Сарадња са Јереваном – велика шанса за српску наменску индустрију

ЈЕРМЕНИЈА - КОЈА 21. СЕПТЕМБРА СЛАВИ ДАН ДРЖАВНОСТИ - ПРВИ ПУТ ОТВОРИЛА КОНЗУЛАТ У БЕОГРАДУ

Јереван ноћу

• Има основа да извозимо лекове и да помогнемо око пољопривреде, посебно нашим семенским кукурузом. Можемо да понудимо и заједничка улагања
• Они имају изузетно сушено воће, производе све врсте које сада увозимо из Турске. Имају врхунска вина и коњак „арарат”, који је Черчил сваки дан пио, све до смрти у 91. години. Могу да нам понуде и злато, бакар и молибден, чији су они највећи светски произвођачи – открива почасни конзул Јерменије у Београду Предраг Томић
• У Србији сада, највише у Београду, Врњачкој Бањи и Новом Саду, живи око хиљаду Јермена, већином потомака оних који су дошли после турског геноцида и Октобарске револуције
•  У сарадњи са Факултетом драмских уметности, биће организована недеља јерменског филма у Београду, а после тога - недеља српског филма у Јеревану
• Јерменија је прва у свету званичном на државном нивоум прихватила хришћанство 301. године. То је и прва земља која има своју одвојену, признату цркву у Јерусалиму
• И Београд има свог почасног конзула у Јеревану - Бабкена Симоњана, човека који је на јерменски језик превео „Горски вијенац”

         ПРВИ пут у историји, Република Јерменија отворила је Конзулат у Београду.

         Почасни конзул Јерменије у Београду Предраг Томић, рекао је у разговору за „Политику” да је ово именовање за њега велика част и да ће пуним срцем радити на даљем зближавању два традиционално пријатељска, православна народа.

         Томић истиче да су чак и наше заставе скоро исте, једино што јерменска има наранџасту уместо беле пруге.

         Најближе дипломатско представништво Јерменије је у Атини, а шеф мисије истовремено је и нерезиденцијални амбасадор у Београду. И Београд има у Јеревану почасног конзула, Бабкена Симоњана, човека који је на јерменски језик превео „Горски вијенац”.

         – После стотина година добрих односа српског и јерменског народа, сада се појавила могућност да успоставимо сарадњу, не само у политици, већ и у другим областима. Славимо, 21. септембра, национални празник Јерменије, када је пре 21 годину призната независност ове бивше совјетске републике. Тада ће бити присутан амбасадор Јерменије и већ је најављен наш сусрет са министром Иваном Мркићем – каже Томић.

Предраг Томић (Фото Т. Јањић)

         Јерменија је једна од малобројних земаља где се представници нашег народа осећају као у својој кући, објашњава конзул.

         – Они се сви сећају великог земљотреса из 1988. када је Југославија упутила већу помоћ него Немачка и Америка. Чак је и наш авион, са два пилота, тамо страдао. Пилотима је подигнут споменик, а Јерменија и данас брине о њиховим породицама – додаје наш саговорник.

         У Србији сада, највише у Београду, Врњачкој Бањи и Новом Саду, живи око хиљаду Јермена, већином потомака оних који су дошли после турског геноцида и Октобарске револуције. Томић објашњава да планира да, у сарадњи са Факултетом драмских уметности, организује недељу јерменског филма у Београду, а после тога недељу српског филма у Јеревану, јер постоје традиционалне културне везе између два народа.

         – Јерменија је, као прва у свету, званично на државном нивоу прихватила хришћанство 301. године. То је и прва земља која има своју одвојену, признату цркву у Јерусалиму. Управо због тога су Турци 1915. направили онај страшан геноцид, у којем је страдало више од милион Јермена, јер су очекивали да ће они стати на страну Русије у Првом светском рату – подсећа конзул.

         У давној прошлости, Јерменија је била велика сила, а данас је њихова дијаспора веома утицајна у свету. Познаваоци тврде да су у САД-у други по снази, иза Јевреја.

         – Данас у Јерменији живи 3,3 милиона становника, а у дијаспори званично има 7,5 милиона Јермена. Сви они су веома везани за Јерменију, дођу бар једном годишње. Кажу да је износ дознака које шаљу кући већи од укупног националног буџета – открива наш саговорник.

         Политички односи Србије и Јерменије веома су добри, што потврђује прошлогодишња посета председника Сержа Саргсјана Београду и, годину дана раније, тадашњег председника Бориса Тадића Јеревану.

         – На инаугурацију председника Томислава Николића дошао је заменик министра спољних послова, и био међу три-четири највиша званичника, од присутних 1.200 људи – објашњава конзул Томић.

         Најважнији задатак биће подизање економских односа на много виши ниво, с обзиром на то да је садашња трговинска размера свега око милион долара годишње.

         – Има основа да извозимо лекове и да помогнемо око пољопривреде, посебно нашим семенским кукурузом. Можемо да понудимо и заједничка улагања. Они имају изузетно сушено воће, производе све врсте које сада увозимо из Турске. Имају врхунска вина и коњак „арарат”, који је Черчил сваки дан пио, све до смрти у 91. години. Њихово грожђе кад пробате је као шећер. Могу да нам понуде и злато, бакар и молибден, чији су они највећи светски произвођачи. Велика шанса је и туризам. Тамо раде неке наше фирме, има око 30 Срба који живе – наводи наш саговорник.

         Србија има шта да понуди Јерменији и у наменској индустрији, каже Томић.

         – На жалост, они имају конфликт око области Нагорно-Карабах, која се налази у Азербејџану, а настањена је Јерменима. Немају дипломатске односе са Азербејџаном, са којим су затворене и границе, као што су и са Турском. Сарадња са Јереваном велика је шанса за нашу наменску индустрију. Ту су, плус, наши добри односи са Русијом, која је стратешки партнер Јерменије, у којој се налази велика руска војна база. По међудржавном стратешком уговору, сваки напад на Јерменију, сматра се нападом на Русију. То је све много замршеније него код нас на Косову, знате како кажу Руси: „Кавказ – дело тонкоје” – објашњава почасни конзул Јерменије Предраг Томић.

Српске визе преко Москве и Техерана

         Један од највећих проблема је што не постоји директна авионска линија, већ се за Јереван путује преко Беча, Москве и Истанбула. Наши грађани добијају јерменске визе у року од три минута директно на аеродрому по слетању, док Јермени чекају десет дана и морају то да раде у Москви или Техерану, каже Томић.

Бојан Билбија (Политика)