ПУТИН У ЈЕРЕВАНУ: За масовна убијања људи нема и не може бити никаквих оправдања

ЈЕРМЕНИЈА ОБЕЛЕЖИЛА 100-ГОДИШЊИЦУ ТУРСКОГ ГЕНОЦИДА

НАД ЊЕНИМ СУНАРОДНИЦИМА

Владимир Путин              

• „Нажалост, рекао је руски лидер на свечаности испред меморијала на брежуљку Цицернакаберд, данас у многим регионима света поново подиже главу и неофашизам, ка власти хрле екстремни националисти. Јача антисемитизам, видимо и манифестације русофобије. Треба се запитати зашто се то догађа и шта је узрок томе? Приликом предузимања било какве акције у критично важним регионима света, треба размислити о томе шта ће бити даље, размислити о последицама“
• НИКОЛИЋ: Дошао сам у Јереван да се у име српског народа и у име државе Србије поклоним жртвама страшне трагедије јерменског народа током првог светског рата у 20. веку. Ако ико може да разуме и осети несрећу библијских размера која се 1915. године обрушила на Јермене у Османском царству, као и њене трајне и незалечиве последице, онда је то српски народ, онда је то Србија која је у Првом светском рату имала процентуално највише губитака од свих земаља и народа погођених тим ратом - 1.247.435, што је 28 одсто тадашњег укупног броја становника

        ЈЕРМЕНИЈА је данас обележила 100-годишњицу турског геноцида над њеним сународницима.

        Централна манифестација, којој ду присуствовали и председници Владимир Путин, Франсоа Оланд и Томислав Николић, одржана је у Јеревану. Сасвим конкретно: испред меморијала на брежуљку Цицернакаберд (у преводу са јерменског: Ластина тврђава).

        Сам меморијал чине: 12 оборених пилона од базалта конусно распоређених око вечне ватре, а целим крајем доминира 40 метара  високи, надвоје подељени обелиск који симболизује препород јерменског народа, али и његову подељеност. Јер, Јермени живе на свим континентима и у свету их им преко 5 милиона.

        Руски лидер окупљенима рекао да став Русије поводом геноцида остаје непромењен: да за тај злочин нема и не може бити оправдања.

         „Став Русије је био и остаје доследан: увек смо сматрали да за масовно убијање људи нема и не може бити никаквих оправдања“ – нагласио је.

        Шеф руске државе је подсетио да је Русија била учесник и иницијатор целог низа међународних аката, укључујући Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

         „Међународна заједница треба да учини све да се трагични догађаји из прошлости никад не понове, како би сви народи могли да живе у миру и слози, не спознајући ужасе до којих доводе распиривање верске мржње и агресивни национализам, ксенофобија“ - изјавио је он.

        Путин је нагласио да Русија „искрено саосећа са јерменским народом, који је преживео једну од највећих трагедија у историји човечанства“.

         „Догађаји из 1915. године су потресли цео свет. А у Русији су били доживљени као сопствена несрећа“ - напоменуо је руски председник.

        - Стотине хиљада беспомоћних Јермена који су изгубили кров наг главом, милиони су добили уточиште на територији Русије и били спасени“.

        Путин је додао да је управо руска дипломатија издејствовала међународну осуду насиља над  јерменским народом.

Томислав Николић и Владимир Путин

         „Односе братских народа Русије и Јерменије увек су одликовали посебна духовна блискост и узајамно помагање Тако је било и током драматичних догађаја од пре 100 година, и у годинама Великог отаџбинског рата, и у време разорног земљотреса у Спитаку (град у Јерменији). И данас ми тугујемо заједно с јерменским народом“ - нагласио је шеф руске државе.

        Он је саопштио да ће у стотинама руских градова бити одржано више од две хиљаде комеморација поводом стогодишњице геноцида. У тим акцијама ће учествовати не само Јермени из Русије, већ и десетине хиљада представника других националности.

         „Нажалост, данас у многим регионима света поново подиже главу и неофашизам, ка власти хрле екстремни националисти. Јача и антисемитизам, видимо и манифестације русофобије. Треба се запитати зашто се то догађа и шта је узрок томе? - казао је председник Русије.

        - Приликом предузимања било какве акције у критично важним регионима света, треба, пре свега, размислити о томе шта ће бити даље, размислити о последицама“.

        Говорећи о трагичним догађајима из прошлости, Путин је истакао да „ми треба с оптимизмом да гледамо напред, верујемо у идеале пријатељства, добросуседства и узајамног помагања, да се учимо доброти и слагању, да уважавамо једни друге, да поштујемо интересе друге стране“.

        „Само тако се свет може учинити бољим, стабилнијим и безбеднијим“ - нагласио је он.

        Председник Србије рекао је у Јеревану да јерменска трагедија трагедија опомиње све и да Србија због својих жртава може одлично да разуме јерменско страдање.

         „Дошао сам у Јереван да се у име српског народа и у име државе Србије поклоним жртвама страшне трагедије јерменског народа током првог великог светског рата у 20. веку. Ако ико може да разуме и осети несрећу библијских размера која се 1915. године обрушила на Јермене у Османском царству, као и њене трајне и незалечиве последице, онда је то српски народ, онда је то Србија“, рекао је Николић.

        Додао је да је Србија у Првом светском рату имала процентуално највише губитака од свих земаља и народа погођених тим ратом.

         „Укупни губици Србије од 1915. до 1918. досегли су застрашујућу бројку од 1.247.435 жртава, што је приближно 28 одсто тадашњег укупног броја становника, од чега је међу војницима било 402.435 погинулих и преминулих, а међу цивилима 845.000. Посмртни остаци српских жртава Великог рата расути су у 1815 гробница, у 18 држава. Многима се гробно место никада није сазнало“, рекао је Николић.

        Николић је додао да су јерменске жртве „трајна опомена за живе“ и да их нико не сме заборавити посебно данас „када према речима папе Франциска, тече `Трећи светски рат на парче` и када поново стотине и хиљаде људи губе животе, достојанство и имовину“.

        Према његовим речима, неспремност и зазирање од поштеног и целовитог суочавања с најпотреснијим чињеницама прошлости законито производе нове трагедије у будућности.

        Историчари процењују да је у Отоманском царству током и после Првог светског рата убијено 1,5 милиона Јермена што историчари сматрају првим геноцидом 20. века.

        Наследница царства, Турска Република, проглашена 1923, негира да је то био геноцид, већ да су то само жртве грађанског рата и немира током распада Отоманског царства, чији је број преувеличан, те да је погибије било на обе стране.