ШТАЈНМАЈЕР: Ако Грчка изађе из еврозоне - неки ће престати да ЕУ схватају озбиљно

ЈУНКЕР УОЧИ ПОСЛЕДЊЕ РУНДЕ ПРЕГОВОРА ПОЗВАО ЦИПРАСА

ДА УЂЕ У „СОБУ ЗА МУЧЕЊЕ“

Франк-Валтер Штајнмајер

• Десне политичке снаге и владе у ЕУ боје се због популарности Сиризе и њеног лидера Алексиса Ципраса „популистичке заразе“ која би се могла проширити другде у ЕУ и већ се, кажу, види у резултатима избора у Шпанији где су сродне снаге оствариле велики успех
• Американци и Ангела Меркел сматрају да су грчки дугови и геостратешко питање, јер би Атина, у случају да је одбаце партнери у ЕУ, могла да се окрене Русији, уз вероватноћу да Сириза и тада задржи власт. А да Ципрас  - чак и по цену да изгуби власт - одржи референдум с питањем: „Хоћете ли поново диктатуру ЕУ и ММФ или не?“

        ИЗЛАЗАК Грчке из еврозоне биће удар по ауторитету Европске уније у свету - упозорио је Франк-Валтер Штајнмајер.

        Шеф немачке дипломатије је при том нагласио: „Морамо зато предузети све што је у нашој моћи да Грчку сачувамо у еврозони. Не смемо потцењивати последице таквог сценарија за Европу. ЕУ може играти важну улогу на спонополитичкој арени само ако сачува своје јединство. Ако оде Грчка - многи важни играчи могу престати да Европску унију схватају озбиљно“.

        „Зато се надам - подвукао је Штајнмајер - да се преговори са Атином неће завршити фијаском“.

        Упркос оваквом „гарду“ немачког министра - уопште није јасно шта ће даље бити.

        „Уђи у собу за мучење“, рекао је грчком премијеру Алексису Ципрасу председник Европске комисије Жан-Клод Јункер пред
последњи, неуспехом завршени сусрет Грчке и поверилаца њеног астрономског дуга, Европске уније и Међународног монетарног фонда (ММФ), у Бриселу, после којег су званичници и банкари ЕУ рекли да се „ближи крај коцкању“ и да Атини прети банкрот и „удес изласка из зоне евра“.

        Залог ове могуће грчке трагедије, ако не дође до расплета у последњем чину, је такође политичко-идеолошки, будући да се нарочито десне политичке снаге и владе у ЕУ боје „популистичке заразе“ која би се могла проширити другде у ЕУ и већ се, кажу, види у резултатима избора у Шпанији где су велики успех оствариле Ципрасовој Сиризи сродне снаге.

        Американци и, поред осталих, немачка канцеларка Ангела Меркел, сматрају да је то и геостратешко питање, јер западне престонице препознају знакове да би Атина, у случају да је одбаце партнери у ЕУ, могла да се окрене Русији, уз вероватноћу да би Сириза и тад задржала власт.

        Јер би, уз све неминовне огромне недаће, имала подршку на ЕУ и ММФ кивних грчких бирача… а не искључују и да Ципрас „у коцкању“ не би попустио чак и по цену да изгуби власт или сазове референдум с питањем „Хоћете ли поново диктатуру ЕУ и ММФ или не?“.

         Немачки лист Билд је објавио тајни папир владе у Берлину у којем се дају смернице за случај да дође до „удеса“ изласка Атине из еврозоне, а кључни корак би био блокада, надзор над прометом капитала с Грчком.

        Упркос великим критикама на рачун Ципраса, већина чланица ЕУ не жели банкрот Грчке и прави економско-берзански „руски рулет“, како је написао француски лист Либерасион, јер би то уз потрес еврозоне значило такође да ће порески обвезници тих земаља да плате грчке дугове.

        За Немце је то 80 милијарди евра, за Французе 67 милијарди евра, за Италијане 37 милијарди евра...

        Директор немачке централне банке Јенс Вајдман је изјавио да се сваким даном приближава банкрот Грчке и да ће свакако имати последица по целу еврозону, али да то више не може озбиљније уздрмати јединствену валуту ЕУ, јер сад постоје чврсти одбрамбени механизми, а бруто домаћи производ Грчке представља само 2 одсто БДП-а целе еврозоне.

        Али амерички пословни кругови, а и сам председник Барак Обама, су изразили велику забринутост због претње да Грчка напусти еврозону и нагласили да би то унело озбиљне поремећаје у светску привреду и берзе.

        У суштини, нико не зна шта би се тачно догодило и неки аналитичари подсећају на то да је реаговање берзи по природи непредвидиво и подсећају да су америчке власти 2008. године уверавале светске партнере да банкрот велике америчке банке Леман брадерс неће имати никаквих последица, јер та банка не може уздрмати цео банкарски систем.

        А свет је био сведок да је крах Леман брадерса изазвао велику светску кризу.

        Јункерова груба шала с гурањем Ципраса у „собу за мучење” је верно одсликала и даље велике разлике између захтева владе у Атини која тражи да се подршка поверилаца извлачењу Грчке из кризе заснује на економском опоравку, подношљивој отплати дуга и одбрани социјалног положаја становништва у земљи.

        С друге стране, захтеви ЕУ и посебно ММФ су да се даље скрешу државни, буџетски трошкови, прода државна имовина, иако су и главни економисти ММФ-а признали да је петогодишње „стезање каиша” био прејак лек који је убио производњу, појачао незапосленост и сиромаштво, а грчки бруто домаћи производ је доживео пад од 25 одсто.

        За владу у Атини је захтев поверилаца за даље осетно смањивање пензија, повећање цене електричне струје и, поред осталог, повећање ПДВ-а на храну и основне потрепштине „црвена линија” преко које неће да пређе јер би, како је рекао Ципрас, то значило даље „стезање каиша“ и даље гурање земље у ионако тешку економску кризу, незапосленост, даље нагло осиромашење становништва.  

        Вођа Сиризе италијанском листу Коријере дела сера рекао да би „пропаст Грчке била и почетак краја еврозоне“.

        Бета - Факти