„Јустинијанова куга“ помогла исламу да постане освајачка религија, а „Црна смрт“ – експанзији Турака

САМО ДВЕ НАЈВЕЋЕ И НАЈСТРАШНИЈЕ ПАНДЕМИЈЕ СУ ПРЕОБЛИКОВАЛЕ СВЕТ

* „Римском апокалипсом“ се означава низ страшних догађаја који су уследили након убиства Јулија Цезара. Плутарх је записао: „Током целе године после убиства Цезара, сунце је било бледо и без зрака - топлота која је долазила из њега била је безначајна и немоћна. У ваздуху је била нека врста мрака и тежине... Хлеб (жито) је прерано избледео, био је без листа и умирао је од хладног окружења“

* „Јустининајовој куги“ је претходило  помрачење Сунца, које је наводно трајало целе 526. године. Куга се у Цариград вратила 542. када је град погодии и разорни земљотрес који су његови становници доживели као `смак света`. Од куге је 544 у Цариграду умирало до 5000 људи дневно. Куга, која се појавила у петнаестој години Јустинијанове владавине, била је посебно снажна у години његове смрти (565). Каснији аутори процењују да је полувековна пандемија покосила 50–100 милиона људи

* „Црна смрт“ је косила од 1346. до 1353. године, а погодила је - према различитим проценама - трећину до две трећине тадашњег хришћанског света. И многи средњовековни Европљани били су потпуно уверени да је куга човеково дело, па су за Црну смрт оптуживали маварске краљеве, турске султане и локалне Јевреје који су се суочили са низом погрома

__________________________________________________________________

        Аутор: Владимир МОЖЕГОВ

        ПОСТОЈИ проверено правило: ако оно што се догађа око вас почне да изгледа као хаос - направите корак уназад, изађите из токова информација који вас узбуђују, покушајте се повући уназад и посматрати слику што је могуће мирније.

        И данас, када нам светска ситуација са корона вирусом нуди много више питања него одговора, а централни слоган светске штампе остаје „Свет после корона вируса више неће бити исти“, - време је да поступимо управо по поменутом правилу.

        Дакле, покушајмо да изађемо из информативног хаоса који нас окружује и бацимо поглед уназад на светску историју у целини. Конкретно, на оне тренутке када је наша цивилизација била изложена нападима истински глобалних епидемија.

        Није их било толико много. Генерално, знамо за само две пандемије које су у потпуности преобликовале свет.

        То су, пре свега, "Јустинијанова куга", која је у 6. веку од Христова рођења стала на пут светској експанзији Источног Римског Царства, и такозвана Црна смрт, која је поткопала снагу хришћанске Европе, стварајући потребне услове за почетак Ренесансе и Реформације. Симболична слика, међутим, неће бити потпуна ако не будемо имали у виду неке важне чињенице.

        Прву - „Римску апокалипсу“, односно низ страшних догађаја и догађаја који су уследили након убиства Јулија Цезара и замало се завршили смрћу Рима - пратила је пандемија.

        „Током целе године после убиства Цезара, сунце је било бледо и без зрака - топлота која је долазила из њега била је безначајна и немоћна. У ваздуху је била нека врста мрака и тежине... Хлеб (жито) је прерано избледео, био је без листа и умирао је од хладног окружења“, писао је Плутарх.

        У исто време, катастрофе су се сливале у Рим једна за другом.

        После проласка комете - гласника катастрофа - дошла је разорна поплава. Вода се уздизала до самог храма Венере и учинила је бескућницима хиљаде грађана Рима.

        Иза поплаве је завладала глад. Иза глади - истребљујућа куга...

        Последњи и четврти јахач апокалипсе био је грађански рат, који је трајао две деценије.

        У историји је постојала још једна, симболична али ретко помињана пандемија, а ипак помно забележена у Библији.

        Мислим на такозвану Филистејску кугу, која је погодила непријатеље Израиља након што је повратио Ковчег завета као трофеј.

