Француски град Драп се одрекао свог Булевара Стаљинград – Запад фалсификује и историју Руске империје

ДЕ ГОЛ 1966. ЦЕЛИХ 20 МИНУТА ЋУТЕЋИ СТАЈАО ПРЕД СТАЉИНОВИМ ГРОБОМ

* Градска управа навела да Стаљинградска битка «није за историјски понос» и да Француска не треба да истиче битке из прошлости које нису битне за њену историју

* Извршни секретар НКПЈ и одборник у Скупшини опшине Земун Александар ЂЕНИЋ: Садашње генерације немају право да забораве да је победа Црвене армије у тој бици била темељ коначог пораза фашизма

* Амбасада РФ у Паризу се обратила градоначелнику Драпа и свима који су донели одлуку цитирањем Шарла де Гола: «Стаљинград није само симбол победе, већ и изванредна лекција шта савезници могу постићи када се уједине против омражене Немачке“

        * Руски историчар Максим ВАСКОВ: «Ако погледамо Немачку, где је русофобија главни политички правац, јасно је да Хитлер за њих није затворена страница историје. Недавно је генерални секретар НАТО-а Марк Руте разговарао са Трампом о томе да Русија треба да капитулира. То је идеја Адолфа Хитлера. Немачка се враћа нацистичким традицијама»

____________________________________________________________

            НА СЕДНИЦИ градског већа француског града Драпа донета је одлука да се промене називи за више од 40 улица, укључујући и Булевар Стаљинград, пише француски Nicematin позивајући се на изворе у локалној власти.  

            «Улица Лењина постала је улица Роџера Капелинија (названа у част недавно преминуле личности из Драпа), Трг Лењина постаје Трг Луја Делфина (пилот који је, према речима градоначелника, живео у Драпу). Булевар Стаљинград постаје Булевар Ривди-Пајон», пишу локални медији.

            Вреди напоменути да француска јавност није подржала ове промене, али у одговор на критике градска управа је навела да Стаљинградска битка «није историјски понос» и да Француска не треба да истиче битке из прошлости које нису битне за њену историју.

            Одлуку власти Драпа нису подржали ни у другим европским земљама.

Шарл де Гол У Москви

            Извршни секретар Нове комунистичке партије Југославије (НКПЈ), одборник у Скупшини опшине Земун Александар Ђенић, истиче да садашње генерације немају право да забораве да је победа Црвене армије у тој бици била темељ коначог пораза фашизма.

            «Фашизам је постао оруђе рата против Русије. Француске власти желе да промене име булевара како би све што подсећа на јунаштво совјетског народа у борби против фашизма нестало из њихове културе сећања. СССР и његови грађани принели су највеће жртве за победу над фашизмом, а француски Покрет отпора предводили су комунисти које је подржавао СССР. То је историјска чињеница. У данашњој антикомунистичкој и антируској хистерији, која влада Француском, извртање чињеница и измишљање традиција имају за циљ да будуће генерације не знају и тиме буду лакше манипулисани», рекао је Ђенић.

            Он је нагласио да је рехабилитација фашистичких колаборационаста данас честа појава. Европска унија је формално заснована на антифашистичким принципима, али у пракси толерише неофашистичке и колаборационистичке покрете, посебно у бившим социјалистичким земљама које су сада чланице ЕУ или кандидати за чланство. Тако је, на пример, Србија била приморана да усвоји Закон о рехабилитацији – што је био услов ЕУ за њен улазак у Унију.

            Ђенић истиче да се у Србији, као и у Источној Европи, често рехабилитују ратни злочинци које називају «борцима за демократију и људска права». Историјске чињенице се изврћу како би сарадња са окупаторима била представљена као мудар политички потез, а борба за слободу и социјалну правду као авантура и злочин.

            Амбасада РФ у Паризу прокоментарисала је одлуку власти Драпа на свом Telegram каналу, назвавши је циничном. У амбасади су подсетили да су совјетске трупе под Стаљинградом нанеле одлучујући пораз Вермахту, што је у великој мери предодредило крах нацистичке Немачке и ослобођење Европе од нацизма.

