Нема амбасада САД у Москви 125.000 сарадника? Читајте даље - ово се тиче Јерменије...

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ У ЈЕРЕВАНУ ДРЖЕ СВОЈУ ДРУГУ НАЈВЕЋУ АМБАСАДУ У СВЕТУ СА 2.500 САРАДНИКА...

• Вођа јерменске „плишане револуције“ Никол ПАШИЊАН одио се у Иџевану, у породици регионалног совјетског функционера, има 42 године. Завршио је журналистику на јереванском универзитету и почео да се бави - обратите пажњу! - „истраживачким новинарством“. Раскринкавао је људе из власти, укључујући и посланике. Због једне серије текстова био је осуђен да плати 25.000 долара одштете
• Када је на челу Јерменије био Левон Тер-Петросјан 2008-ме изгубио на изборима, његове присталице - међу њима и Пашињан - нису се са тиме одмах помириле. У сукобима са полицијом било је 10 мртвих, плус стотине рањених. Пашињан, који је био Тер-Петросјанова десна рука, био је оптужен као организатор немира и осуђен на седам година затвора, али се убрзо нашао на слободи захваљујући амнестији поводом 20-годишњице независности земље

        МОЖЕТЕ ли да замислите да америчка амбасада у Москви им 125.000 сарадника? Тешко, наравно. Али, имала би толико кад би Стејт департман у главном граду Русије имао концентрацију дипломата и осталог персонала какву има у амбасади у Јерменији.

        У Јеревану амбасада САД има око 2.500 сарадника, а то је - с обзиром на број становника Јерменије и Руске Федерације - као кад би Вашингтон у Москви има поменуту „војску“ од 125.000 људи под кровом своје амбасаде.

        Е, сад има ли јереванских 2.500 дипломата, обавештајаца и осталих Американаца са обојеном револуцијом у Јерменији која је пре неки дан напросто „почистила вишегодишњег лидера те закавкаске земље Сержа Саргсјана? Има, дакако! Јакако!

        Лидер обојене револуције Никол Пашињан ударна је игла управо амбасаде САД у Јеревану.

        По њеном налогу је објавио дводневну тактичку паузу у уличним протестима, али и најавио другу и завршну фазу „плишане револуције“. Без икаквог устручавања.

        Он се, по свему судећи, неће заустављати, а вероватно и не може јер он о томе и не одлучује.

        Вршиоцу дужности премијера, Карену Карапетјану, понудио је преговоре о фактичкој капитулацији власти. Овај је то одбио и оптужио Пашињана да покушава да „монополише цело политичко поље“.

        Ко је Никол Пашињан? Из које је „табакере“ искочио?

        Родио се у Иџевану, у породици регионалног совјетског функционера, има 42 године.

        Завршио је журналистику на јереванском универзитету и почео да се бави - обратите пажњу! - „истраживачким новинарством“. Раскринкавао је људе из власти, укључујући и посланике. Због једне серије текстова био је осуђен да плати 25.000 долара одштете.

        У политику је ушао као важан помоћник бившег шефа државе Левона Тер-Петросјана, изразито прозападно оријентисаног првог председника Јерменије.

        Основао је лист „Јерменска правда“ којим сада руководи његова супруга.

        Када је Тер-Петросјан 2008-ме изгубио на изборима, његове присталице -међу њима и Пашињан - нису се са тиме одмах помириле. У сукобима са полицијом било је 10 мртвих, плус стотине рањених.

        Пашињан је био оптужен као организатор немира и осуђен на седам година затвора, али се убрзо нашао на слободи захваљујући амнестији поводом 20-годишњице независности земље.              

        По изласку из затвора, формирао је партију Грађански уговор.

        Тројна коалиција Елк, у којој је била и његова партија, освојила је 7,7 одсто гласова и добила девет места у парламенту.

        Елк је за ЕУ, Америку и либерализам и демократију попут ЛДП Чеде Јовановића.

        Отворено се против чланству Јерменије у Евроазијској економској унији и ОДКБ

        Никол је - док је био поред Тер-Петросјана - редовно био у оделу и са краватом. А чим су му Американци објаснили да је Јерменима потребан „брутални лидер“ - пустио је кратку браду и обукао камуфлажне панталоне и дуксерицу (лети мајицу).

        Пашињан је у Јерменији „амерички торпедо“ које амбасада САД наводи на циљ. Али, зашто Вашингтон управо у Јерменији држи своју другу највећу амбасаду у свету? У малој земљи без нафте, гаса и излаза на море?

        Само, зато је Саргсјанова Јерменија била савезник Русије, а последња руска војна база у Закавказју налази се управо у Јерменији и у близини Јеревана...