Чудесни Запад ускоро ће Западњацима забранити и да мисле `погрешно`

НАВРШИЛО СЕ 70 ГОДИНА ОД ЧЕРЧИЛОВОГ ГОВОРА У ФУЛТОНУ КОЈИ ЈЕ БИО СИГНАЛНА РАКЕТА ЗА ХЛАДНИ РАТ

Винстон Черчил у Фултону 

* Свима већ постаје јасно да крај Трампове чудне четворогодишње владавине и повратак у Белу кућу „глобалне моћи“ преко Бајденове администрације означавају почетак нове фазе хладног рата и повратак биполарног света какав нисмо видели тридесет година

* За тридесет година униполарног света, животни стандард пао је за 99% на целом Западу, укључујући и саме Сједињене Државе. А укупан светски јавни дуг (односно дуг држава приватним банкама) достигао је космички ниво - 200-300 одсто светског БДП

* Буш Старији одржао је свој говор о стварању „новог светског поретка“ (то јест униполарног света под вођством Сједињених Држава) 11. септембра 1990. Тачно 11 година касније, Америку је потресао чудовишни терористички напад због којег је Бушов син морао хитно да преиспита оно што је његов отац рекао о изградњи света „ослобођеног од терористичких претњи и усредсређенијег на правду и безбедност»

* Филозоф Карен СВАСЈАН: „У Европи данас можете разговарати о било чему и како желите, под условом да ствари не називате правим именом. У супротном сте изложени репутацијским ризицима. Можете бити сврстани у „фашисте“, након чега ће комшије и колеге престати да вас поздрављају»

______________________________________________________

       Аутор: Владимир МОЖЕГОВ

       УПРАВО се навршило 75 година од чувеног говора Винстона Черчила у америчком граду Фултону, у којем је бивши британски премијер рекао дословно следеће: „Од Шћећина на Балтику до Трста на Јадрану - гвоздена завеса се спустила на континент... ".

       Сматра се да је овај говор симболично означио доба хладног рата који се, такође  симболички завршио рушењем Берлинског зида, који је током свих протеклих деценија био симбол и отелотворење баш те „гвоздене завесе“.

       Данас живимо у не мање судбоносно време.

       Свима већ постаје јасно да крај Трампове чудне четворогодишње владавине и повратак у Белу кућу „глобалне моћи“ преко Бајденове администрације означавају почетак нове фазе хладног рата и повратак биполарног света какав нисмо видели тридесет година.

       Изузетан је и јубилеј - тридесета годишњица униполарног света, који је започео првим победничким америчким ратом у Ираку (17. јануара - 28. фебруара 1991.). То је био први рат на који умирући СССР није реаговао ни на који начин.   

       Колико је тих тридесет година дало Сједињеним Државама, а колико остатку света?

       Као што је Владимир Путин с правом указао на последњем форуму у Давосу, током протеклих тридесет година један проценат људи се неизмерно обогатио на  урушавању животних услова велике већине.

       Животни стандард пао је за 99% на целом Западу, укључујући и саме Сједињене Државе. А укупан светски јавни дуг (односно дуг држава приватним банкама) достигао је космички ниво - 200-300 одсто светског БДП-а.

       Током свих тих тридесет година свет је био у грозници - са бескрајним ратовима и „револуцијама у боји“, које су опет пратили ратови и револуције.

       «Пустињска олуја», у којој су Сједињене Државе биле победник, претворила се у Пирову победу: Америка је чврсто заглибљена у Ираку пуне три деценије.

       А фамозни „Крај историје“ (књига Френсиса Фукујаме из 1989. године, која је објавила победу либералног светског поретка) убрзо се претворио у „Сукоб цивилизација“, и то на најшокантнији начин за Америку.

       Буш Старији одржао је свој говор о стварању „новог светског поретка“ (то јест униполарног света под вођством Сједињених Држава) 11. септембра 1990. Тачно 11 година касније, Америку је потресао чудовишни терористички напад због којег је Бушов син морао хитно да преиспита оно што је његов отац рекао о изградњи света „ослобођеног од терористичких претњи и усредсређенијег на правду и безбедност».

       Авај, испоставило се да је све било управо супротно.

       Колапс новог дивног света тешко да се може смисленије и симболичније упоредити него преко говора двојице Буша - Старијег од 11. септембра 1990. и Млађег од 11. септембра 2001. године...

       Затим још је уследио амерички рат у Ираку 2003. године који је призвао Исламску државу, Арапска пролећа и ескалацију хаоса, све док коначно Русија није ушла у Сирију и успоставила равнотежу и други пол моћи у свету.

       Вратимо се још једном симболичном датуму - рушењу Берлинског зида и обнављању европског јединства, што је цео свет 1989. године дочекао са одушевљењем.