        Прва Књига о краљевима (поглавље 5) говори о томе како су Филистејци (око 1200. године пре нове ере) донели Ковчег као трофеј заробљен од Јевреја у град Азот, који је убрзо погодила куга.

        Грађани су пожурили да прокријумчаре Ковчег у град Геф, који је такође захватила епидемија. Тако је куга, уништавајући филистејске градове један за другим, пратила Ковчег све док Филистејци, престрављени, нису убацили свој трофеј у кола и послали га Израиљцима.

        Наводно су ови догађаји и њихово тумачење (заједно с причом о великом Егзодусу, када је чудна епидемија погодила прворођенчад Египћана, оставивши Јевреје недирнутим) допринели настанку посебне мистике куге, коју су Јевреји почели доживљавати као директну божанску интервенцију. Као Божји прст који усмерава судбину Израела.

        Али, прва прецизно забележена историја пандемије била је "Јустинијанова куга", која се ширила по територији Римског царства од 531. до 589. године и својим деструктивним последицама подсећала на догађаје у Риму на додиру античке и нове ере.

        Као и прву „римску апокалипсу“, и ову су пратили небески знаци, природне катастрофе, суше, глад и поплаве (на пример, код обале Варне 544. године, Црно море је преплавило обалу за четири хиљаде корака).

        Као и прва апокалипса, овом „божанском погубљењу“ претходило је необично помрачење Сунца, које је трајало целе 526. године.

        У Константинопољу је 532. године дигнут Ников устанак, проузрокован борбом престоничких политичких партија које су град готово претвориле у рушевине.

        Године 542. град су погодиле куга и разорни земљотрес. Снажна тектонска активност од Цариграда до Александрије није престајала све до 557. године, када су главни град Византије шокирали најснажнији потреси, које су његови становници доживели као `смак света`.

        Следеће године се велика куга вратила у град, а још три године касније (562-563), престоницу је погодила велика суша, праћена крвавим масакрима.

        На врхунцу епидемије, куга, која је погодила и источни део империје (Египат, Етиопију, Грчку, Антиохију) и западни (Италију, Галију, Немачку, Енглеску) земље хришћанске екумене, односила је сваког дана стотине, па чак и хиљаде живота (према неким информацијама, 544 у Константинопољу је умирало до 5000 људи дневно).

        Опустошила је читава подручја. Причало се да је куга, која се појавила у петнаестој години Јустинијанове владавине, била посебно снажна у години његове смрти (565).

        Каснији аутори процењују да је полувековна пандемија покосила 50–100 милиона људи.

        А моралне последице по царство биле још страшније.

        За понашање људи током куге карактеристични су очај, паника и одбацивање свих моралних норми. Другим речима, ништа боље не поткопа духовне темеље једне државе од истребљујуће пандемије.

        Куга је сломила дух Византијског Царства и подрила његову снагу...

        Куга готово није ни дотакла Арабијско  полуострво што је допринело настанку и јачању ислама који би – да није било куге - тешко успети да изађе из оквира тог полуострва и прерасте у светску религију.

        Стога се може рећи да је та пандемија преокренула историју.

        „Црна смрт“ је трајала од 1346. до 1353. године, а погодила је - према различитим проценама - трећину до две трећине тадашњег хришћанског света.

        Узроци катастрофе нису сигурно познати.

        И средњовековни Европљани били су потпуно уверени да је куга човеково дело, па су за Црну смрт оптуживали маварске краљеве, турске султане и локалне Јевреје који су се суочили са низом погрома.

        За кугом је дошло бујање јеретичких култова, паганских учења и паничних есхатолошких очекивања, а за њима је – век касније – дошла Реформација.

        „Црна смрт“ је олакшала експанзију Османлија на десетковану Европу и довела до радикалне смене финансијске аристократије.

        Доминација фирентинских банкарских породица заувек је остала у прошлости.

        Уместо католичких банкарских кућа појавили су се зеленаши новог типа, који су – током наредних 100 година - одлучно ишли ка капитализму.