Грчки дуг куповао немачко оружје
Између 2006. и 2010. године, Атина је била купац 15 одсто укупног извоза немачког наоружања
* Грчки војни буџет је, у проценту од бруто националног производа, највећи од свих чланица Европске уније, па чак и од једног Пакистана
* Грчка армија поседује преко 1200 борбених тенкова, 1700 оклопних транспортера, 300 борбених авиона (укључујући 156 авиона типа Ф-16с), осам подморница и више од 40 фрегата, ракетних топовњача и других ратних бродова
* Помоћ од 130 милијарди долара Грчкој, на залагање првенствено Немачке и Француске, отишла на искупљивање немачких и француских банака и њихових хазардерских кредитних послова у тој истој Грчкој, као и на плаћање немачким фирмама оног што су продале грчкој армији
Пише: Милан Видојевић
КАДА се чинило да је све јасно, да су Грци лењ, неодговоран народ, који се увалио у економске тешкоће и на ивици је пропасти, и када је "добра мама" Меркел одлучила ипак да им помогне, идилу о помоћи почели су да кваре подаци који су специфицирали грчко задуживање, и то не на нивоу "неодговорности" грчке државе.
У протеклој декади Грчка је била један од највећих купаца наоружања и војне опреме у Европској Унији. Грчки војни буџет је, у проценту од бруто националног производа, највећи од свих чланица Европске уније, па чак и од једног Пакистана, земље која купује наоружање јер се налази у врућем окружењу и умешана је у неколико регионалних конфликата. Да ли је Грчка, између осталог, жртва и немачке војне индустрије и грабежљивих банака, које су без размишљања одобравале кредите за грчко наоружање? Погледајмо чињенице.
Грчка армија поседује преко 1200 борбених тенкова, 1700 оклопних транспортера, 300 борбених авиона (укључујући 156 авиона типа Ф-16с), осам подморница и више од 40 фрегата, ракетних топовњача и других ратних бродова. Опремом затрпана грчка армија има данас авијацију равну по броју немачкој авијацији, која је у НАТО пакту у првој борбеној линији овог савеза, са економијом која је десет пута већа од грчке економије и са осам пута више становника.
Да ли је Грчка одлучила да се наоружа до овог нивоа јер има спољну претњу својој безбедности? По оцени аналитичара на Западу, нема. Некадашња конфронтација са Турском, због Кипра а и касније, примирена је у оквиру НАТО пакта и тешко да ће то бити разлог.
Реч је о притиску политичког фактора из Немачке и ЕУ. Ако желите кредите немачких банака, морате да купујете робу немачких фирми, између осталог и наоружање. Поготово што је конкуренција произвођача оружја у ЕУ огромна и што је Грчка, хтела не хтела, морала да купује оружје и од Француске, Енглеске, као и од САД. Колико је ово био метод, уцењивати Грчку до границе колапса, показује податак да је између 2006. и 2010. године Грчка била купац 15 одсто укупног извоза немачког наоружања. Немачка војна индустрија је у великој експанзији, што потврђује и недавна продаја 200 тенкова типа `леопард` Саудијској Арабији. Ријад је, иначе, параноични купац скупог и тешког наоружања, нарочито у САД.
Наравно да је недавно додељена помоћ од 130 милијарди долара Грчкој, на залагање првенствено Немачке и Француске, отишла на искупљивање немачких и француских банака и њихових хазардерских кредитних послова у тој истој Грчкој, као и на плаћање немачким фирмама оног што су продале грчкој армији. Трговина наоружањем је велики бизниси, уосталом то потврђује и трговина наоружањем и војном опремом и мала Србија. Да ли су Американци, тачније US Steel, продали жељезару у Смедереву, између осталог, зато што више нема српских расходованих тенкова за сечење и топљење?
Све је могуће, али тема овог текста је Грчка и њен покушај да преживи. Кад купљено наоружање почне да пропада, кад дође време за озбиљне ремонте и замену новом генерацијом наоружања, можда Грчку спаси највећи војни отпад у Европској Унији.
