Бжежински: Увукли смо Русе 1979. у авганистанску замку и то је било - добро
ИНТЕРВЈУ ИЗ 1988. КОЈИ ЈЕ „КАБУЛСКА ДРАМА“ УЧИНИЛА ПОНОВО АКТУЕЛНИМ
* Саветник Џимија КАРТЕРА за националну безбедност Збигњев БЖЕЖЕИНСКИ у интервјуу Le Nouvel Observateur признао: «Према званичној верзији историје, помоћ ЦИА муџахединима почела је током 1980-их, то јест, након што је совјетска војска 24. децембра 1979. напала Авганистан. Али стварност, која се до сада тајно чувала, потпуно је другачија. Заиста, 3. јула 1979. председник Kартер је у Кабулу потписао прву директиву о тајној помоћи противницима просовјетског режима»
* «Оног дана када су Совјети званично прешли границу, писао сам председнику Картеру. Назначио сам да имамо прилику да предамо СССР свој рат у Вијетнаму. Заиста, скоро 10 година Москва је морала да води рат који влада не подржава, сукоб који је довео до деморализације и коначно распада совјетске империје»
* „Шта је важније за историју света? Талибани или распад совјетске империје? Неки узнемирени муслимани или ослобађање средње Европе и крај Хладног рата?»
______________________________________________________
ПОНЕКАД догађаји учине актуелним догађаје који су им претходили, чак и интервјуе са људима који су битно утицали на те догађаје.
Ово важи и за интервју који је Le Nouvel Observateur 1998-ме објавио са саветником председника САД за националну безбедност Збигњевом Бжежинским. Јер, Бжежински у том разговору није скривао због чега је и најекстремнији ислам Американцима бољи и прихватљивији од сваке Русије и добродошли савезник против ње.
Le Nouvel Observateur: Бивши директор ЦИА, Роберт Гejтс, навео је у својим мемоарима [„Из сенке“], да су америчке обавештајне службе почеле помагати муџахединима у Авганистану 6 месеци пре совјетске интервенције . У том периоду били сте саветник за националну безбедност председника Картера. Ви сте, дакле, играли улогу у овој афери. Је ли тако?
Бжежински: Да. Према званичној верзији историје, помоћ ЦИА муџахединима почела је током 1980-их, то јест, након што је совјетска војска напала Авганистан, 24. децембра 1979. Али стварност, која се до сада тајно чувала, потпуно је другачија. Заиста, 3. јула 1979. председник Kартер је у Кабулу потписао прву директиву о тајној помоћи противницима просовјетског режима. И баш тог дана, написао сам председнику белешку у којој сам му објаснио да ће по мом мишљењу ова помоћ изазвати совјетску војну интервенцију.
Le Nouvel Observateur: Упркос том ризику, ви сте били заговорник те тајне акције. Али, можда сте и сами пожелели овај совјетски улазак у рат и покушали да га испровоцирате?
Бжежински: Није баш то. Нисмо гурали Русе да интервенишу, али смо свесно повећали вероватноћу да хоће.
Le Nouvel Observateur: Кад су Совјети оправдавали своју интервенцију тврдњом да се намеравају борити против тајног ангажмана Сједињених Држава у Авганистану, људи им нису веровали. Међутим, у томе је постојала основа истине. Не жалите ни за чим данас?
Руско издање "Велике шаховске табле"
Бжежински: Жалити због чега? Та тајна операција била је одлична идеја. То је имало за последицу увлачење Руса у авганистанску замку и зашто да зажалим? Оног дана када су Совјети званично прешли границу, писао сам председнику Картеру. Назначио сам да имамо прилику да предамо СССР свој рат у Вијетнаму. Заиста, скоро 10 година Москва је морала да води рат који влада не подржава, сукоб који је довео до деморализације и коначно распада совјетске империје.
Le Nouvel Observateur: И не жалите ли што сте подржали исламски фундаментализам, дали оружје и савете будућим терористима?
Бжежински: Шта је важније за историју света? Талибани или распад совјетске империје? Неки узнемирени муслимани или ослобађање средње Европе и крај Хладног рата?
Le Nouvel Observateur: Неки узнемирени муслимани? Али, исламски фундаментализам данас представља светску претњу.
Бжежински: Глупост! Каже се да је Запад имао глобалну политику у погледу ислама. То је глупо. Не постоји глобални ислам. Гледајте на ислам на рационалан начин и без демагогије и емоција. То је водећа религија света са 1,5 милијарди следбеника. Али, шта је заједничко међу фундаментализмом Саудијске Арабије, умереним Мароком, пакистанским милитаризмом, египатским прозападним или средњоазијским секуларизмом? Ништа више од онога што уједињује хришћанске земље.
