослобођења и Уједињења 1918-те по под називом „Покољења дјела суде“.    

         Свечаност је била величанствена, а њени учесници су поручили: наша је обавеза да слободу стечену 1918. године чувамо, зарад жртве наших великих и славних предака, али и зарад напретка и среће наших потомака.

         Прослава је почела традиционалном химном Црне Горе „Онамо намо“, коју је написао краљ Никола.

         Први председник Црне Горе од увођења вишепартијског система и некадашњи савезни премијер Момир Булатовић истакао је да век државног уједињења Боке которске и Црне Горе са Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца представља  велики датум наше прошлости.

         –Прије четири године, када смо обиљежавали почетак Великог рата, присјетили смо се да је тада моћно Аустро-угарско царство војно напало малу и исцрпљену Србију. Циљ није био да је побиједи и освоји. Поклич је био „Србија мора умријети“! Исто се односило и на Црну Гору, мада није било речено. У историји модерног ратовања тешко је наћи сличан примјер објаве рата. Срби нису били добри као робови, већ само као мртви, подсјетио је Булатовић.

         На наш понос, истакао је он, краљ Никола – цар јунака се није уплашио, већ је стао уз братску Србију и Русију и објавио рат и Аустро-угарској и Њемачкој.

         – Нажалост, опште ратне прилике су довеле до црногорског војничког пораза и одлуке краља Николе да распусти војску и напусти Црну Гору. Те, 1916. године, Црна Гора је као држава престала да постоји. Аустро-угарска окупација, потпомогнута шпанском грозницом и великом глађу и сиротињом, показала је јасну намјеру да царству треба простор, али без локалног становништва. Долазак српске војске у Црну Гору, а посебну у Боку Которску, није дакле могао бити чин уништења Црне Горе, него њене поновне успоставе. Истина, на новим основама. Када би мало размислили и данашњи црногорски властодршци би постали свјесни – да није било 1. децембра 1918. године, не би било ни мајског референдума из 2006. године и тзв. обнове државне самосталности Црне Горе, казао је Булатовић.

Момир Булатовић

         Он је указао на огромне жртве које је однио Први свјетски рат.

         – Често замишљам Србију у којој су оних 1300 каплара остали живи, изродили дјецу и радовали се унуцима. И Црну Гору из које Аустро-угари нису интернирали у Мађарску цвијет наших мушких глава, којима се никада није сазнало ни броја ни стрва. Камо те лијепе среће. Све те жртве заслужују поштовање и захвалност. Шта год ми тренутно мислили, оне су уграђене у наш животни код. Оне нам доносе исконски страх од људске глупости и одвратне себичности. Оне треба да упозоре куда ове двије страшне људске мане могу довести. Свакога, а посебно нас у Црној Гори. Зато, упамет се, браћо, нагласио је Булатовић.

         Он је осудио забрану уласка у Црну Гору истакнутим српским интелектуалцима.

         –На нашу свеукупну срамоту, десило се и то “чудо невиђено” – академику Матији Бећковићу и тројици српских интелектуалаца, професора универзитета забрањен је улазак у Црну Гору. То се не може отћутати. То се не смије прећутати. Против такве самовоље, чистог безакоња и страшне незнавености сваки одговоран човјек мора да дигне глас. Зато вас молим да ову моју ријеч схватите као крик против безумља које је захарало у нашем државном врху, казао је Булатовић.  

Момчило Кривокапић

               Кривокапић: Прошли су сви

              окупатори, па ће проћи и ови

         СКУП је благословио протојереј Српске православне цркве, ставрофор Момчило Кривокапић – архијерејски намјесник бококоторски.

         - Прије сто година, сваки Бокељ од Дебелог бријега до Спича знао је да није Црногорац, а сваки је Црногорац знао да је Србин, нагласио је он.

         Напоменуо је да „постоје они који мрзе све што је српско, негирајући чињенице, и при том стварају фантастичне теорије као што је она да је Сима Милутиновић Сарајлија залудио Његоша српством и косовским митом, а Његош све Црногорце убиједио да су Срби и да су потомци косовских јунака“.

         Подсјетио је и да признавањем Косова* и уласком у НАТО Црна Гора постаје Монтенегро, те да почиње вулгарна монтенегринизација у свим сферама.

         – Од реда људи не знају да Бока никада није била Црна Гора, а да су Грбаљ, Будва, Маине, Браићи, Бечићи и Паштровићи Бока Которска. Бока се ујединила са Србијом директно, а не преко Подгоричке скупштине, нагласио је отац Момчило и поручио:

         „Горе главу српски народе, горе главу српски народе Боке которске! Прошли су сви окупатори, па ће проћи и ови! Ничија није горјела до зоре“.

