Атини за спас недостаје бар још шест милијарди евра

ГРЧКА ЈЕ ИЗГУБЉЕНА АКО ЈОЈ ЕУРОЗОНА НЕ ОПРОСТИ ДУГОВЕ

       ПОСЛЕДЊИ годишњи извештај ММФ за Грчку показао је да програму санације Грчке недостаје 11 милијарди евра и да државе еврозоне до краја године треба да попуне барем половину те финансијске рупе. Другим речима: да ће се, у супротном, Атина поново наћи на коленима.

       Део слављеничког расположења због изласка еврозоне из рецесије прелио се и на Грчку, иако су њене економске бројке још увек врло далеко од европских. Међутим и ублажавање годишњег пада БПД-а на 4,6 посто у другом тромесечју, у поређењу с првим кварталом односно минусом од 5,6 %, прва је назнака да ригорозне мере штедње почињу да дају бар неке резултате.

       Ригорозна фискална дисциплина коју су тој држави наметнули ЕУ и ММФ, а која је услов за примање пресудне помоћи за спашавање Атине, резултирала је и крајње неочекиваном бројком од 2,6 милијарди евра буџетског вишка, у односу на лањски минус од 3,1 милијарди евра. Међутим, иако ови бројеви охрабрују - Грчка је још далеко од решења својих проблема.

       Дуготрајна рецесија наставиће се сигурно и идуће године, мора се у тржишно врло неповољном окружењу наставити приватизација државних и јавних компанија, куповна моћ је у слободном паду а не назире се ни неко разумно решење проблема незапослености.

       Грчка је изазвала европску дужничку кризу након што је 2009. године Атина признала да је годинама „фризирала“ своје буџетске податке и скривала огроман минус. Како би се спасила та држава, али и еврозона Грчка је била прва европска држава која је добила међународну помоћ. Иако је политика оштрих резова потрошње и повећања пореза коју су тражили кредитори успела да залечи јавне финансије и смањи буџет - она је истовремено у потпуном расулу оставила привреду и друштво.