Чуда кандидата за католичке свеце провераваће посебна „медицинска комисија”

МОЋИ ЋЕ ДА СЕ ПРОВЕРАВАЈУ НАЈВИШЕ ТРИ ПУТА, А КОМИСИЈА ЋЕ СВАКИ ПУТ БИТИ У ДРУГОМ САСТАВУ

• Још једно правило о њеном раду гласи: Службену тајну, у свему што се тиче одређеног чуда, морају чувати иницијатори канонизације, постулатори, судије, експерти и службеници Конгрегације за канонизације

          ВАТИКАНСКА Конгрегација за канонизацију светаца имаће сопствену медицинску комисију која ће деловати према утврђеним правилима.

          Њена обавеза биће и да проверава веродостојност чудеса  која изводе „католички подвижници”, односно кандидати за канонизацију.

          Исцељивање болесних именом кандидата за канонизацију и беатификацију, односно верификација таквих чуда - биће убудуће у надлежности комисије.

          У документу о њеном деловању, који је одобрио папа Франциско, наглашава се: „Чудеса нису другостепени догађаји у Јеванђељу и играју важну улогу у прослављању светитеља. Исус је најављивао Царство Божије речим и „месијанским знацима. Црква је одувек била убеђена да у чудесима за која се заузимају светитељи постоји „прст Божији” који оверава људско мишљење о светости њиховог живота. Историјска је чињеница да су чудеса одувек била пресудни аргумент за канонзаију слугу Божијих”.

          Ватикан посебно наглашава да је прва „научна и богословска провера чуда” у Католичкој цркви била још 1610-те – приликом канонизације карла Боромеа. Тада је десет чуда било подвргнуто „медицинској експеризи”. И подсећа да је папа Инокентије XI 1678. године „медицинску експертизу” учинио обавезном, а Бенедикт XIV 1743. сачинио први списак „медицинских експерата”.

          Католичка црква од 1917-те тражи да најмање два лекара потврде „свако чудо”.

          Папа Пио XII је 1948. године  одустао од потврде „најмање два лекара” и определио се за „медицинску комисију” која је од 1959. почела да ради према специјалним правилима.

          Правила по којима ће деловати медицинска комисија папе Франциска утврђена су пре годину дана.

          Једно од правила гласи: један случај се не може подвргавати експертизи више од три пута, а за сваку нову експертизу мора се формирати нова комисија.

          Још једно правило је формулисано овако: Службену тајну, у свему што се тиче одређеног чуда, морају чувати иницијатори канонизације, постулатори, судије, експерти и службениц Конгрегације за канонизације.