Брисел и Вашингтон се мргоде на Грчку због њеног отварања према Кини

КИНЕСКА ДРЖАВНА БРОДАРСКА КОМПАНИЈА ВЕЋ ПОСТАЛА ВЛАСНИК ПИРЕЈСКЕ ЛУКЕ

• The New York Times: Док је Немачка третирала Грчку као „деликвента” у Еврозони, Кина је постала њихов најпоузданији пријатељ
• Члан владајуће Сиризе и посланик у грчком парламенту Констанс ДОУЗИНАС: Док су се Европљани понашали према Грчкој као средњовековне пијавице, Кинези су настављали да доносе новац. Кина је већ искористила своје политичке мишиће да остави велики геополитички траг у Африци и Јужној Америци
• Грчка је прошле године помогла заустављање заједничке изјаве ЕУ о кинеској агресији у Јужном кинеском мору. Власти у Атини су у јуну блокирале изјаву ЕУ којом се осуђује кршење људских права у Кини. Грчка се неколико дана потом побунила против строжих контрола кинеских инвестиција у Европи

          ГРЧКА је после вишегодишње борбе са штедњом наметнутом од стране ЕУ и хладног пријема код САД одлучила да прихвати помоћ Кине, свог најамбициознијег геополитичког партнера.

          Кина је искористила време које је ЕУ провела притискајући власти у Атини да Грчкој понуди мноштво инвестиција од којих су неке већ почеле да се исплаћују, не само економски, већ и политички, оцењује лист Њујорк тајмс. Инвестиције у Грчкој омогућиле су Кини добро политичко и економско стајалиште и могућност ширења својих подухвата у другим деловима Европе.

          Грчка је прошле године помогла заустављање заједничке изјаве ЕУ о кинеској агресији у Јужном кинеском мору. Власти у Атини су у јуну блокирале изјаву ЕУ којом се осуђује кршење људских права у Кини. Грчка се неколико дана потом побунила против строжих контрола кинеских инвестиција у Европи.

          Дипломатски став Грчке није прошао непримећено код њених европских партнера нити САД.

          Брисел и Вашингтон су раније страховали да би Грчка економска рањивост могла да је учини лаком метом за Русију, земљи која је, по оцени Њујорк тајмса, одувек желела да подели Унију. Уместо тога, Кинези постају све снажнији страни „играч” у Грчкој, што се може посматрати као резултат усредсређености и стрпљиве дипломатије.

          Кинеска бродска компанија, компанија у државном власништву, 2016. године преузела је већински део грчке луке Пиреј. Влада у Пекингу сматра Пиреј главном капијом за кинески извоз у јужну, источну и централну Европу, али и главним центром за прекоморски транспорт преко и око Средоземног мора.

          Кина жели да Пиреј има кључну улогу у великом инфраструктурном пројекту „Један појас, један пут” - новом путу свиле у Европи, наводи амерички лист.

          Док је Немачка третирала Грчку као „деликвента” у Еврозони, Кина је постала њихов најпоузданији пријатељ.

          „Док су се Европљани понашали према Грчкој као средњовековне пијавице, Кинези су настављали да доносе новац”, рекао је члан Сиризе и посланик у грчком парламенту Констанс Доузинас. Кина је већ искористила своје „политичке мишиће” да остави велики геополитички траг у Африци и Јужној Америци.

          Како наводи Њујорк тајмс, Пекинг је годинама улагао значајна средства у ЕУ, свог највећег трговинског партнера, али сада забрињава чињеница да Кина користи своју економску снагу за јачање политичког утицаја у Европи.

          Доузинас је рекао да Кина никада није директно тражила од Грчке подршку за гласање о стању људских права у тој земљи нити за друга осетљива питања, мада су грчки званичници већ навели да експлицитни захтеви нису потребни.

          Према његовим речима, ако се налазите на земљи и једна страна вас шамара, а друга вам помаже, логично је коме ћете помоћи. ЕУ страхује због кинеске куповине у случају гласања о изјави којом би се осудило кршење људских права у тој земљи, али и потцењивање могућности Уније да говори једним гласом.

          Аналитичари наводе да Пекинг бира мање земље којима је неопходан новац, попут Шпаније и Португала, али и других које још пате од економске кризе, попут Мађарске у чију железницу Кина улаже милионе. Лист подсећа да је Будимпешта такође блокирала изјаву о кинеској агресији у Јужном кинеском мору.

          Наглашава да је вето грчког премијера Алексиса Ципраса уследио након посете самиту у Кини у мају, где су две стране потписале споразуме о више милијарди кинеских инвестиција у Грчку.

          Власти у Атини инсистирају да се, упркос позамашним кинеским инвестицијама, поистовећују и остају лојални Бриселу. Ипак ово је тврдња у коју многи европски званичници више нису сигурни, наводи амерички лист.

          (Бета)