Марко Царевић

            Царевић: Ослободиоци не

                 могу бити окупатори

         ПРЕДСЕДНИК Одбора за прославу 100 година ослобођења Будве Марко Бато Царевић казао је да је поносан на обележавање најславнијег датума наше историје, када је после готово пет стотина година туђинске власти извојевана слобода.

         Он је истакао да наши преци нису имали дилему да ли треба да се боре за слободу.

         - Поднијели су у том страшном рату Бокељи са својом браћом Црногорцима и Србијанцима огромне жртве заједно са Херцеговцима, Крајишницима, Сремцима, Личанима, Банијцима, Кордунашима, Бачанима, Банаћанима, Славонцима, Босанцима, Далматинцима и другима. Црна Гора је у Великом рату изгубила око 40 000 људи, око 10 одсто од цјелокупног броја становника. Огромна је то жртва за тако малу земљу. Жртве Србије су биле готово незамисливе. Скоро 28 одсто од укупног становништва је страдало у борбама, злочинима над цивилима, а затим од глади и опаких болести, навео је Царевић.

         Према његовим речима, Бокељи – Новљани, Которани, Ришњани, Луштичани, Грбљани, Маини, Побори, Брајићи, Паштровићи, Кривошије– православци и католици учестовали су у великом броју у славној борби за слободу.

         –Бока Которска дала је свом народу 1900 добровољаца који су се борили у редовима црногорске и србијанске војске и других савезничких армија, казао је Царевић, додајући да дело које су за собом оставили – освојена слобода – стоји као извор светлости и путоказ нашој и будућим генерацијама.

         Погинули наши Бокељи, додао је он, и сви други из свих српских крајева који су живот положили на олтар домовине, жртвујући свој живот за живот свог народа и слободне државе подигли су сами себи најлепши споменик непролазне славе који су се урезали у сећање народа заувек.

         Успомена на њих живи и живеће много више у памћењу њиховог потомства више него било који споменик који им је сазидан.

         –Праведно је, поштено и људски да у оваквим приликама, поводом славних јубилеја,  искажемо почаст која им припада и да покажемо да их се сјећамо. Предали су нам ову земљу слободну захваљујући њиховој борби и храбрости. Њихово јуначко срце одбранило је углед малог народа, предвиђеногод стране мрачних сила да буде уништен, а његово име затрто, казао је Царевић.

         Зато, истакао је он, не пристајемо и не прихватамо, опасну тезу и агресивну пропаганду по којој су наши преци, који су били и најбројнија група у јединицама српске војске која је ослободила данашњу Црну Гору, заједно са црногорским комитама, окупатори Црне Горе и Боке.

         – Бока је до 1918. године, не вољом својих грађана, већ снагом окупације и вољом великих сила, била саставни дио Аустроугарске, па су наши преци који су на Митровдан 1918. године, умарширали у овај древни град, доносећи слободу стали у строј неумрлих српских витезова од Косова па до данашњих дана. Због свега тога, желим да са ове прославе, позовем све оне који нас дубоко вријеђају проглашавањем наших предака за окупаторе властите земље, да престану са таквим понашањем, јер се на тај начин само уноси још једна нова линија подјеле у ионако већ тешко избраздано народно биће. Ми поштујемо њих и њихове претке и тражимо да они ураде исто када смо ми у питању, поручио је Царевић.

         Вјерујем, додао је он, да смо сви научили велику лекцију да је срећа и радост човјекова много више у слободи него у било чему другом.

         –Наша је обавеза да ту слободу чувамо, зарад жртве наших великих и славних предака и зарад напретка и среће наших потомака, казао је Царевић и закључио: „Нека живи наша вјековна заштитница Русија и наши савезници! Нека живи наша Бока Которска! Живјеле наше Црна Гора и Србија! Живјела слобода. Нека је вјечан српски народ!“

Миодраг Линта

         Линта: Будва је вечерас центар целог Српства

         - ОВАЈ величанствени скуп показује да су бесмртне и непролазне вредности које су красиле наш народ кроз векове, а у центру којих је увијек била слобода, истакао је председник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта.

         Он је нагласио да око питања слободе са Србима никада није било погађања, није било компромиса, „јер смо се за њу жртвовали као ретко који народ“.

         - Ви сте потомци оних који су на плећа оборили велику окупаторску силу, који су победоносно умарширали у своја села и градове. Бокељи, ваши преци, њих 1900 добровољаца били су елитни део велике српске војске, и они, ослободиоци, ратници- победници ушли у овај град који је вечерас центар целог Српства, истакао је Линта.

