Јункер обећава Грчкој 35 милијарди евра до 2020., али Атина не прихвата „нацрт“ споразума
ОД АТИНЕ СЕ ТРАЖИ САМО 1 ОДСТО БУЏЕТСКОГ СУФИЦИТА У 2015.,
А 2 ОДСТО У НАРЕДНОЈ ГОДИНИ
Жан-Клод Јункер
- Припремљеним документом од пет страница тражи се, међутим, смањење издвајања за пензије у висини 1 одсто од националног БДП
ГРЧКОЈ може бити додељена финансијска помоћ од 35 милијарди евра до 2020. године - изјавио је Жан-Клод Јункер.
Председник Европске комисије истовремено је нагласио да Атина на ту суму може рачунати под условом који је дефинисао овако:
„Уколико наши грчки пријатељи спроведу програме који ће им омогућити да освоје та средства“.
Наступивши пре члановима европског Комитета региона, Јункер је подвукао да би желео да се „економски раст врати у Грчку“ и додао:
„Волео бих такође да грчка влада и грчка администрација учине све што је потребно да би могле да користе средства која су за њих резервисана“.
Јункер је овако иступио након синоћних трочасовних преговора са грчким премијером Алексисом Ципрасом који су потом били настављени за „радном вечером“.
Међутим, Атинска информативна агенција данас је објавила: „Пројекат споразума од пет страница, који су припремили кредитори, не може у свом садашњем виду бити основа за преговоре“.
Грчка агенција је ово објавила, позвавши се на извор у Ципрасовој влади. При том је навела да понуђени споразум има технички карактер и да предвиђа, поред осталог, повећање пореза на додату вредност у енергетици, комуналним услугама и фармакологији, што би током 2015. повећало приходе буџета за 1,8 милијарди евра. Грцима се такође нуди (намеће) смањење „расхода за пензије“ у обиму 1 одсто од националног БДП. Плус укидање свих других давања пензионерима до краја године.
У Атини се, наглашава агенција, сматра позитивним што се од Грчке тражи мањи буџетски суфицит него досад: 1 одсто за 2015-ту, 2 одсто за 2016-ту и 3 и 3,5 одсто за 2017. и 2018. годину.
У понуђеном документу, међутим, нема ништа о смањењу грчког дуга.
Контакти Ципраса са кредиторима потрајаће до 14. јуна. Не искључује се могућност да буде прихваћен „привремени споразум“ који би обема странама обезбедио још неколико месеци за коначни договор.