У Музеју Акропопоља отворена прва изложба о загонетним Елеусинским мистеријама

„ОБИЧНИ ПОСЕТИОЦИ“ МОЋИ ЋЕ ДА ЈЕ ВИДЕ ОД 26. МАРТА ДО 31. МАЈА

• Изложени скулптура Персефона која трчи, барељефи са ликом Деметре и њене кћерке, свети предмети, светиљке и керамика са призорима из Великих мистерија
• Симптоматично је да нико од посвећених - иако су хришћанство и Мистерије прилично дуго постојали паралелно - није прешао у хришћанство. Бар колико се зна
• Светилиште у Елеусину било је затворено 392-те декретом императора Теодосија Првог, а три године касније су га разорили Аларихови Готи

Пише: Генадиј МЕЉНИК , РИА Новости

        РЕМЕК-дела старогрчке уметности изложена су у Музеју Акропоља. Изложба се одржава под називом „Елеусина. Велике мистерије“.

        Изложена су 64 артефакта, нађена за време археолошких ископавања у самој Елусини и на Светом путу који је до ње водио из Атине. Ту су, поред осталих, скулптура Персефона која трчи, барељефи са ликом Деметре и њене кћерке, свети предмети, светиљке и керамика са призорима из Великих мистерија.

        Све то досад никад није виђено.

        Директор Музеја Акропоља Димитри Пападермалис са задовољством је рекао:

        „Приредити овакву изложбу - велики је посао. Скупили смо артефакте из Елеусине, Националног археолошког и других музеја

        Од свих старогрчких обреда мистерије у Елаусини, које су одржаване сваке године у част богиње плодности Деметре и њене кћерке Персефоне, сматрани су најважнијим и држани су у тајности од непосвећених.

        Директорка музела у Елеусини, Клиона Папангели посебно указује:

       „Суштина мистерија је све до сада тајна. Нема никаквог сведочења нити записа о томе иако су у мистеријама сваке године учествовале хиљаде људи. Неки су тврдили да је иницијација обједињавала човека са боговима и да му је могла дати бесмртност“.

        За одавање тајни које су се тицале ритуала у Елеусину претили су одузимање имовине и смртна казна.

        Неки научници сматрају да су ритуали на људе тог времена остављали тако јак утиске да их је било немогуће описати.

        Сви записи о Елеусинским мистеријама потичу од хришћана који у њих нису били посвећени.

        Симптоматично је да нико од посвећених - иако су хришћанство и Мистерије прилично дуго постојали паралелно - није прешао у хришћанство. Бар колико се зна.

        Папангели наглашава: „Неки су уверени да тајна Елеусина никада није откривена, иако су ритуали обављани од 1.500-те године пре наше ере до 392-ге наше ере, зато што је оно што се тамо догађало било неописиво, да се није могло изразити речима“!

        Светилиште у Елеусину било је затворено 392-те декретом императора Теодосија Првог, а три године касније су га разорили Аларихови Готи.

        У средишту култа био је повратак Персефоне из подземног света који је симболизовао победу живота над смрћу. Мистеријама је могао присуствовати свако ко је говорио грчки. Дакле: и сви такви странци, осим варвара.

        У мистерије је 125-те године наше ере био посвећен римски император Хадријан.

        Деметри је, иначе, као жртва обавезно приношено прасенце. Понекад и јагње, бик или кокошка.

        „Велике мистерије“ су трајале од краја септембра и залазиле по два до четири дана у октобар.

        Учесници су у свечаној процесији кретали из Атине и прелазили 21 километар до Елеусина.

        Ритуали су извођени у великој дворани Телестериону кој је била квадрат димензија 51,5х51,5 метара.         

        На територији светилишта налазила се и пећина Плутонион кроз коју је Персефона, по предању, стигла из подземног света...

        За публику ће изложба бити отворена од 26. марта до 31. маја.

         (из ширег текста)