            «Код Стаљинграда су разбијене немачке дивизије које су 1940. марширале улицама окупираног Париза. А сада заменик градоначелника А. Рисо тврди да тај догађај нема значаја за историју Француске. Такве изјаве нису само извртање чињеница, већ и покушај преписивања историје», наводи се у саопштењу.

            Стаљинградска битка инспирисала је покрете отпора широм Европе на оружану борбу против немачко-фашистичког окупатора. Руска амбасада истакла је да Француска није била изузетак.

            Амбасада се обратила градоначелнику Драпа и свима који су донели одлуку цитирањем Шарла де Гола:

            «Желим да одам признање Стаљинграду и да истакнем лекцију коју нам даје... Стаљинград није само симбол победе, већ и изванредна лекција шта савезници могу постићи када се уједине против омражене Немачке“.

            Француски лидер (и активиста Покрета отпора током Другог светског рата) никада није порицао допринос Совјетског Савеза победи у Другом светском рату.

            Године 1966-те, када је посетио Москву, разговарао је о сарадњи Француске и СССР-а, али је и обишао значајна места укључујући Стаљинград.

            Влада СССР-а била је изненађена када је, након посете космодрому Бајконур, Ермитажу, Асколдовој гробници и научним центрима, де Гол изразио жељу да види гроб Јосифа Стаљина.

            Тада је гроб вође био тужан призор – празна плоча без датума рођења и смрти. Ипак, Шарл де Гол није оклевао: стајао је и ћутао читавих 20 минута.

            Запад умањује победу СССР-а  

            Данас Запад умањује допринос Совјетског Савеза у победу у Другом светском рату.

            Максим Васков, експерт Југозападне управе Федералне агенције за питања националних мањина Русије, говори када је и зашто почело фалсификовање историјских података, уз указивање:  

            «Извртање историје почело је одмах након победе СССР-а, када је почео Хладни рат.

            После распада Совјетског Савеза, земље Балтика и Пољска почеле су да намећу Европи свој наратив – чак не антисовјетски, већ отворено русофобичан, у покушају да нанесу штету Русији“, објашњава овај историчар.

            Додаје да су Литванија, Летонија, Естонија и Пољска од 1991. успеле да наметну своје виђење историје земљама ЕУ. Оне не само што подржавају русофобију, већ и профитирају на ширењу „фантомске руске претње“.

            Те земље прећуткују чињеницу да је СССР до последњег тренутка покушавао да створи антихитлеровску коалицију и да су Минхенски споразум са Хитлером и политика Британије према Чехословачкој покренули механизам који је довео до Другог светског рата.

Максим Васков

            «Пољска је поделила Чехословачку са Хитлером, али данас нико о томе не говори. Кривица се пребацује не само на нацистичку Немачку, већ и на Совјетски Савез. То је очигледно извртање историјске истине у служби русофобне пропаганде усмерене на европску јавност», наглашава Васков.

            Фалсификовање историје кроз образовање

            Он тврди да се за ревизију историје користе медији и научне институције, па су објављене бројне монографије у којима се СССР оптужује за избијање Другог светског рата. Осим тога, таква псеудонаучна литература уводи се у образовне програме.

            Европа «демонизује Русију» не само преко фалсификовања историје СССР-а, већ и Руске империје.

            Васков истиче да модерна Европа није једина, која демонстрира неприхватљиву незахвалност. Председник САД Доналд Трамп недавно је изнео тезу да су Сједињене Државе победиле у рату, а да је СССР само помагао у појединим фазама.

            «Ако погледамо Немачку, где је русофобија главни политички правац, јасно је да Хитлер за њих није затворена страница историје. Недавно је генерални секретар НАТО-а Марк Руте разговарао са Трампом о томе да Русија треба да капитулира. То је идеја Адолфа Хитлера. Немачка се враћа нацистичким традицијама», закључио је експерт.

             Он је истакао да европске земље имају конкретне циљеве: оправдати сваки евро потрошен на борбу против Руске Федерације, скренути пажњу са унутрашњих проблема (нпр. сиромаштва са којим се Европа није изборила), заташкати миграциону кризу (због миграната европски градови губе идентитет) и представити Русију као агресора који је кроз историју спроводио ратну политику.