       Какво је чудно време прошла Европа од тада!

       Ко би помислио да ће „бољшевички рај“, из којег је са радошћу побегла Источна Немачка, на чудан начин врло брзо покрити сам Запад, а Европска унија постати упориште новог бољшевизма?!

       Филозоф Карен Свасјан је изванредно написао о овој невероватној метаморфози:

       „У Европи данас можете разговарати о било чему и како желите, под условом да ствари не називате правим именом. У супротном сте изложени репутацијским ризицима. Можете бити сврстани у „фашисте“, након чега ће комшије и колеге престати да вас поздрављају. Када сам пре 15 година стигао на Запад, било ми је тешко да замислим да је након пада Берлинског зида и истовременог распада Совјетског Савеза започела природна размена условних рефлекса између Запада и Истока: Исток се брзо будио у American Dream, док је Запад марљиво развијао комунистичке обрасце понашања.

       - Ово, написао је, значи: ако Русија, по слободи говора, пролази тачку на којој је Европу била јуче – то је само зато што је данашња Европа у истој тачки све више налик на јучерашњу Русију“. („О будућности Европе у светлу њене садашњости. `Сумрак Европе` О. Шпенглера и његови прелиминарни резултати “, 2007).

       Вести које стижу са Запада „све су чудесније“: људима је забрањено не само да изразе своја погрешна мишљења о половима, истополним заједницама, миграцијама, већ се чини да ће им ускоро бити потпуно забрањено и да мисле погрешно.

       Чак су и руски либерали, запрепашћени оним што се догађа, данас принуђени да пишу „манифесте“ о изградњи новог „квир социјализма“ у Европи и свођењу сложене човекове личности на једнодимензионалну.

       Ово су тужни резултати изградње униполарног света. А да ли је Черчил био у праву када је говорио о „гвозденој завеси“ над Европом?

       Када је Черчил одржао свој чувени говор, криза у односима између бивших савезника достигла је врхунац. Портфељи лидера Запада већ су садржавали планове за рат са СССР-ом: „Тоталност“ коју је припремио Ајзенхауер и развој самог Черчила (план Операције Незамисливо био је готов у пролеће 1945.). Труман је већ претио Стаљину атомском бомбом ако не повуче трупе из Ирана (у сваком случају, сенатор Хенри Џексон, близак Труману, сведочи о овој чињеници).

      Што се тиче самог Фултонског говора, био је мање обавеујући оф било ког форума у ​​Давосу. Черчил је у то време био бивши премијер, приватна особа у кућној посети пријатељу.

       Несумњиво, Фултон није изабран случајно за показивање очњака.

Карен Свасјан

       У случају да ствари не крену онако како је планирано, Труман би увек могао да се повуче и каже да је то био само приватни разговор.

       Али, све је прошло у најбољем реду. Штампа је пласирала речи о „гвозденој завеси“, а европска интелигенција, у то време врло наклоњена СССР-у (за разлику од Сједињених Држава које су се сматрале дубоком културном провинцијом), није деловала као јединствени фронт против новог рата. Стаљин је, пак, одговорио Черчилу у интервјуу «Правди», упоредивши га са Хитлером.

       Тада се у совјетској историографији поглед на Други светски рат формирао као сукоб два капиталистичка предатора у борби за сфере економског утицаја: између Немачке, с једне, и Енглеске и САД с друге стране.

       У свом делу „Економски проблеми социјализма у СССР-“, Стаљин је 1952. године  суштину Другог светског рата дефинисао на следећи начин: „Свака од две капиталистичке коалиције ... очекивала је... да ће постићи светску доминацију. У томе су тражили излаз из кризе. Сједињене Америчке Државе надале су се да ће онеспособити своје најопасније конкуренте - Немачку и Јапан, преотети им тржишта и светске ресурсе сировина, одноосно - остварити светску доминацију.

       У суштини, ово је много трезвенији поглед на ствари, много конзистентнији и заснован са историјским чињеницама од онога што данас видимо. Не сумњам да ћемо се врло брзо вратити овом погледу

       Али, шта за нас данас значи повратак биполарног света?

       Бар неко време нећемо морати да своју децу подвргавамо сексуалном васпитању у школама, да историјске своје споменике, да уводимо 666 полова и формирамо једнодимензионалне личности без икакве представе о култури, историји и моралу.

       Ми нисмо спремни да у својој земљи градимо необољшевизам са „квир социјализмом“.

       У бољем случају, имамо одличне шансе да постанемо пол нормалности у свету који се безнадежно силази с ума, пол који може постати много атрактивнији за људе који нису изгубили здрав разум у целом свету од послератног СССР.