Грчки археолози револтирани гласинама да је откривена гробница Александра Македонског

НЕКИ АРХЕОЛОЗИ УПОРНО ШИРЕ „ПРИЧУ“ ДА ЈЕ КОД АМФИПОЛИСА У СЕВЕРНОЈ ГРЧКОЈ НАЂЕН ГРОБ ВЕЛИКОГ ОСВАЈАЧА

• Руководилац регионалне службе за доантички и антички период Катарина ПЕРИСТЕРИ: Нису засноване тврдње да рушевине у Амфиполису крију гробницу Александра Великог. Таква хипотеза је лишена било какве научне озбиљности. Нашли само зид неке гробнице, али сам гроб још нико није ни откопавао
• Засад је откопана само импресивна ограда са стубовима и надстубовима од белог мермера који је ту допремљен са острва Тасос. Висока је 3 метра, дијаметра - 1,60 метара и дужине у круг око 500 метара. У овом моменту откопано је око 405 метара ограде
• Могуће је да су у Амфиполису сахрањени жена Александра Великог Роксана и њихов син Александар IV који су 311. године пре наше ере ту погубљени по наређењу Касандре која је узурпирала престо

         ГРЧКИ археолози су револтирани гласинама које шире страни медији о могућем проналаску гроба великог војсковође Александра Македонског у рушевинама древног града Амфиполиса недалеко од савременог града Сера.

         „Нису засноване тврдње да рушевине у Амфиполису крију гробницу Александра Великог. Таква хипотеза је лишена било какве научне озбиљности“ - изјавила је Атинској информативној агенцији шеф археолошких ископина и директор инспекције за доантички и антички период за ту област Грчке Катарина Перистери.

         Она је додала да су археолози за годину дана рада, за сада, нашли само зид неке гробнице, а да сам гроб још нико није ни откопавао.

         „До сада само откопали само прелепу меморијалну ограду гробнице, која је јединствена у грчкој историји“ - рекла је она.

         Истакавши да су археолози „револтирани и узнемирени гласинама које последњих месеци циркулишу да је на брду Каста код Амфиполиса пронађена легендарна гробница Александра Македонског“, Перистери је позвала колеге да се „поштују они који се баве ископавањима и научним истраживањима“. А оне који шире неписмене „сценарије“ које није потврдио ни један озбиљан научник - да покажу више озбиљности“.

         Да подсетимо, Александар Македонски се родио 356 године пре наше ере у старогрчком граду Пела и сматра се да је због тешке болести умро у 33. години у Вавилону - 323. године пре наше ере.

         Током 2336 година од тада, археолози његов гроб нису успели да нађу. Трагања за гробницом великог војсковође - који је успео да потчини све грчке градове и да за седам година у потпуности освоји Персију - у разним вековима вршена су на свим тачкама планете - од Грчке, Италије, Египта, земаља Азије, све до далеке Аустралије.

         Амфиполис је старохеленски град смештен у грчкој области Централна Македонија, на обали Егејског мора. У почетку град је припадао Трачанима, али га 437. године пре наше заузимају Атињани и од њега праве своју колонију.

         Амфиполис је био један од најуспешнијих градова старе Грчке. Његови становници су имали приходе од експлоатације злата са планине Пангеј. У римска времена Амфиполис је добио статус „слободног града“.

         Предање каже да је на путу према Солуну у њему боравио апостол Павле.

         Ископавања у месту Каста код Амфиполиса први пут су отпочела 1960-тих година.

         Инспекција за доантички и антички период Министарства културе Грчке продужила је радове на локалитету. До сада је тамо откривена, за науку, веома важна мермерна ограда која је, сматрају научници, из периода с краја IV века пре наше ере (негде око 325-300 године п. н. е).

         Импресивна ограда саграђена је са стубовима и надстубовима од белог мермера који је ту допремљен са острва Тасос. Ограда је висока 3 метра, дијаметра - 1,60 метара и дужине у круг око 500 метара. У овом моменту откопано је око 405 метара ограде.

         Ова гробница је  раније била срушена због чега су многи њени фрагменти расути у зони Амфиполиса.

         Мермерна грађевина је, по свој прилици, била везана за раније откривени споменик - Мермерни лав, који се уздизао над брежуљком.

         Ископавања су заустављена на двадесет дана и, према најавама, биће обновљена почетком септембра.

         Министарство културе и спорта, Министарство за послове Македоније и Тракије, као и префектура централне Македоније издвојили су за ове потребе 180 хиљада евра.

         До краја године археолози морају да заврше мермерну ограду и почну ископавања вероватне гробнице.

         Последња верзија, која тренутно кружи штампом, тврди да су на том месту, највероватније, сахрањени жена Александра Великог Роксана и њихов син Александар IV који су 311. године пре наше ере погубљени у Амфиполису по наређењу Касандре која је узурпирала престо.

         Претпоставља се да су у гробници сахрањене и хиљаде атинских војника који су погинули у бици код Дравискоса (данашњег града Драме) 465. године пре наше ере, тј. пре оснивања самог Амфиполиса.

         Једна верзија ипак говори да се ту налази и гробница самог Александра Македонског. Али, остаје загонетка, како је његово тело могло да буде довезено из Вавилона (територија данашњег Ирака) и сахрањено у Амфиполису.

         Горан Шимпрага