         Подсетио је и да је српска војска пре 100 година ослободила и оне „који су нам се представљали као браћа, а који су само чекали повољан тренутак да направе геноцид над нашим народом, као што су то урадили током Другог светског рата, посебно за време НДХ“.

         –Браћо Срби, будите поноси на ваше претке! Немојте никада да заборавите чињеницу: идеје ослобођења и уједињења су вечне. Онај који жали за окупатором, тај тешко може бити Бокељ, Црногорац, Херцеговац, тешко може бити Србин. Будите истрајни на свом путу, издржите и пребродите сва искушења! Доста је било неслоге међу Србима, много нас је коштала. Будимо јединствени као што је била највећа и најбоља генерација оних великана из 1918. године. Нека је вечна слава нашим прецима ослободитељима и ујединитељима! Нека вечно живи народ Црне горе и Боке, поручио је Линта.

Чедомир Антић

         Антић: Против прославе само квислинзи

         ДРАГО ми је што је коначно дошло време да се српски народ Црне Горе, српски народ Боке Которске упути ка слободи и ка демократији, поручио је путем видео обраћања један од четворице српских интелектуалаца којима је забрањен улазак у Црну Гору др Чедомир Антић.

         – Сила је уточиште слабог, а Ђукановић не би овај прогон према свима нама примењивао да не види да му прети политички крај. Уверен сам да ова стогодишњица нашег ослобођења и уједињења поново сведочи о великим тежњама нашег народа и поново сведочи о његовој историјској победи. То што режим Ђукановића настоји да промени историју, што је немогуће, говори о томе на којој би страни он и његове присталице били 1914. и 1941. године. Он историјски јесте поражен, а да ли ће бити поражен у будућности је питање које се односи на будућност читавог нашег народа, нагласио је Антић.

         Напомиње да они нису изградили нову црногорску нацију, јер знају да, када би је изградили демократски, морали би да је изграде у братству са Србима и Србијом, а не негирајући их.

         – Они нису успели ни у чему другом, осим да буду привезак и слуге моћних и силних на овоме свету. Управо зато, у борби за ваша национална права, у борби за равноправност српског народа, у борби за једну чињеницу – да је Црна Гора макар и српска – ви имате сва права да се побуните, имате сва права да изборите равноправност са другим народима. Желим вам срећну стогодишњицу ослобођења и уједињења, желим свима нама више среће у овом веку, и надам се да ћемо се ускоро видети када дође слобода, када дође демократија и Србин више не буде роб, поручио је Антић.

Александар Раковић

           Раковић: Срби су преживели

         све окупације, па ће и Милову

         ПУТЕМ видео линка обратио се и историчар Александар Раковић, којем је такође забрањено да уђе у Црну Гору.

         – Српски народе српске Боке и српски народе српске Црне Горе! Режим Ђукановић-Марковић покушао је да нам забрани да вам се обратимо на великим свечаностима поводом српског ослобођења и уједињења. Као што видите, режим у томе није успео. Будимо стрпљиви. Ми смо сви као народ прегурали у било којој српској земљи и окупације које су трајале предуго и окупације које су трајале кратко. И овај покушај окупације идентитета у Црној Гори и српске Црне Горе неће бити вечан. Моја основна порука је – ујединићемо српске земље и ослободићемо српско море, поручио је Раковић.

Даница Црногорчевић

         Наступили Ивана Жигон, Вук Костић, Даница

      Црногорчевић, Лазар Николић, Андријана Рудић...

         У богатом културно-уметничком програму учествовали су Ивана Жигон, Даница Црногорчевић, Вук Костић, Лазар Николић, Андријана Рудић, хор Српско пјевачко друштво „Јединство“, Пјевачко друштво „Грбаљ„, Дјечки хор школе за веронауку парохије Маинско-брајићке, као и а капела састав Србски православни појци.

         Они су извели атрактиван програм аутентичних песама које потичу из Првог светског рата и периода непосредно након њега, као и сет изворни песама из Црне Горе и Србије.

         Њихови наступи праћени су бурним аплаузима.

         Посебно емотиван био је наступ групе Косовски божури, који је пропраћен овацијама.

Пјевачко друштво "Грбаљ"

         Програм су водили позната новинарка из Србије Јована Гузијан и популарни глумац Славиша Чуровић.

         Скуп је завршен песмом „Марш на Дрину“, једном од најлепших песама из Првог светског рата.

         Обележавање века ослобођења се наставља 9. новембра у Котору свечаном академијом, а програм се завршава се 11. новембра у Грбљу гдје ће у манастиру Подластва бити света архијерејска литургија и парастос погинулима у ратовима 1912-1913. и рату 1914-1918.

         https://www.in4s.net/uzivo-iz-budve-pocela-proslava-vijeka-oslobodjenja-...